PROLOG: Postoji priča o Šumadincu kome su prasići izašli iz svinjca, a on bezuspešno pokuša da ih vrati unutra. Jedno prase nikao da pogodi vrata i uvek se vraća na livadu. Nevozan što ne može da uhvati prase isprati ga u svinjac,, Šumadinac uzviknu: “Zakl’o sam te kad te budem stig’o”. Ta priča, po iskazu, poredi se sa vremenom u engleskom jeziku, koje se naziva futur prošli (Future Simple Tense), a u nas ima sličnosti sa vremenom koje označavamo kao futur II (radnja koja će se desiti posle neke druge buduće radnje).
PANDEMIJA I EPIDEMIJA COVID – 19
“D-n”
Potkraj druge decenije ovog veka svet je zapao u vrlo složenu bezbednosnu situaciju, koju su karakterisala “stara žarišta” i skup latentnih procesa koje su, po difoltu, generisale velike sile. Na globalnom planu, centralno mesto gde se uspostavlja “bezbednosni režim” – Savet bezbednosti UN, postao je poprište “vaskrslog veta” stalnih članica tog tela, po principu – sve što je predložila “suprotna strana” ne prihvata se. Tako, ključna bezbednosna pitanja savremenog sveta, za koja mora da postoji konsenzus svih pet stalnih članica SB, unapred su bila “osuđena” na prolongiranje predloga rešenja do nekog novog trenutka. Polarizaciju stalnih članica SB UN, kad su u pitanju ključna pitanja bezbednosti sveta, pratilo je nesaglasje i oko pitanja za koja je potrebna prosta većina tog tela. Jednostavno, moglo se sa velikom verovatnoćom predvideti kako će izgledati “glasanje”, po bilo kom pitanju, ako se zna ko je predlagač rezolucije.
Regionalni nivo je problematičan za defiisanje, iako postoje brojni pokušaji u teoriji i praksi da se izvrši regionalizacija sveta, pa i u domenu bezbednosti. Samo kao primer, navešćemo dva viđenja regionalizacije, jedan iz teorije, a jedan iz prakse. Teorijski pristup bezbednosnoj regionalizaciji sveta nalazimo kod profesora Beri Buzana, odnosno Kopenhaške škole bezbednosti, osadmesetih godina prošlog veka. Buzan sam (1983(, pa sa Viverom (2003), bezbednosni kompleks (region) utvrdio je na sledeći način: set jedinica čiji su glavni procesi sekuritizacije i desekuritizacije toliko povezani da se njihovi bezbednosni problemi ne mogu razumeti odvojeno. U tom smislu posmatrano, utvrđeno je devet bezbednosnih kompleksa i dva podkompleksa. Bezbednosni kompleksi po Buzanu i Viveru su: 1) severnoamericki, 2) juznoamericki, 3) evropski, 4) bliskoistočni, 5) severnoazijski, 6) dalekoistočni, 7) južnoazijski, 8) istočnoazijski i 9) Južnoafrički. Dva podkomleksa su: zapadnoafrički i istočnoafrički. U svakom kompleksu postoje podkompleksi, kao što je Balkan u Evropi. Takođe, kompleksi mogu da se ukrupnjavaju, kao na primer Evroazija.
Pragmatičan pristup regionalizaciji sveta nalazimo u Strategiji nacionalne bezbednosti SAD (Trampova strategija), gde se razmatra šest regiona za primenu te strategije: 1) Indo-Pacifik, 2) Evropa, 3) Srednji Istok, 4) Južna i Centralna Azija, 5) Zapadna hemisfera (centralno-američke države, uključujući Honduras, Gvatemalu i El Salvador) i 6) Afriku.
Na regionalnom nivou posmatrano (u širem i užem smislu), ma koji pristup regionalizaciji posmatrali, može se zaključiti da ne postoji region u svetu koji nije opterećen ne samo jednim, već čitavim skupom bezbednosih problema. Ta regionalna bezbednosna slika preslikava se na globalnu ili joj je posledica. Naime, u sve regionalne probleme sveta umešane su velike sile, svaka na svoj način. Pri tome, pojedini regioni za pojedinu veliku silu, imaju različit značaj, a time i obim angažovanja.
Zapadni Balkan, kao mikroregion Balkana i šire Evrope, zapad je omeđio na nove države na tlu bivše SFRJ, bez Slovenije, plus Albanija. Primetno je da se ulakom Hrvatske u EU, region Zapadni Balkan pokušava supstituisati samo terminom „region“, koji tek tada postaje fluidan (podrazumeva se, iako nije precizno kazano). Zapadni Balkan, ili region u užem smislu kazano, ima dva svojstva bezbednosnih procesa šireg aspekta: 1) to je katalizator (najava, „testiranje“) globalnih procesa i/ili 2) to je stanje nastalo po principu spojenih sudova, odnosno prelivanjem globalnih procesa na region.
Bezbednosna slika (mozaik) od vrha (globalno) do dna (regionalno) prepuna je „kamenčića u cipeli“. Taj mozaik bezbednosnih izazova još pre dvdesetak godina pokušao je identifikovati i „ukrupniti“ radni tim koji je formirao bivši Generalni sekretar UN – Butros Gali. Ključni izazovi (rizici i pretnje) po stavu tog radnog tima jesu: 1) ekonomske i društvene pretnje (uključujući siromaštvo, zarazne bolesti i ekološka uništavanja), 2) unutardrzavni sukobi, (uključujući građanski rat, genocid i druga masovna nedela), 3) međudržavni sukobi, 4) nuklearno, radiološko, hemijsko i biološko oružje, 5) terorizam i 6) međunarodni organizovani kriminal.
Svi “univerzalni” (navedeni) izazovi, rizici i pretnje koje je identifikovao radni tim Generalnog sekretara UN, u nekom od svojih oblika, prepoznatljivi su u svakom region sveta, a time i na globalnom nivou. Svakako, u minijaturi (lokalno) posmatrano, oni imaju konkretniji naziv, uzrok, tok i moguće posledice. Ali, njihova osnovna odrednica jeste konstantnost, koju su dodatno “zatezali” odnosi među velikim silama. Ti odnosi među velikim silama, pre svega u ekonomskoj i bezbednosnoj ravni, najavama i zvaničnim potezima preneti su i u kosmos. Pomalo zaboravljena “svemirska utakmica” trebalo je da najvi novi (stari) poligon sukobišta. Žica međunarodnih odnosa zategnuta je do pucanja! Futur međunrodne zjednice sve više je ličio na FUTUR II, ali je najvaljivao malo dobrog.
A onda, pojavljuje se KORONA VIRUS!
“DAN D”
Korona virus se pojavljuje u Kini potkraj prošle godine. Prvo lagano, a zatim alarmantnim tonovima od januara ove godine najavljue se nova opasnost po čovečanstvo.
Globalno posmatrano, “Dan D” kad je u pitanju korona virus jeste 11. mart 2020. godine, kada je Svetska zdravstvena organizacija proglasila pandemiju COVID-19. Dok je epidemija izraz koji označava brzo širenje infektivne bolesti na veliki broj ljudi u malom vremenskom periodu, pandemija je više geografska odrednica, koja treba da ukaže da se bolest proširila na velikom prostoru. U skladu s navedenim, brojne zemlje sveta proglasile su epidemiju COVID-19 (“Dan D”) na svojoj teritoriji, u najvećem broju u martu mesecu (nakon proglašenja pandemije).
U nekoj od ranijih kolumni pisali smo o strategijama država u suprostavljanju korona virusu, koje su imale iskaze: žestokog napada na virus (Kina), preko obuzdavanja do ublažavanja njegovog delovanja, koju su primenile ostale zemlje. U tom smislu, vrlo je indikativna poruka direktora SZO: Zemlje treba da udvostruče borbu protiv virusa. Prelazak sa obuzdavanja na ublažavanje nije dobar. Zemlje moraju da uspostave finu ravnotežu između zaštite zdravlja, sprečavanja ekonomskog i socijalnog poremećaja i poštovanja ljudskih prava.
Globalni “Dan D”, koji je utvrdila SZO, ojačan je “Danom D” u brojnim državama do neslućenih i do sada neviđenih (raz)mera u istoriji ljudskog roda. STAO JE SVET, bukvalno shvaćeno. Državocentrični sistem je došao do potpunog izražaja i ojačao “kočiće oko svog atara” do te mere da su popucali svi međunarodni mehanizmi: 1) drastično je smanjen obim svetske trgovine; 2) zatvaranjem granica, obustavljen je svaki oblik međunarodnog saobraćaja, posebno vazdušnog, 3) sve svetske i regioalne sportske manifestcije, pa i Olimpijske igre, prolongirane su ili otkazane, 4) svi značajniji međunarodni (globalni i regionalni) skupovi su prolongirani ili su dobili dimenziju ON-LINE. Čak se i EU počela ponašati suprotno od ishodnih principa zajedništva i solidarnosti, a po modelu – spasavaj se ko može. Svet je postao Virealan (ON-LINE). Sprečiti socijalni kontakt među ljudima postala je globalna mera, jer je zavladao STRAH. Dakle, strh kao jedno od osnovnih osećanja i emocija čoveka, dobio je planetarne razmere (globalna psihoza, masovna neuroza…). Počela je svetska kriza koja se poredi sa najvećom recesijom iz prošlog veka.
“Dan D” na nivou pojedinačnih država može se dvojako posmatrati. Prvo, kao dan kada je proglašena epidemija COVID-19 i drugo kao dan kada je uvedeno vanredno stanje, ili neki njegov oblik.
Prema BBC brojaču, početkom aprila 188 država sveta je prijavila korona virus na svojoj teritoriji. Prisustvo virusa nisu prijavile: Komoros; Kiribati; Lesoto; Maršalska Ostrva; Mikronezija; Nauru; Severna Koreja; Palau; Samoa; Sao Tome i Prinsipe; Solomonska Ostrva; Južni Sudan; Tadžikistan; Tonga; Turkmenistan; Tuvalu; Vanuatu, Jemen. U SZO smatraju da neke zemlje, poput Severne Koreje, kriju podatke, al ii to da u nekim ostrvskim i najmanje posećenim državama stvarno nije došlo do pojave virusa.
Parlelno s prijavom prisustva korona virusa brojne zemlje su objavile i epidemiju COVID-19 i uvele razne vanredne mere iz ekonomskog i socijetalnog domena i ograničenja ljuskih prava, prepoznatljive kao vanredno stanje, odnosno emergency.
Ključne mere u najvećem broju država, obuhvatale su:
– ograničavanje kretanja, pa i zabranu, prepozntljivu kao “policijski čas” ili karantin, posebno za osobe iznad 65 godina starosti
– obustva gradskog i međugradskog saobraćaja
– obustava rada firmi ili prelazak na neki drugi oblik (rad od kuće),
– prestanak rada predškolskih ustanova, škola i fakulteta,
– zabrana okupljanja, do svodjenja na najviše dve osobe koe mogu da budu zajedno,
– prestanak sportskih takmičenja i kulturnih manifestacija raznih vrsta
– obustava rada kafića, hotela, i drugih ugostiteljskih i objekata uslužne delatnosti i
– zatvaranje granica.
Brižni analitičari su zapisali: Čak je i Sijera Leone, u kojem nema slučajeva korone proglasila vanredno stanje i zatvorila svoje kopnene granice prema svojim susedima, Gvineji i Liberiji, koje su zabeležile pregršt slučajeva.
Na pomolu je stvaranje “novog sveta”. O tom novom svetu bugarski politikolog Krastev kaza: “Ta izjava (“novi svet”) se u 21. veku mogla čuti najmanje tri puta: nakon 11. septembra 2001. godine, nakon finansijske i nakon izbegličke krize. Ali danas, mislim, da je na mestu. Našeg prethodnog sveta više nema. On je imao jednu važnu karakteristiku: mi nismo mogli da zamislimo nijedan drugi svet. I odjednom, za samo nekoliko nedelja, živimo u jednom potpuno drugačijem svetu! To je svet zatvorenih granica, praznih ulica, aviona koji ne lete, odloženih izbora… Zatvoreni u svojoj svakodnevici, donedavno to uopšte nismo mogli da zamislimo”.
Mesec dana nakon proglašenja pandemije i epidemije COVID-19 utvrdjen je broj najrizičnijih država sveta od korona virusa, medju kojima nije bilo Brazila, koji je danas odmah iza SAD po broju obolelih (Slika).
Početno nesnalaženje, pa i paniku u nekim državama, posebno nakon vrlo uspeših mera u borbi protiv korona virusa u Kini, počeo je da prati osećaj ljudske solidarnosti, prvo lagano, a zatim u sve većem obimu. Ta solidarnost evidentna je kako unutar pojedinih država, tako i na medjunrodnom nivou. Dva su aspekta medjunarode solidarnosti posebno karakteristična: 1) solidarnost na području pružanja zdravtsvenih usluga, opreme i lekova i 2) uslovna solidarnost, odnosno privremena i pritajena obustava neprijtljstava na “ustaljenim frontovima”, globalno i regionalno posmatrano.
Solidarnost u domenu zdravstvenih usluga potekla je iz Kine, gde se korona virus prvo pojavio, a zatim se ta solidarnost postepeno širila medju druge države sveta. Njegovo veličanstvo RESPIRATOR postao je najtraženija roba (više od zlata), a pratila ga je zaštitna medicinska i oprema za široke mase, eksperti, transfer znanja i saznanja, kao i lekovi posebne namene, u nedostatku vakcine. Primetno je bilo da se konstantno povećavao broj zemalja koje su nudile nekakve oblike pomoći drugim državama, besplatno ili uz naplatu. Primetno je da su neke države tu pomoć, iako je bila i besplatna, odbijale iz sebi znanih razloga (Politika nije sve, ali u svemu jeste).
Posmatrajući solidarnost kao opštu pojavu u doba pandemije (epidemije) pojedini analitičari zaključiše: “Nije baš sve tako crno, ima i pozitivnih posledica pandemije. Porodice su prisiljene da međusobno razgovaraju. Vode se i ozbiljni razgovori i, po prvi put, digitalni aparati se povlače pred druženjem. Satelitski snimci pokazuju mnogo čišći vazduh, u Nju Delhiju za čak 71 odsto. Ptice su se vratile u neke gradove, 97 morskih kornjača je ugledalo svet na praznoj plaži u Brazilu, delfini se sada vide u Trstu, ribe plivaju kanalima u Veneciji. Solidarnost je nadvladala sebičnost, oni kojima imaju viška hrane daju je onima koji nemaju. Ljudi džogiraju na svojim balkonima, pevaju na njima, lekari i policajci su postali „naši“ lekari i „naši“ policajci, epidemiolozi postaju novi lideri, fudbaleri sebi smanjuju plate i do 70 odsto, članovi vlade u nekim zemljama će nekoliko meseci raditi besplatno. Lista solidarnosti nema kraja…”
Uslovna solidarnost ogleda se u pritajenim i privremeno obustavljenim poprištima sukoba. Iako je na tu obustavu nerijateljstava u doba pandemije COVID-19 pozvao lično i Generealni sekretar Antonio Gutereš, ne može se ekslicitno zaključiti da je “poslušan”. Pre bi se moglo reći da je “visa sila” – STRAH, privremeno nadvladao interese i sukobljavanja. Malo ko je govorio o Siriji, Libiji, Bliskom Istoku, Iranu, Severnoj Koreji, Africi, Venecueli, Donbasu i Krimu, Kosovu i Metohiji, Crnoj Gori. Analitičari su takvo stanje tumačili na razne načine. Po jednima na pomolu je stvaranje “novog sveta”, dok su drugi ostali na stavu da se more samo malo umirilo (pritajilo) do nove bure.
Ko je bio u pravu?
“D+n”
Podnaslov “D*n” je zamišljen da opiše stanje sveta nakon pandemije i epidemije COVID-19 i teško ga je jednoznačno utvrditi. Naime, možemo govoriti o stanju nakon proglašenja kraja epidemije (kraj pandemije nije na pomolu) ili nakon ukidanja vanrednog (emergency) stanja u pojedinim državama.
Izuzimajući manji broj država u kojima se odnos prema korona virusu ne može jednoznačno opisati, možemo konstatovti da u svetu dolazi do “odmrzavanja” vanrednog stanja (vanrednih mera) ili njegvog potpunog ukidanja, pa i proglašenja kraja epidemije (Slovenija, na primer). Svet, odnosno države pojedinačno, vraća se predvirusnom stanju. Da li tamo gde je stao, ili je u pitanju “novi početak” nećemo precizno dokazivati, već opisati evidentnim potezima.
- a) Stanje pandemije 31.05
Svetska zdravstvena organizacija konstantno upozorava da korona virus nije prestao da se širi i da se ne nazire kraj pademije, upozoravajući in a tzv. drugi talas u regionima gde evidentno jenjava delovanje virusa. Zvanični podi to potvrdjuju:
– na dan 31.05 u svetu je obolelo više od 6.000.000, a preminulo je preko 370.000 osoba
– najveći broj zaraženih je u SAD – 1.769.776, kao i umrlih- 103.758. Gubici od korona virusa porede se sa ljudskim gubicima u ratu u Vijetnamu ili u Drugom svetskom ratu
– Brazil, kao i južnoamerički kontinet je izgleda u ekspanziji virusa. Broj zarženih u najvećoj južnoameričkoj zemlji (oko 500.000) je odmah iza SAD, a po broju umrlih (oko 29.000) na 5. mestu u svetu (iza SAD, Velike Britanije, Italije i Franuske)
– u Rusiji konstantno raste broj zaraženih, tako da je sa 405.883 obolelih na trećem mestu, odmah iza Brazila
– u svim evropskim državama broj zaraženih kao i umrlih se konstantno smanjuje, a neke države su proglasile kraj epidemije. Pri tome, četiri najrazvijenije zemlje Evrope, izuzimajući Nemačku, (Velika Britanija, Italija, Francuska i Španija) nalaze se medju šest država sveta sa najvećim brojem umrlih od korona virusa
– u Srbiji je evidentirano 11.412 zaraženih i 243 umrla od korona virusa. Očekuje se dan kada neće biti novozaraženih.
Prema rečima struke, da bi se proglasio kraj epidemije neophodna su dva perioda (14+14 dana) bez novozaraženih. Verovati je da nijedna država neće striktno čekati takvu situaciju, već da će “kraj” epidemie proglasiti ranije.
Uspešnog leka i vakcine protiv korona virusa još nema, iako za tim traga na stotine istraživačkih timova širom sveta. Naučnici kažu da nedostaje nekoliko elementa za slagalicu o COVID-19. To potvrdjuju činjenicom da virus mutira, crno-humoretski ističući: Virus mutira, što mu je i posao.
- b) Postupanje država sveta na “D+n”
Bilo da su zadržale vanredno stanje ili neke od njegovih najstrožijih mera, ili da su ukinule to stanje, pa i proglasile kraj epidemije, činjenica je da brojne države sveta postepeno vraćaju život u predvirusno stanje. Ključne mere jesu:
– otvaranje granica principijelno od 1. juna (ili koji dan kasnije) prema drugim državama, opšte, prema državama susedima ili selektivno (za neke da, za neke ne ili ne još),
– ukidanje ograničenja kretanja, uz preporuku za držanje socijalne distance i ograničenje broja prisutnih na otvorenim i zatvorenim skupovima
– ponovni početak rada raznih firmi, ugostiteljskih objekata i uslužnih delatnosti
– povratak sportskih takmičenja ili njihovo okončanje bez nastavka
– vraćanje gradskog i medjugradskog saobraćaja, uz obaveze pridržavanja mera ograničenja i zaštite
– postepena normalizacija rada predškolskih ustanova, škola i fakulteta.
Principijelno posmatrano, vraćanje u predvirusno stanje ima obrnut redosled od uvodjenja vanrednih mera, s evidentno različitim obimom i intezitetom od zemlje do zemlje, uz naglašenu bojazan “drugog talasa” i pregršt usmeravjućih i ograničavajućih mera. Požuri – polako! U tom smislu, skup mera “vraćanja” jeste u domenu ekonomije, socijale i poštovanja ljudskih prava, s stalnim upozorenjem o preuzimanju rizika svakog pojedinca za sopstveno zdravlje.
- c) Mutiranje medjunarodnih odnosa, ili “novi svet”
Naučnici rekoše da virus mutira, što mu je i posao. Medjutim, mutiraju i medjunarodni odosi, ili počinje novi svet (istraga je u toku), a da li mu je to posao?
Ključni bezbednosni problem savremenog sveta u predkorona periodu, činjenica, malo su utišani ili je utišao diskurs o njima, što potvrdjuju samo neki podaci:
– Amerika na prvom mestu (Tramp) i dalje je geslo, uz brojne mutante. Amerika je stvarno na prvom mestu po broju zaraženih i umrlih osoba od korona virusa, što “duboka država” snažno pripisuje upravo ponašanju i odnosu predsednika Trampa prema epidemiji. S druge strane, trgovinski rat SAD i Kine, sa američke strane posmatrano, izmešta se u područje optuživanja u poreklo korona virusa (kineske laboratorije?), s jedne i optuživaje Svetske zdravstvene organizacije, s druge strane. SAD su odbile dalju podršku SZO, navodeći da ta organizacija favorizuje Kinu, koja, u suštini, jeste izvor manipulcije sa virusom. Tragajući za dodatnim plusevima u predizbornom period, Tramp prisustvuje lansiranju prve privatne rakete (kompanija Spejseks) s posadom u kosmos, kao jednom od najavljenih prioriteta Amerike (svemir) u narednom periodu (Ko vlada svemirom, vlada svetom). Do juče omiljeni Twiter, postaje novi oblik sukoba predsednika s društvenim mrežama i medijima. Samo jedan tragičan, ali stvarno mučan dogadjaj ubistva mladog crnca, od strane policajca (Indijanopolis), do te mere je uzdrmao SAD, da Tramp najavljuje upotrebu oružanih snaga na sopstvenoj teritoriji, uz najavu imenovanja terorističkom organizacije koja iza nemira stoji…
– Kina, kao nedvosmisleno lider solidarnosti u doba korona virusa, uz evidentne štete po ekonomiju u okviru inicijative Pojas i put, ponovo se susreće sa pritajenim problemom Hong Konga. Ovaj put Kina preduzima drastičnije mere, usvajanjem zakona u domenu bezbednosti, što po difoltu osudjuje zapad
– na području Bliskog istoka sukobi su se prividno smirili. U zemljama regiona (Sirija, Libija, Jemen, Liban, Irak) oseća se svojevrsno odsustvo SAD (SAD su “bolesnik s Bliskog istoka”, neki kažu), a jača utiaj (utakmica) Rusije i Turske, kao i Sadujske Arbije, Egipta i UAE, u manjoj meri
– svet se jedno vreme zapitao gde je severnokorejski predsednik Kim Dzong Un, da nije zaražen korona virusom? A onda, pojavljuje se Kim s najavom novog raketnog programa do sada nezabeleženog u toj zemlji
– Iran se batrgao pod kandzama i sankciama zapada (SAD) neko vreme, da bi taj pritisk oslabio u doba korona virusa. Tako, Iran poče da izvozi naftu, pa čak i u Veneuelu, s porukom zapadu – samo proajte da zaustavite konvoj
– Evropskoj uniji nakon izlaska Ujedinjenog Kraljevsta i migracija samo je falio korona virus. I došao je. Postupanje administracije Unije, kao i pojedinih zemalja, po modelu – spasavaj se ko može, uzdrmalo je temelje EU. Nije prvi put! Neki se usudiše da prognoziraju – ovo je početak kraja Unije, odnosno ubrzanje tog kraja koje nije od juče. Ali, iako jačaju nacionalizmi u EU, “vratila se Angela Merkel”. Da li je to “slamka spasa” za EU, videćemo
– Region, ili Zapadni Balkan, u suštini “dobro je prošao” u korona virusu, s zdravstvenog aspekta posmatrano. Bezbednosni problemi su ostali isti, neki su mutirali, a pojavili su se i novi. Severna Makedonija je ON-LINE primljena u NATO, kao 30. članica. S Albanijom, SM očekuje početak pristupnih pregovora s EU; Slikanje makedonske ministarke ispod zastave UČK, ne smatra se kao problematično?; Crna Gora je svojim potezima pospešila prekinute litije, koje pokuava da obuzda otvaranjem granica prema susedima, ali ne i Srbiji (dok ne postigne manje od 25 zaraženih na 100.000 stanovnika: da se Vlasi ne dosete); BiH nastavlja prugom na dva (tri) koloseka, s evidentnim naporima da se minimizira uloga Republike Srpske. Najnovija odluka Ustavnog suda o oduzimanju nekoliko hiljada kvadrata teritorije RS (Foča) na uštrb Federacije BiH, samo je mutiranje i novo na opasno staro; Kosovo i Metohija je tipičan primer o “pritajenom” i mutriranju onoga što sledi. Sukobi oko vlasti u tom delu Srbije nastavljaju se sve većom žustinom. Kritičari kažu da je privremena vlast na Kosovu podeljena izmedju SAD i EU (što nije novina). Naime, Amerika je za kompromis Beograda i Prištine, a EU (Nemačka i Francuska) za brzo rešenje Kosova. Bilo kako bilo, tehnička vlada na KiM, pod izgovorom tzv. reciprociteta, zabranjuje bilo kakav ulazak robe iz Srbije, ukoliko nema klauzule da se upućuje u Republiku Kosovo. Dakle, mera drastičnija od taksi od 100% na robu iz Srbije; Hrvatska otvara granice prema susedima, ali ne i prema Srbiji. Očekivano ili ne? Hrvatski predsednik zbunjuje javnost potezima prilikom raznih manifestacija (sećanje u Jasenovcu i obeležavanje Dana RH). Predsedvanje Hrvatske EU ostalo je u senci korona virusa, a virtuelni skup ON-LINE zemalja Zapadnog Balkana ostao je na obećanjima i zahtevima Novog modela. Šta će biti prvo, pokazaće Futur II.
– Srbija je prema izjavama zvaničnih vlasti relativno uspešno pregrmela korona virus do sada. Primarni cilj – borba za ljudski život je ostvaren (pijetet prema preminulima). Mere vlasti u ekonomskoj i socijetlnoj ravni dale su i daju rezultate. Kako kaza premijerka Ana Brnabić: rano je da trčimo počasni krug, ali Srbija je prestala da kuka i počela da radi. Za razliku od nekih susednih zemala, Srbija je od 1. juna otvorila granice prema svim susedima. S bezbednosnog aspekta posmatrano, Srbija mora da se vrati pitanju Kosova i Metohije i sukobu s kriminalom svih vrsta. S druge strane, Srbija ima obavezu da vrši monitoring sprovodjenja Dejtonskog sporazuma (BiH) i, posebno, da na medjunarodno dozvoljeni način vodi brigu o sopstvenom narodu u dijaspori. Novi – stari problemi u mutantnim medjunarodnim odnosima.
EPILOG
Da li je Šumadinac uterao prase u svinjac, ili ga je stvarno stavio na ražanj, nije navedeno u priči, ali su to dva moguća ishoda. Bilo kako bilo, primenjen je Futur II (radnja posle neke druge radnje u budućnosti).
Futur II, ili prošlo buduće vreme, kako kažu Englezi, jeste period koji se očekuje posle korona virusa. Principijelno, u opštem smislu posmatrano, sučeljavaju se dva pravca tzv. novog sveta. Prvi pravac ukazuje na potrebu jačanja kosmopolitizma, demokratije, solidarnosti. Drugi pravac upućuje na jačanje države, interesa i čvrste ruke.
Bezbednosni problem sveta iz predkorona perioda nisu eliminisani, samo su se malo pritajili i, vraćaju se lagano u prvobitnom ili mutiranom obliku.
Mutira korona virus. Mutiraju i problemi savremenog sveta, a leka (vakcine) nema.
Ostaje nam da živimo s virusom. Medjutim, mislim da najveća opasnost nije sam virus. Čovečanstvo ima naučna saznanja i tehnološke alate koji su potrebni za prevazilaženje virusa. Stvarno veliki problem su naši sopstveni unutrašnji demoni, naša sopstvena mržnja, pohlepa i neznanje. Bojim se da ljudi na ovu krizu reaguju mržnjom, optužujući druge zemlje, kriveći etničke i verske manjine, a ne globalnom solidarnošću (profesor Juval Noa Harari, Harvard).
To je futur prošli.
Prof.dr Božidar Forca
