Smrt afroamerikanca Flojda Džordža izazvala je seriju protesta širom SAD ali i snažnu reakciju američke i svetske javnosti
Policijska brutalnost u americi oduzela je još jedan afroamerički život i time pokazala da rasizam i dalje živi u SAD. Poslednja žrtva rasističkog nasilja je Flojd Džordž (46) stanovnik Mineapolisa koji je preminuo u policijskom pritvoru nakon što je izgubio svest dok mu je policajac držao koleno na vratu i tako mu onemogućio dotok kiseonika. Džordž je tom prilikom molio policajca da ga pusti rečima „Ne mogu da dišem“ koje su postale simbol protesta protiv rasizma u SAD.
Upravo ovu parolu uzvikivali su ljudi koji su krenuli u protesnu šetnju sa mesta gde je Džordž ubijen uputivši se ka jednoj od policijkih stanica. Ovom protestu pridružio se veliki broj belaca i tako pokavši da se celokupna američka javnost gnuša ovakvih rasističkih radnji koje ceo svet podsećaju na mračnu prošlost koju ova država ima kada je u pitanju rasizam. Koliko su ovi protesti ozbiljni pokazuje i činjenica da su veoma brzo postali nasilni pa je tako tokom njih uništavana javna imovina i izazivani požari dok su se neki demonstranti fizički sukobili sa policijom koja je koristila suzavac kako bi sačuvala red u gradu. Takođe je prikupljeno više od 590 hiljada potpisa za peticiju kojom se pozivaju vlasti Minesote da četvorica policajaca koja su učestvovala u hapšenju Flojda Džordža budu optužena za ubistvo.
Ovaj incident izazvao je gomilu reakcija poznatih ličnosti koje su se uglavnom oglašavale preko svojih društenih mreža pa su tako najbolji košarkaš današnjice Lebron Džejms i jedan od najpoznatijih repera svih vremena Snup Dog objavili sliku klečanja igrača američkog fudbala tokom intoniranja himne SAD koje predstavlja simbol protesta protiv rasističke ideologije u SAD. Džo Bajden, koji će verovatno biti protivandidat Trampu na predstojećim predsedničkim izborima iskoristio je ovaj slučaj kako bi podsetio javnost na loš sistem u kome amerikanci žive i tako verovatno dobio određenu količinu političkih poena i naklonost dela afroamerikanaca iz SAD.
Nažalost, ovakvi slučajevi u SAD nisu retkost, dok se neki uspešno zataškavaju ili ne budu zabeleženi kamerom, slučajevi kao ovaj pokazuju koliko su ljudska prava u „državi demokratije“ ugrožena. Smrt Flojda Džordža dešava se samo tri meseca posle smrti Ahmuda Arberija (25) koga su ubila dva belca u Džordžiji dok je džogirao. Jedan od najpoznatijih slučajeva ubistva afroamerikanaca u skorašnjoj istoriji SAD jeste slučaj Erika Garnera (44) koji je 2014. godine preminuo na slilčan način kao i Flojd Džordž pošto ga je njujorški policajac držao u popularnoj „kragni“ dok ovaj nije izgubio svest. Savezna država Njujork odlučila je da ne tereti policajca za krivično delo ubistva što je izazvalo nasilne proteste širom SAD. Da rasistički ispadi ne biraju samo afroamerikance iz siromašnih četvrti ili sa sumnjivom prošlosti pokazuje i slučaj smrti pod nerazjašnjenim okolnostima američkog košarkaša Tajlera Hanikata koji se sukobio sa policijom u Los Andjelesu u leto 2018. godine. Iako je zvaničan nalaz pokazivao na samoubistvo postoje osnovane sumnje da je Tajlera Hanikata ubila policija.
Ovi slučajevi rasističkog nasilja nas još jednom vraćaju u prošlost u vreme velikog jaza između belaca i afroamerikanaca u 20. veku. U vreme Roze Parks i borbe Martina Lutera kao i u vreme delovanja KKK pokreta i nasilja nad afroamerikancima. Nasilne smrti afroamerikanca nas teraju da pogledamo još dalje u američku istoriju i prisetimo se tretiranja afroameričkih robova na plantažama pamuka i trske u pretežno južnim državama SAD u 18 i 19 veku. Tada su afroamerikanci eksploatisani kao mašine koje su pokretale ekonomsku snagu južnih država SAD koje su pretežno bile orijentisane na poljoprivredu. Takođe se moramo pristetiti i pozitivnih stvari kao što su tekovine Američkog građanskog rata (1861-1865) posle koga su afroamerikanci postali ravnopravniji deo američkog društva, kao i Akta o emancipaciji koji je doneo Abraham Linkoln i tako znatno povećao prava afroamerikanaca u tom periodu. Rasizam, nažalost i dalje postoji u američkom društvu ali solidarnost koju pokazuju zajedno afroamerikanci, latinoamerikanci i belci jesu sigurno put ka istrebljenu ovog problema iz američkog društva za koji je potrebna mnogo jača politička volja nego što je ona trenutno u SAD.
Petar Milošević
