Kako su Amerikanci izgubili preimućstvo u Siriji? Zašto nisu uspeli da ostvare svoje namere kao što su to uradili u Iraku?
Na internetu se danas pojavio snimak na kome američko oklopno vozilo M1235 MRAP u Siriji pokušava da pregradi put ruskoj patroli koja se kretala tom putanjom. Međutim u tom trenutku ispod haube američkog vozila pojavljuje se dim nakon čega američko vozilo staje dok ruska patrola nastavlja svoju patrolu prema planu. Iako ovo nije prvi ovakav incident između dve vojske ovaj kvar na američkom vozilu simbolički pokazuje da je američka spoljno-politička mašinerija zakazala u Siriji dok je ruska nastavila da teče po planu.
SADAM HUSEIN JE OTIŠAO ALI ASAD NIJE
Iako su Amerikanci koristili slične taktike u Siriji kao i u velikom broju svojih ostalih spoljnopolitičkih pohoda rezultat je izostao pa tako SAD nisu uspele od Sirije da naprave satelitsku ili polu-satelitsku državu kao što je na primer Iran, Pakistan ili jedno vreme Avganistan. Kao i u slučaju Iraka ili Jugoslavije, SAD su pokrenule svoju propagandnu mašineriju kako bi satanizovale jednu stranu i opravdale slanje svojih trupa ili naoružavanje druge strane u sukobu. Kao i u Iraku, SAD su koristile svoje vojne snage kao i razne plaćenike i paravojne formacije kako bi ispunili svoje ciljeve dok su moćni mediji opravdavali takve akcije govoreći da su one u interersu pravde, slobode ili demokratije.
Lider Sirije Bašar El Asad optužen je za iste stvari kao i Sadam Husein, a to su posedovanje oružja za masovno uništenje, progon i teror sopstvenih građana i ukidanje demokratskog sistema u državi. Iako su oba od ova dva lidera daleko od demokratskih predsednika kakve imamo u Evropi životna situacija u ove dve države bila je neuporedivo bolja pre dolaska američkih trupa i njihovog mešanja u unustrašnje poslove Sirije i Iraka. Iako je korišćen irački model rušenja Asada u Siriji, to se nije dogodilo već je, potpuno suprotno, on učvrstio svoju vlast dok je prisustvo i moć SAD smanjeno pa one više ne mogu kontrolisti stvari u ovoj državi.
Diplomatski odnosi SAD i Sirije prekinuti su 2012 usled zauzimanja različitih strana u sirijskom građanskom ratu. Od tada SAD su predvodile koalciju zapadnih država koje su vojno i politički pomagale sirijskim pobunjenicima u ratu protiv Asada i Islamske države, mada je stav SAD prema Islamskoj državi diskutabilan iako su one zvanično vodile borbe protiv njih i predvodile lov na Al Bagdadija. Postoje indicije da su SAD koristile trupe Islamske države kako bi osujetile planove Rusije i sirijske vojske. SAD su videle pad Bašara El Asada kao mogućnost promene celokupne politike Sirije koja bi tako postala više zavisna od pomoći SAD kao i popustljivija za uslove koje diktira Vašington. Sirija se nalazi na izuzezno bitnoj trgovinskoj ruti, takođe poseduje zavidne količine zemnog gasa ali se takođe nalazi na bitnoj geostrateškoj teritoriji čijim kontrolisanjem SAD sebe stavlja u dobru poziciju prema južnim ruskim granicama ali i dalje prema Dalekom istoku. Sve ove činjenice pokazuju zašto su Amerikanci uložili toliko sredstava i energije kako bi postigli ciljeve u Siriji, međutim postigli su samo haos u kome su milioni života uništeni.
ZAMRŠENA MEĐUNARODNA SITUACIJA
Glavni razlog za nepostizanje političkih ciljeva SAD u Siriji treba tražiti u izuzetno složenoj međunarodnoj situaciji u kojoj SAD nisu mogle da iskoriste svoju snagu i sprovedu planove u delo. Situacija na Bliskom istoku nije onakva kakva je bila 2004. kada su Amerikanci intervenisali i pokorili Irak, danas je situacija mnogo složenija. Rusija je neuporeivo snažnija nego što je bila tada pa je sada u stanju braniti svoju južnu granicu od američkog uticaja. Rusija je naučila lekciju iz Avganistana pa je tako sada preduhitrila Amerikance i njihovo oružje kao što je propaganda ili vojna intervencija iskoristila protiv njih. Veoma bitan činilac u ovom sukobu jeste Turska koja se u toku rata otrgla iz ruku SAD i približila se Rusiji sa kojom je uspela da skoro potpuno eliminiše američki uticaj iz Sirije pa sada glavnu reč oko prekidanja vatre i mirovnih pregovora između Asada i pobunjenika( koji su do nogu potučeni) vode upravo Putin i Erdogan. Ipak možda glavni faktor na koji SAD nisu uticali jeste uspon Irana koji se danas može smatrati najjačom državom Bliskog Istoka koja konstantno širi politički uticaj van svojih granica. Nepovoljna stvar po Amerikance jeste što su iranski interesi skoro uvek suprotni američkim. Preko svoje političke moći i pravojnih formacija( poput Hezbolaha) Iran vrši ogroman uticaj u Siriji, Libanu, Iraku pa čak ugrožava teritorije američkih saveznika poput Saudijske Arabije ne dozvoljavajući Saudijcima da se dublje umešaju u situaciju u Siriji dok ne reše probleme u svom dvorištu.
Sve ovo rezultiralo je realnim porazom američke spoljne politike u Siriji i stvaranju novih problema za Trampa koji u izbornoj godini mora da traži spoljnopolitičku pobedu kako bi povećao sebi šanse za reizbor. Videćemo da li će misteriozno ubistvo El Bagdadija (ko zna koliko puta je ubijen?) pomoći Trampu kao što je ubistvo Osame Bin Ladena pomoglo Baraku Obami u predsedničkoj trci ili će možda mirovni pregovori u Avganistanu biti spoljnopolitička karta na koju igra Tramp. Činjenica je da kampanja u Siriji nije dobro okončana po SAD kao što je to bio slučaj sa Libijom ili Irakom pa je tako očigledno da se u bliskoistočnom haosu Amerikanci ovaj put nisu dobro snašli. Šta više, slučaj Sirije je pokazao ostalim moćnim državama na koji način mogu da se odupru američkom uticaju i kako da odgovore na poteze Vašingtona u budućnosti.
Petar Milošević
