PROLOG: Pre neki dan, onako usput, zapade mi za oko kratka novinska vest: Tramp i Putin su u telefonskom razgovoru razmenili stavove o energetici, cenama nafte, svemirskoj saradnji, zaedničkoj borbi protiv korona virusa, budućem samitu G7 s aspekta “povratka Rusije”, ali i uključivanja još nekih zemalja (Australija, Indija, Južna Koreja), jačanju poverenja u vojnoj sferi i STRATEŠKOJ STABILNOSTI.
Upravo potonje navedeno (strateška stabilnost) ponukalo me je da se malo pozabavim ovim vrlo značajnim pitanjem savremenih međunrodnih odnosa, posebno s aspekta bezbednosti
Pripremajući se za pisanje ove kolumne, opet usput, zapadoše mi za oko i novinski osvrti analitičara čije pisanje cenim, a po temama: “kraj globalizcije, a ne istorije”, “da li su UN spremne za promene”, “Amerika u haosu” (ubistvo crnca od strane belog policajca)…Nekako, kako to obično biva, pogled skrene i na neke rekli bismo nebitne novinske natpise. Naime, u jednoj lokalnoj zajednici, lovačko društvo odlučilo da jedan prostor nastani jelenima, ali je najveća pretnja od vukova. Međutim, jedan od zagovornika ideje izjavi: mi kontrolišemo broj vukova i održavamo ga na potrebnoj veličini da se ne naruši balans u prirodi.
E, upravo reč BALANS, natera me da malo ozbiljnije razmislim o temi, te “pravi” prolog za ovu kolumnu, u suštini, jeste jedna priča iz mog života:
PRIČA: Negde 1968. godine, moj otac je završavao novoizgrađenu kuću. Kuća je urađena po modelu “moba”, odnosno uz pomoć prijatelja, komšija i svih koji su na neki način mogli doprineti. Tako, dok majstori malterišu zidove i pripremaju kuću za useljenje, na tranzistoru spiker vrlo uznemirenim tonom govori o intervenciji SSSR u Čehoslovačkoj. Stadoše majstori, pa poče “rasprava” – šta se to zbiva. Sluša ih “Solunac” starina Neđo, te ustade i krenu lagano kući, a mom ocu Luki poruči: Eto Luja, sad kad je krov nad glavom blizu, još (h)rane i ogreva da pribaviš i Bog te veselio. Ko zna na što će ovo izaći!
BALANS
Pokušavajući da zabašuri dug koji ima prema Tesli, Vestinhaus mu na bolesničkoj postelji donese vest da je Bor razbio atom. Eto ser Tesla, ti si bio protivnik ovoga, a Bor to napravi, kaza biznismen. Ne dirajte prirodu, odgovorio je bolešću skrhani Tesla.
Vladika Nikolaj Velimirović u jednoj besedi kaza da svaki čovek vodi tri neprestane borbe: borbu s prirodom, borbu s drugim ljudima i borbu sa samim sobom.
Šta je balans?
Kažu da je Bog (priroda) svet namesti po sredini (ravnoteža), tako da sve što “štrči” u plusu ili minusu nije prihvatljivo. Pri tome, teško se podnose nečiji plusevi, dok se minusi, najčešće, sažaljevaju i pripisuju “sudbini”. Tako, u prirodi se smenjuju dan i noć,godišnja doba, radost i tuga. U organizmu čoveka vlada neki red, dok ga spoljašnji uticaji ne poremete do nivoa bolesti, pa i smrti – dizbalans tečnosti u organizmu, dovodi do povišenja krvnog pritska…
– Vazduh se smeša gasova od kojih su neki u vrlo promenljivom sastavu: azota ima 78,08%, kiseonika 20,95%, argona 0,93% i u vrlo malim količinama kriptona, ksenona, helijuma, neona i drugih.
– humus je najznačajniji sastojak tla za poljoprivredu. U njegovom sastvu nalaze se makro i mikroelementi u odredjenoj proporciji (balansu): u makroelemente ubrajaju se azot (N), fosfor (P), kalijum (K), kalcijum (Ca) magnezijum (Mg) i sumpor, a u mikroelemente gvožđe(Fe), mangan (Mn), cink (Zn), bakar (Cu), molibden (Mo) i bor (B).
– U hemijskom sastavu krvi čoveka najvažniji sastojci su: belančevine (60 – 80 g/L), trigliceridi (0,8 – 2,00 μmol/L), fibrinogen (2 – 4 g/L), natrijum (135 – 151 μmol/L), holesterol (3,5 – 6,7 μmol/L), glukoza (4,2 – 6,4 μmol/L), urea (1,7 – 7,6 μmol/L), kalijum (3,8 – 5,5 μmol/L), kalcijum (2,2 – 2,7 μmol/L) te bilirubin (4 – 20 μmol/L)
Izvorno, “balans” je reč francuskog porekla (balance) i označava: 1) ravnoteža, sklad; održavanje ravnoteže, balansiranje; 2) u baletu, figura kad telo stoji na jednoj nozi;3) u finansijama: poravnavanje dugova i potraživanja. Otuda, balansirati (francuski balancer) podrazumeva:1) održ(av)ati ravnotežu; dovesti, dovoditi u ravnotežu, uravnoteži(va)ti;2) figurativno: biti neodlučan izbegavajući jasno opredeljivanje za jednu od strana.
Dakle, u prirodi, pa i čovekovom organizmu kao delu te prirode, postoji nekakav balans (prirodno stanje stvari ili “volja Božija”), koji može da buude narušen, kada govorimo o zagadjenju životne sredine ili bolesti čoveka.
Kakva je situacija u društvenim procesima, posebno s aspekta bezbednosti?
Društveni procesi, posmatrani u formi međunarodnih odnosa, nalaze se u amplitudi čiji su polovi saradnja i sukob. I saradnja i sukob inicirani su intersima strana koje u odnose stupaju. U procese saradnje i sukoba strne pristupaju dobrovoljno i prisilno (nametnuto). Drastičan oblik sukoba jeste borba. Naime, u sukobu se strane međusobno ometaju, a u borbi se nište. Najdrstičniji oblik borbe jeste oružana borba, odosno rat.
Interes je, dakle, generator društvenih procesa, odnosno međunarodnih odnosa. Otuda, polazeći od opšteg određenja termina balans, taj balans u međunarodnim odnosima trebalo bi da podrazumeva ravnotežu interesa u meri koja ne mora da bude na nivou potpune saradnje, ali koja treba da izbegne drastične oblike sukoba, pogotovo rat.
Kada je tako bilo – nikada. Kada će tako da bude – nikada! Da li je bilo i ima li pokušaja da to tako bude – DA. Zašto pokušaji nisu uspeli – zbog sukoba interesa.
BALANS I STABILNOST
Međunarodne odnose, od pojave dražve, diktrirale su velike sile. Na globalnom nivou posmatrano, balans bi mogao da predstavlja uspostavljenost međunarodnih odnosa na nivou kojim se sprečava svetski rat. Ta konstatacija može da se postavi i za regionalni i lokalni nivo.
Šta znači da su međunarodne odnose diktirale velike sile?
U državocentričnom sistemu poimanja međunarodnih odnosa, na određenom stepenu njihovog razvoja, može se identifikovati relativno jasan međunarodni (politički) poredak. U raznim teorijskim izvorima postoje različite kvalifikacije međunarodnog (političkog) poretka, ali se najčešće sreću tri: unipolarizam, bipolarizam i multipolarizam. U novijoj istoriji, od Drugog svetskog rata na ovamo, ključni generatori međunarodnih odnosa i uspostavljanja svetskog poretka bili su SAD i SSSR, odnosno Rusija. Zvanična međunarodna zajednica, oličena u Organizaciji ujedinjenih nacija, pokušavala je da uspostavi balans u međunarodnim odnosima, odnosno da spreči rat, brojnim rezolucijama, počev od krovnog dokumenta – Povelja UN. Tako, termin balans u međunarodnim odnosima, zamenila je reč STABILNOST.
Stabilnost (prema stabilan < latinski stabilis: čvrst), svojstvo nekoga fizičkog sistema da održava ili uspostavlja ravnotežno stanje nakon prestanka delovanja uzroka koji je ravnotežu poremetio. Tako se npr. mehanika bavi stabilnošću položaja ili kretanja tela, a tehnika stabilnošću građevina, vozila, vazduhoplova, brodova, elektroenergetskih sistema, odvijanja tehnoloških procesa i dr. U svim ljudskim delatnostima i životu koristi se pojam stabilnost kao otpor odstupnju od ustaljenog. Tako se govori o ekonomskoj stabilnosti, političkoj stabilnosti, stabilnosti meteoroloških stanja (vremena) i dr.
Tako, od Drugog svetskog rata govorimo o (ne)stabilnosti u odnosima SAD i SSSR (Rusija), kao primarnim, odnosno (ne)stabilnosti u pojedinim delovim sveta koje su narušili SAD i SSSR ili nisu, ali se o njihovoj normlizaciji (vraćanje u “normalno stanje”) najviše pitaju.
Principielno posmatrao, UN ili njeni regionalni oblici (KEBS-OEBS) u Povelji (1945) kao i u Deklarciji (1975) pokušali su ustanoviti opšti mehanizam, ciljeve i principe (načela) borbe za stabilnost, odnosno svetski mir i izbegavanje rata. Čak je uspostavljeno i vrhovno telo – Savet bezbednosti, kao neprikosnoveni titular svetske stabilnosti i bezbednosti.
U periodu bipolarizma zvanična nastojanja SB UN za uspostavljanje mira u pojedinim delovima sveta, ili normalizaciju narušenih odnosa među velikim silama, upravo su “minirale” velike sile kao stalne članice tog tela. Takav je mehanizam rada SB UN uspostavljen. Na sceni je bio svemoćni VETO. Velike sile su se ponašale po modelu: prihvatiti samo ono što njima odgovara. Otuda, uvrežen je stav da pravo u međunarodnim odnosima važi onoliko koliko dozvole svetske sile.
Ključne strategije velikih sila u period Hladnog rata bile su projektovane za pobedu nad drugom stranom, a počele su najdrastičnijim konceptom – NUKLEARNA ODMAZDA. Naime, obe strane su veliom brzinom razvijale nuklearna i hidrogenska sredstva, javno ih demonstrirale u probama, a u svoje planove unele stotine gradova ko mete na suprotnoj teritoriji. Svetu je pretila kataklizma. Međutim, verovatno u čoveku ipak potoji ona klica “razuma” koja ga natera da razmisli o posledicama čina koji priprema, ili se ponašanje usklađuje prirodno urođenim “strahom” da i protivnik može odgovoriti istom merom. U skladu s navedenim, do kraja Hladnog rata smenjuju se strategije koje ne zanemarju nuklerno oružje, ali se više usresređuju na druge alternative. Uspostavljena je nevidjena trka u naoružavanju, a strategije su poprimale oblike elastičnog odgovora, realističnog odvraćanja i druge. Tako, balans-stabilnost svetskih odnosa i poretka na ivici planiranog rata koji se nije dogodio, u vremenu nazvanom “pola veka straha” držale su velike sile. Taj balans-stabilnost je i formalno uspostvljan brojnim sporazumima (bezbednsni režim) pre svega izmedju SAD i SSSR. Prikžimo samo deo tih sporazuma (doktroska disertacija B.F.)`
| R.Br. | Godina | Naziv ugovora | SADRŽAJ | ||
| 1. | 1963. | Sporazum o delimičnoj zabrani nukl. proba (PTBT) | Dozvoljene samo podzemne N-probe. Stupio na snagu 10.10.1963. | ||
| 2. | 1967. | Ugovor o spoljnjem kosmičkom prostoru | Zabranjeno stacioniranje nuklearnog i drugih vrsta oružja za masovno uništavanje u Zemljinoj orbiti na Mesecu i drugim nebeskim telima. Stupio na snagu 10.10.1967. | ||
| 3. | 1968. | Ugovor o zabrani proliferacije N-oružja (NPT) | |||
| 4. | 1971. | Ugovor o morskom dnu (ST) | Zabrana baziranja nuklearnih i drugih oružja za masovno uništavanje na morskom i okeanskom dnu. Stupio na snagu 18.05.1972. | ||
| 5. | 1972. | Konvencija o biološkom oružju | Zabrana razvoja, proizvođenja i skladištenja bakteriološkog (biološkog) i toksičnih oružja. Stupio na snagu 26.03.1975. | ||
| 6. | 1972. | Prelazni ugovor SALT 1 | Zamrzavanje postojećih nivoa američkih i sovjetskih lansera strategijskih nuklearnih raketa i podmornica. Stupio na snagu 03.10.1972. | ||
| 7. | 1972. | Ugovor o ograničenju protivbalističkih raketnih sistema (ABM) | SAD-SSSR: naknadnim protokolom SAD-u i SSSR-u je dozvoljeno razmeštanje samo po 1 protivbal. raketnog sistema. Na snazi od 24.05.1976. | ||
| 8. | 1974. | Ugovor o pragu zabrane i testiranja (TTBT) | Zabrana podzemnih nukl.proba snage veće od 150 KT. Na snazi od 11.12.1990. | ||
| 9. | 1976. | Ugovor o nukl. eksplozijama za miroljubive svrhe (PNET) | Zabrana izvođenja bilo kakvih testiranja namenskih ruskih i američkih poligona N/o snage veće od 150 KT. Na snazi od 11.12.1990. | ||
| 10. | 1979. | Ugovor o ograničavanju strateškog ofanzivnog oružja SALT2 | Zamenio SALT 1; potpisan 18.06.1979. a nije stupio na snagu jer ga je zamenio START 1 iz 1991. godine | ||
| 11. | 1981. | Konvencija o humanim oružjima | Zabrana ili ograničenje određenih vrsta konvencionalnih oružja koja mogu naneti velike povrede. Potpisala 31 država 10.04.1981, stupila na snagu 02.12.1983. | ||
| 12. | 1987. | Ugovor o eliminisanju nuklearnih raketa srednjeg i kratkog dometa (INF) | Eliminisanje svih američkih i ruskih raketa zemlja-zemlja srednjeg dometa i krstarećih raketa koje se lansiraju sa kopna (dometa 500 do 5.500 km). Na snazi od 01.06.1988, a potpuno realizovan 01.06.1991. | ||
Svi navedeni ugovori, konvencije i drugi akti bili su “maska” nesmanjenih napora velikih sila za dominacijom. Hladni rat je okončan “bez ispaljenog metka”, kažu istoričari i geopolitičari, posmatrajući stalno latentni sukob SAD-SSSR (NATO-VU). Tačno je da nije došlo do rata izmedju navedenih sila. Zašto? Zato što: verovatnoća izbijanja sukoba medju državama u doba Hladnog rata bila je proporcionalna jazu moći (vojne moći) medju njima! Tako, iako se nisu sukobili SAD i SSSR, u svetu su buktali regionalni i lokalni ratovi, kao poligon velikih sila i njihovo nastojanje da ostvare što više interesnih sfera.
I pored svega, najveći broj analitičra, pogotovo iz sfere realističkih istraživačkih pravaca, tvrdi da je period bipolarizma bio period stabilnosti i balansa u medunarodnim odnosima koji je sprečio novi svetski rat.
U unipoalrnom periodu (poslednja decenija prošlog veka) globalni hegemon SAD uspevale su da svoje inicijative (de facto) pretvore u odluke i rezolucije SB UN (de iure), ili, ako to nisu uspevale, preduzimale su jednostrane aktivnosti do oružanih razmera mimo odluke i rezolucije, odnosno mandata SB UN. Irak i SR Jugoslavija (Srbija) su eklatantan primer. Stoga, propala je i inicijtaiva Generalnog sekretara UN (Butros Gali) da se utvrdi jedinstvena lista pojava koje ugrožavaju svetsku bezbednost. Na toj listi našli su se: 1) ekonomske i društvene pretnje (uključujući siromaštvo, zarazne bolesti i ekološka uništavanja), 2) unutardržavni sukobi, (uključujući građanski rat, genocid i druga masovna nedela), 3) međudržavni sukobi, 4) nuklearno, radiološko, hemijsko i biološko oružje, 5) terorizam i 6) međunarodni organizovani kriminal.
Svetski hegemon SAD uspele su da održe NATO kao instrument moći, iako se raspao ključni protivnik – Varšavski ugovor i SSSR. Dominacija u medjunarodnim odnosima od strane SAD podrazumevala je i “disciplinovanje” onih zemalja koje se nisu povinovale Novom svetskom poretku (Buš stariji) po modelu – Pax Americana. Tako, u prvim godinama nakon Hladnog rata drastično je porastao broj gradjanskih (unutardržavnih) ratova u koje su na neki način bile involvirane SAD. Kao primer nvodimo istraživanje SIPRI instituta iz Stokholma, koji tvrdi da je u periodu 1989 (rušenje Brlinskog zida) – 1993 u svetu bilo 175 ratova na 149 lokacije /tabela/.
Tabela 2. Broj ratova u svetu i lokcije 1989-1993
| Godima
Region Регион |
1989 | 1990 | 1991 | 1992 | 1993 |
| Afrika | 9/10 | 10/11 | 10/11 | 7/7 | 7/8 |
| Azija | 11/14 | 10/15 | 8/11 | 11/14 | 9/11 |
| Centralna i Južna Amerika | 5/5 | 5/5 | 4/4 | 3/3 | 3/3 |
| Evropa | 2/2 | 1/1 | 2/2 | 4/4 | 5/6 |
| Bliski Istok | 5/5 | 5/5 | 5/7 | 4/5 | 4/6 |
| UKUPNO | 32/36 | 31/37 | 29/35 | 29/33 | 28/34 |
Privremeno “oslobodjene” od pretnje Rusije (raspao se SSSR), nakon Hladnog rata, SAD usvajaju “Viziju 2010”, kao ključni strateški concept budućeg ratovanja, odnosno zadatak sopstvenim oružanim snagama 21.veka. U Pamfetu (konceptu) FORCE XXI OPERATIONS, TRADOC Pamphlet 525-5 general Saliven (direktor TRADOC-a) najavljuje Svedimenzionalne operacije (Full Dimensional Operations) kao osnovni oblik delovanja OS SAD, koje se zasnivaju na dominaciji u svim spektrima (Slika)
Drastičnu potvrdu tog novog strateškog koncepta prvo je osetiio Irak, a njen drastičan oblik primenjen je u napadu (agresiji NATO) na SR Jugoslaviju 1999. Na 50. rodjendan Alijanse, najmoćnija sila SAD i njenih 18 (tada) saveznika demonstrirali su silu na jednoj poluraspadnutoj državi. Pri tome, silu su demonstrirali mimo mandata Saveta bezbednosti, suprotno članu 5 Vašingtonskog ugovora i protivno ustavima 19 zemalja članica NATO. Presedan nezabeležen u istoriji ljudskog roda, al ii istoriji ratovanja. Bio je to vrhunac dominacije SAD u medjunarodnim odnosima, gde se pokazala potpuna slabost UN i nemoć drugih velikih sila, pre svega Rusije.
Prva, a posebno druga decenija ovog veka obilovale su društvenim procesima, koji su imali ubrzanje u odnosu na ranije periode, a direktno su se odražavali na stanje medjunarodnog poretka. Evidentno: globalna moć SAD je značajno poljuljana, a prvi signali su bili napad na Njujork i Vašington 2001 i ekonomska (finansijska) kriza 2007-2008; na svetsku scenu se vratila Rusija, kratkotrajnim ratom u Gruziji (2008), usvajanjem prve Strategije nacionalne bezbednosti (2009) i posebno povratkom Krima u svoj sastav 2014; krupnim koracima je jačao uticaj Kine, lansiranjem strategije Pojas i put; po principu sinusoide svoje mesto medju “svetskim igračima” tražila je EU, a odredjeni broj zemalja sveta video je svoju šansu za pozicioniranje u medjunarodnim odnosima na regionalnom planu (Indija, Brazil, Saudijska Arabija, Turska, Iran…). Neoliberalni koncept zapadnog tipa najviše su iskoristile upravo sile protivnice – Kina i Rusija. Kompletnu destrukciju svetskog mira pojačavao je medjunarodni terorizam (Avganistan, Irak, Sirija, Libija…) i organizovani kriminal nevidjenih razmera. Zgrevanje Zemlje planete, zagadjenje životne sredine, pandemije i epidemije, prirodne nesreće i katastrofe, glad i siromaštvo, samo su “popunile” mozaik svetskog haosa.
Kako su se multiplikovali izazovi, rizici i pretnje bezbednosti, globalno, regionalno i lokalno posmatrano, tako su i medjunarodni odnosi ulazili u novi oblik medjunarodnog poretka, koji je imenovan kao multipolarizam odnosno novi bipolarizam. Multipolarizam, s državnocentričnog aspekta posmatrano, podrazumva postojanje više polova moći (SAD, Rusija, Kina, EU…), dok se “novi bipolarizam” poima kao svrstavanje uz SAD (atlantisti) i druga strana, bez jasnog vodje (anti-atlantisti).
Šta je sada BALANS-STABILNOST mutipolarnog (novog bipolarog) poretka?
Vrlo teško je dati jednoznačan odgovor na postavljeno pitanje, na šta ukazuju sledeće premise:
– zvanična OUN je ponovo u nemilosti velikih sila, vratio se moćni VETO u SB UN,
– brojne zemlje sve otvorenije zagovaraju potrebu da se reformiše i proširi SB UN, odnosno “pravilnije” rasporedi broj zemalja članica, u čemu prednjače Nemačka, Indija, Brazil, Nigerija, Kanada, Norveška i još neke zemlje,
– globalni konsenzus po pitanju zagrevanja Zemlje planete, kao i odnosa prema zagdjenju čovekove okoline “miniraju” upravo oni koji tome najviše doprinose (velike sile)
– već sklopljeni savezi (NATO na pimer) pokazuju sve više pukotina, koje se ogledaju u “samostalnom” nastupu i pristupu pojedinih zemalja (Turska, na primer) prema nekim pitanjima rešavanja sukoba (Sirija, Libija), ili protivljenja zahtevu SAD (Tramp) za povećanjem finansija za održavanje Alijanse (Nemačka), ili suprostavljanje zahtevima SAD (Tramp) da se suspenuduju neki aranžmani evropskih članica sa Rusijom (Sverni tok 2) i Kinom (Pojs i put) i drugi,
– razvijjaju se novi ad-hok (Rusija-Turska) ili relativno trajniji savezi (ŠOS; BRIKS…) koji dodatno “raspršuju” poluge moći
– Trampovo “Amerika na prvom mestu” pojačalo je nacionalizme u svim delovima sveta, čime se najavjuje kraj globalizacije
– Pojčavane nacionalstičkih ideja od strane svetskih i regionalnih sila vratilo je hldnoratovsko nadmetanje oko interesnih sfera i druge.
Formalno-analitički posmatrano: svet je zapao u haos, koji liči na “vraćanje na staro” sa INTERESOM kao generatorom medjunarodnih odnosa i poretka. Interesi su politička kategorija, a time i vrlo fluidni za potpuno razumevanje, pogotovo za projekciju perspective procesa u medjunarodnim odnosima.
Vraćanje na staro, pre svega, podrazumeva “trgovinu” izmedju velikih sila, jer veliki medju sobom ne ratuju. Dok se veliki sukobljavaju (trguju), dotle ratuju mali, a zarad interesa i poligona moćnih.
Ko će se “dogovarati”?
Analitičari ukazuju na trougao moćnika koji treba da iznjedri “novi svetski poredak”. Taj trougao su SAD-Kina-Rusija. Kombinatorika na relativno malom broju uzoraka nije komplikovana. Medjutim, komplikovan je proces, a proces (KAKO) jeste strategija. Tako, u trojcu SAD-Kina-Rusija, analitičari posežu za mogućim relacijama ističući brojne “dokaze” ko je kome bliži. Pri tome, s obzirom da je Tramp “najotvoreniji” (twiter majstor) novu kombinatoriku, uglavnom, srećemo u njegovim izjavama i potezima. U tom smislu, posebno se ističu: trgovinski sukob SAD i Kine, pa najveći trgovinski sporazum SAD i Kine u istoriji; optuživanje Rusije za svetsku nebezbednost od strane Trampa, pa poziv Putinu da razmotre stratešku stabilnost; eliminisanje Rusije iz G8, pa poziv da se vrati na skup G7. I tako, dan pod dan, sat po sat, brzi mediji prenose formalne poteze svetskih lidera, a BALANS-STABILNOST “cinculira” tamo-vamo.
KORONA VIRUS
U cinculiranju tamo-vamo, pjavljuje se korona virus. Po difoltu, pandemija (epidemija) COVID – 19 ujedinila je i razjedinila svet. Principijelno posmatrano, sve zemlje sveta su u suzbijanju zaraze postupile na sličan način: zaštita ljudskog zdravlja – ograničenje nekih ljudskih prava (pre svega sloboda kretanja) – umanjenje posledica po ekonomiju. Drugi aspekt “ujedinjenja” sveta jesu pojave solidarnosti medju državama,koje su lagano, ali konstantno rasle za vreme pandemije koja još traje.
S druge strane, svojevrsna razjedinjenost sveta eidentna je po dva osnova: 1) spasavaj se ko može i 2) poreklo korona virusa.
Spasavaj se ko može (sebičnost), jeste prvi nastup država sveta, koji je posebno evidentan u EU, nastaloj na principima solidarnosti i saradnje. Istine radi, to prvobitno “zabadanje kočića oko svog atara”,kad je EU u pitanju, počelo je da se otkravljuje, za šta se najveće zasluge pripisuju kancelarki Angeli Merkel. Drugi aspekt “spasavaj se ko može” jeste pravi rat u nabavci respirtora, zaštitne opreme i lekova, u koji su umešane i obaveštajne službe zemalja.
Poreklo korona virusa je “klica razdora” koja će tek da se eksploatiše u medjunarodnim odnosima. Medjusobno optuživanje zvanične SAD i Kine o tome gde je nastao virus zadenuto je od njegove same pojave, a pojačava se kako pandemija jenjava. Verovatno se nikada neće saznati poreklo virusa, ali to “nikada” i jeste “kec u rukavu” strategije velikih u odrdjenim periodima.
DAN POSLE
Još u jeku COVID-19 počele su “projekcije” DANA POSLE, odnosno traganje za odogovorom kakav će svet biti posle pandemije. Uobičajeno i već mnogo puta rabljeno jeste – ništa više neće biti kao pre. U tome “ništa više neće biti kao pre” mnogo je modaliteta medjunarodnih odnosa i poretka u eteru, da ih je nemoguće i nabrojati, a kamo li analizirati. Stog to nećemo ni činiti.
Stoga, u opštem smislu posmatrano, dva su pitanja ključ “Dana posle”: SOLIDARNOST I SAMODOVOLJNOST.
Solidarnost, principijelno, podrazumeva uravnoteženost (balans) interesa ka opštem dobru, ma šta pod tim podrazumevli (zdravlje, zagrevanje planete Zemlje, rat-mir, ekonomija-trgovina…).
Samodovoljnost je iskaz nužne potrebe da u projekciji sopstvenih resursa i kapciteta, po bilo kom pitanju, a posebno u bezbednosnom smislu, postoji izvestan stepen nezavisnosti od spoljneg faktora, odnosno kakav-takv oslonac na sopstvene resurse. Činjenica je da zdravstveni sistem nijedne zemlje nije spremno dočekao korona virus. Narastanje kapaciteta zdarvstveih sistema raslo je sukcesivno kako se virus širio iz Kine ka ostalim delovima sveta.
EPILOG
Telefonski poziv u visokoj diplomatiji ima svoju težinu, pa time i pitanja koj su bila predmet razgovora. Svakako, do pravih i ključnih razgovora dolazi se “tet-a-tet” metodom.
I ruska i ameička strana su pridali odredjeni značaj telefonskom razgovoru Trampa i Putina, kvalifikujući ga sa svog aspekta posmatrano.
Ipitivanje terena medju velikima nastaviće se i posle korona virusa. Svaka strana gleda da uhvati kakav-takav “argument” u svoju korist. S obzirom da nijedna strana nije trenutno u poziciji da stvori “vrednost više”, odnosno neku prednost kojoj druga strna ne može da parira, krenuće se u dva smera: 1) traganje za činiocem prednosti (svemir, novo oružje, trgovinski protkcionizam…) i 2) traženje kamička u cipeli protivnika (rasizam, Hong Kong, Krim…). U tom traganju za sopstvenom prednošću i slabostima protivnika, svet će biti stabilan (balans), na stalnoj ivici dizbalansa.
Dok veliki “trguju” i pregovaraju, malima ostaje da, pored krova nad glvom, pribave ogreva (energija) i hrane, kako reče “Solunac” starina Nedjo, s početka priče.
Balans (stabilnost) dolazi iznutra!
Prof.dr Božidar Forca
