Korona virus se pojavio potkraj prošle godine u Kini i vrlo brzo proširio na ceo svet. Svetska zdravstvena organizacija je u martu proglasila pandemiju COVID-19, a mnoge države su uvele vanredno stanje. Mnogi su se složili da je u pitanju kriza koja odavno nije toliko i tako pogodila svet i sve države ponaosob posmatrano.
Neki ne priznaju da je u pitanju kriza, već COVID-19 smatraju prolaznom poteškoćom.
Na dan pisanja ove kolumne u svetu je zaraženo preko 4 miliona osoba, od čega je preko 300.000 preminulo. Opet, neki će odmah da porede gubitke od korna virusa sa drugim epidmijama i katastrofama, kao i ostalim vojnim i nevojnim pretnjama, pokušavajući da „dokažu“ kako je korona virus, u stvari, beznačajan.
Međutim, činjenica je da je za vreme pandemije stao svet! Priznali ili ne priznali COVID-19 za krizu, svi su stavili maske. Neki maske nose i od pre pojave korna virusa.
Sada kad, činjenica je, korona virus slabi ali ipak nije nestao, postavlja se pitanje – šta će biti kada maske padnu? Pri tome, ono NIŠTA VIŠE NEĆE BITI KAO PRE, postalo je fraza, ali se uzima u obzir, posebno s aspekta premisa koje slede.
MASKE
Premisa 1: Korona virus nije prirodna pretnja, već je nastao u laboratoriji
Premisa 2: Korona virus je ujedinio svet
Navedene premise jesu opšti aspekt posmatranja odnosa u svetu koji diriguju velike sile, s jedne i, idealnog modela bezbednosti kome, bar deklarativno, teže sve zemlje sveta.
RAZJEDINJENI SVET – SUKOB INTERESA
Društveni procesi se odvijaju konstanto, neki manjom, neki većom brzinom. U odredjenom trenutku – preseku stanja, može se izvući neka opšta rezultanta „predjenog puta“. Svakako, ta rezultanta, pri analizi, „mora“ da ima neki opšteprihvaćen početak – start. Da li je to „kraj Hldnog rata“ ili Nine – eleven (SAD) ili Rat u Gruziji (Rusija) ili najava strategije i incijtive „Pojas i put“ (Kina) ili BREGZIT (EU i UK), ili se moramo vraćati duboko u istoriju medjunarodnih odnosa. Na to je teško odgovoriti. Medjutim, s bezbednosnog aspekta posmatrano, možemo reći da je svet pre korona virusa bio nebezbedan. Samo je korona falila!
Milje nebezbednosti predkorona perioda imao je sve atribute ugrožavanja, od klasičnih oružanih, do novog korpusa predvidivih i nepredvidivih oblika i nosilaca. Mnogima u Africi, na primer, gotovo da je postalo „svejedno“ da li će ga potrefiti granta, terorista, ebola (AIDS, korona), ili će, jednostavno, gladan presahnuti. Nasilna smrt se gotovo „izjednačila“ s prirodnim odlivom stanovništva, a i jedna i druga postale su statistika.
Činjenica da medjunarodne odnose diriguju velike sile, nije ništa novo. To je tako „od kada je prase uvrnulo rep“. Odnosi medju njima i njhova umešanost u „sve“ procese u svetu, jesu generator bezbednosti i nebezbednosti na globalnom, regionalnom i lokalnom nivou.
Period prve dve decenije ovog veka karakteriše „čupanje“ iz globalizacije, koja kao izlaz vidi fragmentaciju, oličenu u jačanju nacionalizama. Svemoćni trojac – SAD, Kina i Rusija (stalne članice SB UN), obznanjenom (Amerika na prvom mestu, Pojas i put), ili nedfinisanom (feniks) ali evidentnom strategijom, atarizjuju (komasacija) planetu Zemlju (i kosmos). Njima, sa dve (klimave) stolice u SB UN pokušava da se priključi EU, propagirajući stabilnost i solidarnot. Kako jedan pravni entitet (EU) nije mogla da se dogovori oko „stolica“ u SB UN, jedna stolica (Ujedinjeno Kraljevstvo) napusti integraciju i krenu u nepoznto(?). Da li će Frncuska zadržati stolicu u SB UN ili će je preuzeti EU – „konsultacije“ su u toku.
Atarizacija (komasacija) planete Zemlje, svakako, ne može da prodje bez sukoba oko medja i dokazivanja ko na šta tapiju ima. Tu činjenicu komplikuju maskirani agronomi koji se razmiliše svetom, „nude“ povoljne kredite, napredak i boljitak, ako se mali parčići nečije njive ujedine u „veliku zadrugu“. U suprotnom, njiva, koja je inače procenjena kao niža kategorija (zbog pojeftinjenja cene koštanja), bez „hemije“ iz zadruge, ostaće parlog, a gladna usta hleba dobit neće. Stoga,iznenada i gotovo neverovatno, pojavljuju se kumulonimbusi, koji nose snažne padavine i uništavaju sve zasejano. Protivgrdna odbrana malih parcela je neefikasna, zbog zastarelosti i nedovoljnog broja raketa.
Znači, trebaju nam rakete, zaključio je Kim Dzong Un. Tako, rakete Kim Dzong Un-a, kojih i nema baš nebrojeno, postadoše svetski problem No1, za razliku od hiljada raketa kojima raspolažu „velike zadruge“. Ali, rakete iz zadruga su namenjene za „sigurne njive“ svih (protiv svih).
Diplomatija maskiranih agronoma je dosegla tolike razmere, da se više nije moglo prepoznati da li dolaze ili odlaze. S druge strane, stalno zakopčavajući i otkopčavajući torbe „ugovora“, ponekad zboraviše da ih zatvore, pa papiri počeše da ispadaju. Naidje neki Asanž (Vikiliks) i onako, ne znajući šta će s njima, podeli ih raji. Kako – na društvenim mrežama, kao izumu savremenog sveta. Ajme! Dočepaše se i mali i veliki, pa poče tarapana: ko-koga-kada-kako- s kim-čim-gde…Tako, poče hajka za Vikiliksom, s jedne, ali još veća za maskiranim agronomima, s druge strane.
Kad videše šta uradi Asanž, poskidaše maske neki agronomi, te jedan od njih (Bler) saopšti, kao da se to nije znalo, da je NATO neopravdano napao Irak. Kisindzer zavapi, k’o da je to nama bilo od koristi – NATO bombradovanje Srbije (SRJ) 1999 bila je greška. Jedan nama susedne države lider saopšti da je priznavanje nezavisnosti Kosova njihov strateški interes i da ćemo mi to shvatiti. A potom, ustremi se na svetinje SPC. „Makirani pisac“ u udzbeniku za 8. razred, koji uče osnovci u Vojvodini, zapisa o čistoti hrvatskog jezika za vreme NDH…
Nebrojeno ZAŠTO-ZATO vaspostavi novi svetski poredak – I POSLE MENE, JA! Taj poredak, zasnovan na sopstenim interesima, Donald Tram (može mu se) jasno je obelodanio – Amerika na prvm mestu. Vodjeni tim Trapovim stavom, vlasnici velikih zadruga, ali i malih parcela osmisliše neke slične odrednice „sopstvenih“ interesa. „Teorija“, brže-bolje, usvoji stav iz prakse – ko nema jsne i čvrsto iskristlisane sopstvene interese, taj ne može napred.
Sopstveni interes, sam po sebi, niti je novina, niti ima negativan predznak. Negativn predzank sopstvenog interesa nataje kada, pod maskom zaštite sopstvenih, neko ugrožava tudji interes. Dakle, interes je POLITIČKA KATEORIJA. U tom smislu posmatran, interes se nalazi u jednoj stalnoj borbi – kako zatititi osnovne vrednosti? Otuda, to „kako“ jeste STRATEGIJA, a ne POLITIKA. Politika je čudo! Ako ne verujete, proučite osnovne vrednosti koje proklamuju politike brojnih svetskih zemalja i videćete šta – nema (bitne) razlike! Ono što potvrdjuje stav da čuda ne postoje, jeste strategija.
Strategija zaštite sopstvenih interesa, principijelno posmatrano, u današejem svetu, kad su veliki u pitanju, ima jedan dosta čvrst iskaz – za sve je kriva druga strana. „Za sve je kriv Toma Sojer“, Za sve je kriv Rio“…Malo maštovitiji, bliži našem mentalitetu, osmisliše trojstvo krivca: toranj u Pizi, reka Drina i… ne mogu uvek da se sete baš tog trećeg, ali mora neko da bude. Ali nikako da se uspostavi – možda sam i ja (za nešto) kriv!
Tako, ZAŠTO-ZATO, u savremenim uslovima, pretvori se u KO JE KRIV?
Lomeći koplja u traganju za odgovorom KO JE KRIV, veliki se formlno sastaju i rastaju na Ist riveru, zabadaju jedni drugima prst u oko, ili pokazuju prstom na onog drugog, a svet stoji. Tako, iako neki ne priznadoše korona virus za krizu, svet je stao u svim delatnostima. Utakmica zaštite sopstveih interesa upiranjem u drugog da je kriv što nešto loše ide, poseban iskaz dobija u medjuoptuživanju kako je nastao korona virus. Za sada, ukrštanje optužbi jeste na relaciji SAD-Kina, uz „labavu“ arbitražu Svetske zdravstvene organizacije.
Tako, kad maske padnu, nećemo saznati otkud poreklo korona virusa, ali ćemo, u skladu sa sopstvenim interesom, prihvatiti sud nekog od strana u medjuoptuživanju. Dokle – do pojave novog virusa, odosno interesa.
UJEDINJENI SVET – PERPETUMOBILE ILI?
Druga strana medalje, imaginarno ili stvano posmatrano – postoji. Zamišljen nad opasnošću koja može dovesti do sopstvene smrti, čovek se okrenuo drugom čoveku. Korona visrus, bar privremeno, ujedinila je svet. Nažalost, svet se ujedinio po pitanju smrti, a ne života.
Pomno su svi, priznali ili ne, pratili razvoj korona virusa u Kini i, opet priznali ili ne, divii se požrtvovanosti, posvećenosti i rezultatima koje je Kina postigla u Vuhanu ali i drugim gradovima u borbi sa koronom. Još dok je korona polagano prelazila u druge delove sveta, brojne države su zatražile svekoliku pomoć kineskih stručnjaka i industrije lekova i opeme.
Tokom proteklih nekoliko meseci, Kina je donirala komplete za testiranje na virus korona Kambodži, slala pune avione respiratora, maski i lekara u Italiju i Francusku, na Filipine, u Španiju, Češku, Poljsku, Holandiju, Irak, Iran i druge zemlje, među kojima je i Srbija. “Posle oluje dolazi sunce”, jeste poruka koju je Si Djinping uputio španskom premijeru Pedru Sančesu, a postala je sinoim saradnje, solidanosti i medjusobne pomoći zemalja sveta.
Evropska unija se “nije snašla” u prvim nedeljama pandemije COVID-19. Bez jedinstvenog stave, po principu “spasavaj se ko može”, svaka zemlja ponaosob započela je borbu protiv zaraze. Stigle su oštre zamerke iz Italije, koja je bila zemlja sa najviše zaraženih i umrlih. Takodje, za pomoć su vapile i zemlje našeg regiona. Urusla fon der Lajen (predsednica EK) se dva puta izvinula Italiji, te zatražila organizovanje po modelu “Maršalovog plana za Evropu” i usvajanja jedinstvenog budzeta protiv pndemije. S druge strane, pomoć Unije je počela sukcesivno da stiže i u Italiju i druge zemlje EU, ali i na Zapadni Balkan.
“Tačno je da niko nije bio spreman za ovo. Istina je i da se previše kasnilo kada je Italiji bila potrebna pomoć na samom početku krize. I zbog toga je važno da Evropa u celini uputi iskreno izvinjenje, rekla je fon der Lajen. Ukazujući na mnoge primere evropske saradnje iz prethodnih nedelja, fon der Lajen ocenjuje da je Evropa postala srce svetske solidarnosti. “Vreme je da ostavimo po strani stare podele, razmerice i optužbe. Vreme je da se spremimo za novi svet i iskoristimo svu zajedničku snagu i duh za zajednički cilj”, poručula je fon der Lajen, najavljujući paket od 3000 milijardi evra.
Brojne zemlje, pre svega “male”, samoinicijativno i medjusobno ili unulteralno, počele su da doniraju pomoć u opremi, testovima i lekovima koliko je u njihovoj moći. Medju tim zemljama koje su nudile i pružale pomoć drugim zemljama jeste i Republika Srbija.
S druge strane, gle čuda! Gotovo po direktivi, svi su počeli da “slušaju” glas struke. “Pre i posle jela treba ruke prati…”Čak je i jedan od vodećih lidera EU Angela Merkel, u poruci sopstvenoj naciji, al ii državama EU, posebno istakla da se mora slušati stav struke i po tome postupati.
A bezbednost?
Volfers: „bezbednost u objektivnom smislu, predstavlja odsustvo pretnji po štićenu vrednost, a u subjektivnom, odsustvo straha da će štićene vrednosti biti napadnute“. Globalno posmatrano, svetski bezbednosni fenomeni, bar privremeno, stavljeni su u drugi plan. Čak je i Generalni sekretar UN Antonio Gutereš (23. marta) pozvao sve koji su u sokubu da obustave neprijateljstva dok traje pandemija COVID-19. “Naš svet suočen je sa zajedničkim neprijateljem, COVID-19. Virus ne mari za nacionalnost, niti etnicitet, pripadnost frakciji ili religiji. Nemilosrdno napada sve“, kazao je Gutereš tokom online konferencije za novinare. On je upozorio na propast zdravstvenih sistema, oskudne zdravstvene kapacitete i ugroženo medicinsko osoblje u ratom zahvaćenim zemljama u svetu.“Furiozno širenje virusa ilustrira ludost rata. Zbog toga pozivam na hitno globalno primirje u svim delovima sveta”, poručio je Gutereš.
Da li uslišujući apel Generalnog sekretara UN, ili iz drugih razloga, kako prenose neki mediji, Zaraćene strane, od Kolumbije do Ukrajine, pa čak i na nemirnom Bliskom istoku, odlučile su da u potpunosti ili pretežno obustave ratna dejstva u vreme pandemije virusa korona. Čak i u Siriji i Jemenu, rat je izgubio na intenzitetu, pa su Kurdi okupljeni u Sirijskim demokrtaskim snagama i Saudijska Arabija, proglasili prekid vatre.
Mnogi su se zapitali: Može li opasnost od pandemije koronavirusa da prevlada međuetničku mržnju, verski fanatizam, nametanje političke volje nasiljem ili aspiracije velikih sila da ratom sprovode svoje interese širom sveta? Ili se radi samo o privremenom primirju jer koronavirus ne pošteđuje nikoga. U svakom slučaju, vesti o ratnim dejstvima gotovo da ne postoje u medijima otkada traje bitka protiv Kovida 19.
Ne radi se o GLOBALNOM PRIMIRJU već o GLOBALNOM ZATIŠJU, odgovorili su lucidni analitičari. More se samo malo umirilo, do nove bure, rekao bi Lav Tolstoj. D li je svet počeo da se ujedinjuje protiv nevolje, ili su samo „pojedinci“ stavili maske dušebrižnika, teško je jednoznčno odgovoriti. Jer d su hteli da budu solidarni stavili bi veo, a ne masku, kako reče Viktor Igo – Vrlina ima veo, a porok masku.
REZULTANTA
Maska je sinonim za mnogo toga o čemu mislimo, šta bismo rekli, ali. Čovek je najmanje svoj kada govori u svoje ime. Dajte mu masku i saznaćete pravu istinu (Oskar Vajld). Za vreme korona virusa, maska postade predmet najšire rasprave, figurativno i u fizičkom smislu. Iz ormara se izvlače romani (Sandra Braun), poezija, scenografije i druga dela koja o maskama govore. I, ima li jedinstvenog stave o maski – NEMA.
Šta će biti kada padnu maske? Pa kako da odgovorimo, kad ne znamo šta je maska.
Kinezi (zdravstveni radnici) u gradu Vuhanu, simbolično, poskidali su maske, a ta slika obišla je svet. Korona je pobedjena u Vuhanu?
Neki, medjutim, nikada nisu ni stavili masku, a osećamo da ima je stalno na licu. Otuda, postoji anegdota: KOMANDIR – frlji gu maskata. VOJSKA – skida maske. KOMANDIR – Dimčo, frlji gu maskata. DIMČO – sam gu frljio. KOMANDIR štipa lice Dimčeta, pa će – …em ti facata.
Američki pesnik E.E.Kamings je primetio da je najveća bitka sa kojom se suočavamo kao ljudska bića ona da sačuvamo sebe od osobe koju svet želi da postanemo. A svet postavlja toliko zahteva. Ako se povinujemo svima, nećemo govoriti ono što mislimo, već ono što pretpostavljamo da drugi žele da čuju.
Stavjane su i padale (ili nisu skidane) maske, istorijski posmtrano. Kada bi, zapravo, pale maske, pričali bi o životu, a ne o smrti. ALI!? Voda će oprati ruke, ali obraz NE.
E, Dimčo, Dimčo…
Prof.dr Božidar Forca
