PROLOG: Semjuel Beket rođen je 13.04. 1906. godine u Irskoj u Forskoku kod Dablina. Po profesiji je bio profesor moderne književnosti. Za vreme Drugog svetskog rata pridružuje se pokretu otpora u Francuskoj, a nakon rata počinje da piše na francuskom jeziku. Drama ili antidrama Čekajući Godoa je jedno konfuzno delo u kome se u suštini ništa ne dešava. Dijalozi su veoma zbunjujući, sa mnogo ćutanja između. Osnovni motiv drame je čekanje, ali ne čekanje u bukvalnom smislu te reči, već čekanje da se glavnim junacima nešto dogodi u životu jer im je život isprazan i ništa se ne dešava. Njihovo čekanje u stvari predstavlja besmislenost i apsurd ljudskih postupaka.
U osvrtu na svoje delo, Beket je rekao: „Jeste. Da nam se život i smrt ne ukazuju u isti mah, ne bi bilo ničeg nedokučivog. Da je tu samo tama, sve bi bilo jasno. Upravo to što pored tame imamo i svetlost čini našu situaciju neobjašnjivom. Dva su razbojnika raspeta uz Hrista, jedan je spasen a drugi proklet. Kako da razumemo ovu raspodelu? U klasicističkoj drami nema tih problema. Pitanje bi takođe bilo otklonjeno kada bismo verovali u suprotno – totalno spasenje. Ali tamo gde imamo svetlost i tamu u isti mah, imamo i ono neobjašnjivo. Ključna reč u mojim dramama je možda.“
To Beketovo „možda“, kad je u pitanju trka za vakcinom protiv korona virusa, upućuje nas na pitanja gde smo – kuda idemo – znamo li gde ćemo stići?
GDE SMO?
U predvečerje pojave korona virusa svet je zapao u vrlo složenu situaciju, s bezbednosnog aspekta posmatrano. Pored postojećih, pojavila su se nova žarišta sukoba u svetu, a svemu tome „ulje na vatru“ dodavao je konflikti vrlikih, pre svega SAD-Rusija i SAD-Kina. Opisujući taj svet u predvečerje korone, jedan naš publicista zapisa: Politički lideri, vojni komandanti, naučnici i medicinski stručnjaci, ali i novinari, filozofi i književnici, kao i svi drugi, nemoćni su i traže način da objasne šta je to i kako se odbraniti. Ali to ide sporo i s neizvesnim rezultatima. Šta reći o uobraženim velikanima moćnih sila, koji se „frljaju” supersoničnim raketama, svemirskim ratovima („rat zvezda”), novim razornim oružjima i nuklearnim bombama, vojnim bazama na hladnim polovima, velikim nosačima aviona, osvajanjem i otimanjem teritorija malih i slabih zemalja, a ne mogu da savladaju mikroskopski sitnog i praktično nedodirljivog neprijatelja koji ih razara? Šta reći o raskalašnim i bezobzirnim turistima koji su preplavljivali gradove i muzeje, svetske plaže i planine, a sada to ne mogu? Ili o estradnim zvezdama naviklim da pune štampane i elektronske medije i mobilne telefone svojim profilima i egzibicijama? Šta reći o pobesnelim lutalicama po svetu i posebno onima u Evropi (gde oni koji su se dokopali novca tutnje i zagušuju trgove i muzeje velikih i malih gradova), kojih su do juče bili puni aerodromi i avioni, luksuzni hoteli i kruzeri, romantična ostrva i skijaške planine… A sada?
Lagano, kako to obično biva, pojava virusa prvo je zanemarivana, po principu – „nije kod nas“, a zatim, što javno što skriveno, počela se širiti bojazan – kada će na našia vrata. I zkucala je korona na svačija vrata. Stvarna ili procenjiv silina virusa UPLAŠILA je svet, ma ko se tome opirao. Svet je stao, ako se uopšte može reći da život može da stane.
U danu pisanja ove kolumne svet je podeljen. Na jednom kraju pandemija COVID-19 se smatra suzbijenom, odnosno u značajno silaznoj putawi. S druge strane, kad se posmatra svet kao celina, beleži se najveći broj zarženih (106.000) u jednom danu. Da li je to posledica sve većeg broja testiranih ili pandemija ne misli da stane, ostaje pitanje. Činjenica je da mnogo zemlje koje su uvele neki oblik vanrednog stanja ublažavaju vanredne mere, najavljuje se otvaranje granica, porast trgovine, povatak turističkih aktivnosti i druge delatnosti. Svet pokušava da se vrati u normalu. Pogledajmo kakvo je stanje na dan 24.05.2020. godine, uzimajući podatke o broju zaraženih i umrlih u najvećim i najmnogoljudnijim zemljama sveta, najbogatijim državama i zemljama nama sličnim po broju stanonika i površini, te državama našeg regiona. Pri tome, na dan 24.05.2020 u svetu je zaraženo 5.316.011, a preminulo je 342.229 osoba (Izveštaj Svetske zdravstvene organizacije).
| ZEMLJA | BROJ ZARAŽENIH | BROJ UMRLIH |
| Najveće, najmnogoljudnije i najbogatije države | ||
| SAD | 1.622.612 | 97.087 |
| Brazil | 347.298 | 22.013 |
| Rusija | 335.882 | 3.388 |
| Ujedinjeno Kraljevstvo | 258.504 | 36.757 |
| Španija | 235.290 | 28.678 |
| Italija | 229.327 | 32.725 |
| Indija | 131.423 | 3.868 |
| Kanada | 85.151 | 6.466 |
| Australija | 7.114 | 102 |
| Nemačka | 179.986 | 8.261 |
| Kina | 84.084 | 4.638 |
| Zemlje slične nama i zemlje iz regiona | ||
| Rumunija | 17.817 | 1.176 |
| Bugarska | 2.408 | 126 |
| Albanija | 989 | 31 |
| Sevrna Makedonija | 1.941 | 113 |
| BiH | 2.391 | 141 |
| Hrvatska | 2.243 | 99 |
| Slovenija | 1.468 | 106 |
| Crna Gora | 324 | 9 |
| Belgija | 56.810 | 9.257 |
| Holandija | 45.265 | 5.830 |
| Švedska | 33.188 | 3.992 |
| SRBIJA | 11.092 | 238 |
Prema informcijama koje prenose mediji, a u odnosu na podatke date u tabeli, stanje korona virua se ne smiruje u SAD, Brazilu i u Rusiji, dok se u svim ostalim zemljama „relaksira“ sitacija, a neke zemlje su već objavile „pobedu“ (kraj epidemije).
Pobeda (kraj epidemije) koja je u nekim zemljama objavljena, a druge je najavljuju u narednih nekoliko dana, ipak, postavlja mnoga pitanja, kao što su: 1) ko je pobedjen, ako se o virusu još uvek ne zna potpuna istina i patologija, 2) šta je istina o korona virusu, 3) kako je nastao korona virus, 4) hoće li biti tzv. drugog talasa i, posebno 5) kada će se pronaći vakacina.
KUDA IDEMO
Kada udjete u pogrešan voz, sve stanice su pogrešne. O tome smo pisali u jednoj od prethodnih kolumni.
Šta je pravi, a šta pogrešan voz?
Tri su ključna odgovora a pitanje kuda idemo, a medju njima se nalazi i pogrešan i pravi voz: 1) kako se pojavio korona virus, 2) kada će se proizvesti vakcina i 3) kako živeti s korona virusom.
Kako se pojavio korona virus?
Prvo pojedinačno, pa zatim orkestrirano, teku medjusobna optuživanja SAD i Kine oko porekla korona virusa, čemu zdtavstvena organizacija i naučnici „dolivaju ulje na vatru“ ili pokušavaju da „smire strasti“. Teško je reći „koja strana vodi“ u argumentaciji o poreklu korona virusa. Činjenica je da vrlo ugledne zdravstvene organizacije i naučnici tvrde da je korona virus nastao prirodnim pute, odnosno prenošenjem sa životinje (slepi miš) na čoveka. S druge strne, takodje ugledni naučnici, medju kojima i nobelovac, vrlo tvrdo su na stavu da korona virus nije nastao prirodnim putem, odnosno da je proizveden u laboratoriji, bilo svesno, bilo po principu „otrglo se kontroli“.
Interesantno, i jedni i drugi tvrde – NIKADA NEĆEMO SAZNATI PRAVU ISTINU O POREKLU KORONA VIRUSA. Pa u kom smo onda vozu? Odgovor: pa u vozu u kom smo i bili. Voz svetskog haosa putuje dalje, a poreklo korona virusa postaje sledeće pitanje svih pitanja, oko koga će se lomiti koplja dugo-dugo.
Kada će se pronaći vakcina protiv korona virusa?
Činjenica je da je svet zastao u mnogim delatnostima zbog korona virusa. Strah, kao osećanje pojedinca, proširio se na mase. Dakle, korona je, bar u nečemu, ujedinila svet. Da je svet podeljen po mnogim šavovima (multipolarizam) to nam je prisutno, a potvrdu toga dobijamo upravo na pitanju pronalaska vakcine protiv korona virusa. Pitanje vakcine je zdravstveni, socijetalni, bezbednosni, ekonomski, politički, pa i lični prestiž haotičnog sveta.
Prve informacije o traganju za vakcinom dolaze iz Kine, SAD, Velike Britanije, Rusije, Japana, Nemačke, Francuske, sa Tajlanda. Dakle, iz najbogatijih delova sveta, što ima neku logiku. Medjutim, sve te informacije su površne, apstrahovane, vizijske, dakle u najavi, sa i bez nade u potpuni uspeh. Iz Rusije (Istraživački institut za vakcine i serume iz Sent Petersburga) je stigla vest da je njihova vakcina (devet vakcina) uvrštena na listu potencijalnih lekova Svetske zdravstvene orgnizacije. Takodje, ruski lek „firavipavir“, po informacijama ruske strane, pokazao se kao uspešan za preveniju od korona virusa, što su potvrdili i kineski i japaski eksperti. Profesorka Sara Gilberet sa Okford niverziteta (Ujedinjeno Kraljevstvo) najavila je vakcinu protiv korona virusa za septembar mesec ove godine. Nedugo nakon pojave korona virusa, zdravstveni radnici u Kini su najavili brzi pronalazk vakcine. Kina je odobrila rano testiranje dve eksperimentalne vakcine na ljudima u lečenju novog virusa korona, javila je državna novinska agencija Sinhua.Vakcine se razvijaju u kompaniji “Sinovak bajotek” u Pekingu i u Institutu za biološke proizvode u Vuhanu, koji je deo kineske Državne farmaceutske grupe U SAD, po običaju, pronalazak vakcine je samo pitanje dana i otpočela su testiraja na ljudima. Tajlndski ministar Suvit Misinci je izjavio da je testiranje vakcine na majmunima prošlo uspešno, nkon što je testirana na slepim miševia, što daje nadu za dalji rad, a značajnije rezultate očekuje u septembru ove godine.
Medjutim, profesor s Oksforda Endrju Polard, ipak, „gadja u srž“ i kaže: Oko 100 istraživačkih timova isprobava injekciju, dok je desetak još u ranoj fazi testiranja na ljudima, ili tek treba da počne. Ima mnogo pokušaja, naučnici kažu da to povećava šanse da nekoliko zaista i da rezultata. “Mi se ne takmičimo jedni protiv drugih, mi se takmičimo protiv pandemije, i treba nam što više takmičara na našoj strani”,
Racionalni stručnjaci virusologije upozoravaju da uspešno razvijanje vakcine traje 10 do 15 godina. Pri tome, izjavljuju da sertifikovane vakcine protiv HIV virusa (AIDS) još uvek nema, iako se virus pojavio 80-tih godina prošlog veka. U tom smislu, ističu da je najveći problem kod vaccine: material i dostupnost, te se pitaju – Koliko svetske populacije treba vakcinisati.
Najavu pronalaska vakcine prate i sukobljavanja oko njene primene. Ta sukobljavanja imaju nekoliko aspekta: 1) vakcina će biti skupa, pa će je moći priuštiti samo bogati, 2) vakcina nije lek, 3) vakcina nosi vrlo štetne posledice po one koji je prime, 4) vakcina mora da bude dostupna svima i druge.
Prvi aspekt o vakcini, dakle, nije zdravstveni već ekonomski! U tom smislu, pojavljuju se podaci o najvećim proizvodjačima vakcina u svetu, medju kojima treba tražiti i novog „izumitelja“ (Graf)
Pojavljivanje nekih podataka o štetnosti vakcine, bar kad je naš region u pitanju, ali i šire, podgreva i izjava svetskog tenisera broj 1 Novaka Djokovića da je protiv vakcine i da je neće primiti. O salvama „za“ i „protiv“ Novakovog stava o vakcini mogao bi poduži roman da se napiše. Nećemo o tone.
U čoveku uvek proradi ono iskonsko – briga za ljude (druge). Tako, Generalni sekretar UN Gutereš poručuje da vakcina, bez obzir ko je pronadje, mora da bude dostuna svima. Evropska unija i Svetska zdravstvena organizacija organizuju donatorsku konferenciju za prikpljanje sredstava za pronalaženje vakcine. Na donaciji je sakuljeno 7,4 milijarde dolara (Srbija je donirala 2 miliona dolara), a istoj se nisu odazvali SAD i Rusija.
Odnos zemalja, organizacija i pojedinaca prema donciji za pronalazak vakcine bio je različit, a izdvajamo samo neke podatke:
- Premijer Italije Džuzepe Konte je najavljujući donaciju Italije od 140 miliona evra podvukao da međunarodna zajednica ima samo jednu opciju za pobedu nad virusom, a to je saradnja.
- Premijer Izraela Benjamin Netenjahu je u ime svoje zemlje obećao 60 miliona dolara za globalni odgovor protiv COVID19 pandemije,
- premijer Holandije Mark Rute najavljuje 92 milina evra.
- Melinda Gejts je u ime fondacije “Bil i Melinda Gejts” obećala 100 miliona dolara pomoći naglašavajući da se samo zajedničkim snagama može pobediti pandemija.
- Premijer Bugarske Bojko Borisov je ocenio da je pandemija COVID 19 izazvala krizu kakvu “svet ne pamti od Drugog svetskog rata”. “Želeli bismo da doprinesemo borbi protiv COVID19 sa 100 hiljada evra”, kaže Borisov.
- Višegradska grupa (Poljska, Češka, Madjarska i Slovačka) je za borbu protiv korona virusa zajednički izdvojila 3 miliona evra odnosno svaka zemlja po 750 hiljada evra.
- Belgija je izdvojila 27 miliona evra,
- Austrija 31 milion evra.
- Kineski ambasador u EU Zang Ming kaže da je Kina do sada pomogla Svetsku zdravstvenu organizaciju sa 50 miliona dolara u borbi protiv pandemije COVID19; On dodaje da su kinske kompanije u poslednja dva meseca u zemlje širom sveta poslale 25 milijardi zaštitnih maski, 120 miliona zaštitnih odela i 44 hiljada respiratora.
- Na kraju donatorske konferencije objavljeno je i da je pevačica Madona izdvojila milion dolara za pomoći u zajedničkoj borbi protiv COVID19.
Grčka je predložila da države članice EU zajedno otkupe prava na patent za vakcine protiv Kovid-19 i brze testove koji su u fazi razvoja kako bi se osiguralo da, ukoliko budu efikasne, budu brzo distribuirane onima kojima je to potrebno širom bloka. Grčki premijer Kirjakos Micotakis je rekao da je pronalaženje rešenja za brzu distribuciju vakcine, kada budu na raspolaganju, teško, ali hitno.
„Pakt o riziku“, kad je u pitanju vakcina, našao se izmedju politike (političara) i kompanija. Vakcina se našla i izmedju nacionalizma i solidarnosti. Kada se radi o životu i smrti, ideja međunarodne saradnje brzo se zaboravlja. To je moglo da se vidi tokom ove korona krize, kada je obustavljen izvoz medicinskih uređaja u Evropi i SAD. Nakon medicinskog nacionalizma sada postoji opasnost i od nacionalnizma vakcinacije, ocenjuje ekspert za zdravstven pitanja Kikbuš.
U Savezu istraživačkih farmaceutskih kompanija (VfA) smatraju da je duskusija o medicinskom nacionalizmu pogrešna. Iz iskustva sa prošlim epidemijama i pandemijama, izvedeni su jasni propisi. „Čim su vakcine spremne, prvo ih dobija medicinsko osoblje, pa rizične gripe, a zatim i ostatak stanovništva“, piše predsednik VfA Štojtel. On je uveren da će „mnogi zdravstveni sistemi sveta istovremeno ili sa malim vremenskim zakašnjenjem delovati po tom sistemu“. I stručnjakinja za zdravstvena pitanja Kikbuš veruje da su svi svesni istorijske dimenzije zadatka. „Izazov je velik, ali ako zemlje i kompanije učestvuju, onda nije sve tako crno kao što na prvi pogled izgleda.“ Za svetsko zdravlje ostaje nada da je ipak ona u pravu.
Bilo kako bilo, procenjuje se da pronlazak, a time i primena vakcine protiv korona virus nisu mogući do sredine iduće godine. A onda dolazi na red pitanje koliko će koštati, kada će stići (da li će) u sve delove sveta i druga.
ZNAMO LI GDE ĆEMO STIĆI? – Živet s koronom!
Dakle, bez obzira kada će biti pronadjena vakcina protiv korona virusa, najveći deo svetske populacije će nastaviti da „živi s koronom“. Da li će se korona „vratiti“ tamo gde jenjava ili će nastaviti da raste, tamo gde je u usponu, naučnici nemaju jedinstven stav. U tom smislu, vraćaju se na poreklo virusa i kažu (Nestorović): Ako je korona proizvedena u laboratoriji, neće se vratiti, a ako je nastal prirodnim putem, videćemo.
Bilo kako bilo, korna je tu. Život s koronom, bilo ili nebilo drugog talasa, vraća nas na početak priče, o kome smo poodvno već pisali. Najznačajniji su tri elementa za „život s koronom“:
– mere vlasti i zdravstvenog sistema,
– strategija informisanja i
– disciplina.
U Srbiji je ukinuto vanredno stanje, ali su na snazi mere po Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti. Medjutim, po inerciji – ukinuto vanredno stanje postaje signal za opuštanje veće od dozvoljenog. U tom smislu, vrlo je značajno da vlast stalno upozorava i informiše javnost o stanju korona virusa i postupanju gradjana. Naime, ni učevniji ljudi nemaju uvid u Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, a kamoli „gradjani sela Luga“, u najširem smislu posmatrano.
Strategija informisanja treba da analizira slabosti iz doba vanrednog stanja i da nesmanjenim kapacitetom nastavi da obaveštava javnost, ma kako to čini svetski mediji i druge organizacije. O sebi sami treba da vodimo računa, svakako, oslanjajući se, kao pomoćno a ne ključno sredstvo, na informacije „iz sveta“. Da o sebi samima vodimo računa podrazumeva i rigoroznije postupanje u sankionisanju onih koji ne poštuju utvrdjena pravila i norme ponašanja.
DISCIPLINA je ključ uspeha, videli smo to i u toku vanrednog stanja. Disciplina, pre svega, podrazumeva da SVAKO RADI SVOJ POSAO. To da svako radi svoj posao postaje otežavajuće u uslovima kada se fizički na posao vraćamo. Socijetalna distanca je neispravan i pogrešan naziv. U pitanju je fizička distanca, koja mora da ostane primarna u sprečavanju širenja virusa. Toj fizičkoj distanci treba dodati obavezu korišćenja zaštitnih sredstava. Dakle, svako radi svoj posao, a svi zajedno držimo fizičku distancu i koristimo zatitna sredstva, uz pojčanu ličnu higijenu.
EPILOG
Nema epiloga, jer ni vakcine nema. Dok je čekamo, na nivou premisa možemo da konstatujemo:
- politika nije sve, ali u svemu jeste. Dakle, vlada lični interes prožet nacionalizmom, a zajedništvo i solidarnost ostaju po strani. Dok nas o vakcini informišu političari, pa bio to i Tramp, Mekelova, Si Djinping, Makron ili neko en-ti, neće je ni biti, dzaba čekamo Godoa;
- kako zaraza korona virusa bude jenjavala, tako će se, negde lagano, negde brže, „podizati“ postojeći i pritajeni bezbednosni i drugi problemi; u svetu haosa, to je zakonitost;
- svet će Beket-ovski „možda“ stvoriti vakcinu protiv koorna virusa, ali možda i neće;
- i kada je stvori, odnos prema vakcini biće ambivalentan, kako sa aspekta potrebe primene, tako i sa stanovišta zarade, kao i ko i kada će vakcinu dobiti;
- koliko svetske populacije treba da bude vakcinisano, tek će da postane pitanje, za sada su samo nagadjanja i prepirke u toku;
- disciplina je ključ održavanja koliko-toliko normalnog stanja i predvorje vakcine. Do kada, to je pitanje za milijardu dolara. „Možda“ trajno, kako kaza Beket, ali najmanje do novog virusa.
E, Godo, Godo!
Prof.dr Bozidar Forca
