PROLOG: Na dan kad je proglašeno vanredno stanje (15.mart), sa suprugom odoh u selo. Teško nam je bilo da se odvojimo od unuka, ali to je bila preporuka struke (samoizolacija). Selo, ko selo. Počinje sejanje bašte proletnjim povrćem. Svoju baštu kod kuće (oko 5 ari) zamislih kao pravougaonik 30×17 i isplanirah šta-gde. Dogovorili smo se supruga i ja: sejaćemo krompir, luk, grašak, salatu, španat, zelen, cveklu, boraniju, krastavce, tikvice, paradajz i paprike. Uslovi: 1) povrće sadimo u kolone, po dužoj osi, zbog zalivanja kap-po kap, 2) u jednoj koloni može biti više vrsta povrća (mala bašta-šta ćeš); 3) vrlo bitno, kako rasporediti useve, jer se neke biljke medjusobno podnose, a neke ne i 4) sejanje ima redosled – što se prvo skida, to se sadi tako da bi se bralo redom, ne gazeći ostale useve. Tako, bašta postade matrica sa zadatim veličinama. Jedino nije uspela paprika (P?).
ŠTA JE MATRICA?
Uobičajeno, kad se pomene reč „matrica“, odmah se vezujemo za matematiku. U matematici, matrica je pravougaona tabela brojeva, ili opštije, tabela koja se sastoji od apstraktnih objekata koji se mogu sabirati i množiti. Matrice se koriste da opišu linearne jednačine, da se prate koeficijenti linearnih transformacija, kao i za čuvanje podataka koji zavise od dva parametra. Matrice se mogu sabirati, množiti, i razlagati na razne načine, što ih čini ključnim konceptom u linearnoj algebri i teoriji matrica.
Međutim, matrice se primenjuju svuda. Na primer, u školskom dnevniku nekog razreda primenjuje se matrica, gde su kolone predmeti (matematika, srpski, fizika,…), a redovi učenici, najčešće po azbučnom redu poređani. Na aerodromu, letovi aviona se prikazuju u obliku matrice, gde su kolone sati (11.00, 15.00, 21.00), a redovi destinacije i prevoznik (Madrid-Luftahsa,…). Ili kolone su avioprevoznici, a redovi destinacije i sati, ili…U pandemiji korona virusa (COVID-19) često se prikazuje sumorna matrica, gde su kolone brojevi: zaraženi, umrli, izlečeni, a redovi države po abecednom redu ili po redu nekog od najvećih brojeva (broj zaraženih ili broj umrlih).
Šta je matrica u međunarodnim odnosima?
NOVI-NOVI SVETSKI POREDAK
Međunarodni odnosi, najčešće, označavaju se kao odnosi među državama i pored činjenice da nisu samo države akteri tih odnosa. Taj realistički pogled na međunarodne odnose zadržan je do dan-danas. S druge strane, odnosi među državama u praksi su vaspostavljali nekakav međunarodni (politički) poredak, kojem su razni autori prilazili sa brojnih analitičkih pristupa. Nekako, odomaćila se klasifikacija tih političkih poredaka na unipolarni, bipolarni i multipolarni.
Sam izraz “novi svetski poredak”, najčešće, pripisuje se američkom predsedniku Džordžu Bušu (stariji) u vreme rata u zalivu (“Pustinjska oluja”) s početka poslednje decenije prošlog veka. Naime, ujedinjenjem Nemačke (1990) i raspuštanjem Varšavskog ugovora i raspadom SSSR-a, smatralo se da je prestao period bipolarizma, a “novi svetski poredak”, malo kasnije, mnogi će imenovati kao unipolarizam (hegemonija SAD).
Bipolarni svetski poredak, ako ga prikažemo u obliku matrice, može se predstaviti na više načina, od kojih su karaktristična dva. Prvi, gde su kolone SAD i SSSR, a redovi tadašnje države sveta i njihovo svrstavanje ili nesvrstavanje. Drugi, malo složeniji model matrice jeste taj u kome su kolone “poluge moći” (teritorija, stanovništvo, ekonomska moć, vojna moć…), a redovi opet države sveta (realizam).
Iako je dominacija SAD u međunarodnim odnosima “poljuljana” 2001 (teroristički napadi na Njujork i Vašington), ipak, do značajnijih “pomeranja” u matrici novog-novog svetskog poretka dolazi krajem prve i u drugoj deceniji ovog veka. Brojni priznati svetski geopolitičari, istoričari, ekonomisti…okušali su se u determinisanju nove matrice, navedimo samo neke.
Dž.S. Naj je stava da je novi svetski poredak već uspostavljen u ekonomiji i da će se uspostaviti i u opštem smislu. U “raspršivače moći” država Naj, pre svega, poima transncionalne i multinacionalne kompanije, al ii revoluciju u informaionoj tehnologiji i neke druge. Ne mogavši da precizno uspostavi matricu tog poretka (pre svega kolone), Naj kaza: Novi svetski poredak neće biti ni unipolarna (SAD) ni srećniji, a vi ćete živeti u njemu.
Istaknuti ruski geopolitičar Aleksander Dugin takodje tvrdi da se stvara multipoalrni svet, ali ga, “za sada” imenuje kao “novi-bipolarizam”, gde su kolone matrice atlantisti (pristalice SAD) i anti-atlantisti (oni koji se odupiru uticaju SAD), a redovi države sveta.
Pojedini analitičari koji su na fonu Dugina o novom bipolarizmu, kao kolone matrice novog poretka vide SAD i Kinu.
Brojni analitičari, sa državocentrične provinijencije, izdvajaju TRI KOLONE: SAD, KINA i RUSIJA, ali im dodaju i kolone na “klimavim nogama” (EU ili njeni glavni predstavnici kao što je Nemačka), Brazil, Indija…Matrica “bez pokrića”, s matematičkog aspekta posmatrano.
KORONARNI POREDAK
Ugledni (pok.) akademik Mihajlo Marković je zapisao da su uslovi neke pojave sve druge pojave koje delom ili u celini proizvode tu pojavu. Te uslove je klasifikovao na neophodne, dovoljne i delatne (činioci). U preseku tih uslova nalaze se uzroci neke pojave, sa ukazivanjem da povod i uzrok nisu isto.
Međutim, akademik Marković je ukazao i na to da u društvenim pojavama ne mogu da se uspostave potpune relacije navedenih uslova (neophodni, dovoljni…), jer je svest o cilju diskutabilna. U tom smislu, akademik Marković je uspostavio relaciju izmedju početnih i graničnih uslova svake pojave. Takođe, interesantno je da se i u toj relaciji uvek pojavi neki “kiln” (nepredvidivi uslov). Taj kiln u savremenim uslovima jeste pandemija COVID-19.
Potkraj druge decenije ovog veka svet zapada u vrlo ozbiljne probleme, kad su u pitanju međunarodni odnosi, sa svih aspekata, pa i bezbednosnog, posmatrano. U sitaciji kada se gotovo vaspostavio novi bipolarizam (za i protiv SAD), pojavljuje se “kiln” u matrici – KORONA VIRUS.
Korona virus se pojavljuje krajem prošle godine u Kini i neverovatnom brzinom širi svetom. U svetu je proglašena pandemija, a brojne države su proglasile epidemiju COVID-19. Pandemija nije ukinuta, a činjenica je da u nekim delovima sveta virus jača, dok u drugima slabi. Sa aspekta pandemije (epidemije) uspotavljena je matrica, koju smo več naveli, gde su kolone: zaraženi, umrli, izlečeni, a redovi države sveta. Iako ima sumnji u podatke kojima se popunjva matrica, ipak ona opstaje do dan danas.
A onda KLIN u matrici – POREKLO KORONA VIRUSA!
Šta su sada kolone matrice? Principijelno posmatrano mogu se izdvojiti tri kolone. Prva u kojoj SAD optužuju Kinu da je laboratorijski proizvela virus (“otrglo se kontroli”). Druga kolona je ta u kojoj se SAD optužuju za poreklo virusa. Treća kolona je stav da je virus nastao “prirodnim” putem, prenošenjem sa životinje (slepi miš) na čoveka. A redovi? Redovi u matrici su opet države sveta, abecednim redo postavljene. Medjutim, malo je popunjenih redova…
Da li se očekuju korenite ili KORONITE promene u medjunarodnim odnosima?
Mnogi su prateći razvoj pandemije COVID-19 vrlo tvrdo zaključili da NIŠTA VIŠE NEĆE BITI KAO PRE. Očekuju se pa i najavlju korenite promene u međunarodnim odnosima, a time i njihovo preslikavanje na međunarodni (politički) poredak. Neki su već proširili Savet bezbednosti UN čak do 20 stalnih članica (sada je 5). Neki vide raspad Evropske unije. Neki vide Kinu kao svetskog lidera, koja “preuzima tron” od SAD….
Praksa međunarodnih odnosa u pandemiji COVID-19 iznjedrila je MATRICU sa dve kolone. Prva, zabadanje kočića oko svog atara – spasavaj se ko može. Druga, koja je počela lagano, a onda se i rasprostranila jeste – solidarnost u muci. Broj država sveta se naglo prebaciovao iz prve u drugu kolonu. Svakako, ima i onih koji se ne mogu svrstati ni u jednu od navedenih kolona. Po matematičkoj raspodeli, to su “repovi” koji se odbijaju.
Tako, umesto klasičnog realističkog pritupa (moć i samo moć), u medjunarodnim odnosima je jačao uticaj teorije socijalnog konstruktivizma, čije su kolone solidarnost i samodovoljnost. Naime, ključni princip nedvosmisleno jeste solidarnost, ali države moraju da vode brigu o sopstvenim sposobnostima na nivou da bar u neko vreme evidentnih teškoća u koje mogu zapasti, mogu da se bore sa nedaćom oslanjajući se na sopstvene snage, ne zanemarujući podršku sa strane (dobrovoljnu ili plaćenu). Tako, evidentno je tačno da: “svetski poredak nije anarhičan sam po sebi, već jeste ono što države od njega naprave”.
Međutim, neda se realizam. Zabadajući kočiće oko svog atara, kao ključni princip održanja, u praksi međunarodnih odnosa pojavljuje se i ubacivanje klinova u točak drugih. Na sceni su ponovo pitanja rasizma (SAD), ljudska prava (Hong Kong), proliferacija oružja za masovno uništenje (S. Koreja, Iran), sankcije ili saradnja (EU-Rusija), obojene revolucije (Venecuela i neke JA države) i brojna druga. Dakle, najavljuju se KORONITE, a ne korenite promene.
Kad bi stvarno svet težio korenitim promenama u medjunarodnim odnosima, vratio bi se na Povelju UN iz 1945, gde bi kolone matrice bili ciljevi OUN iz člana prvog tog dokumenta, a redovi bi se jasno prepoznavali po principu “ima kukolja-nema kukolja u žitu”.
KOSOVO I METOHIJA
Svakom je svoj problem najveći. To je sasvim logično, pa i u međunarodnim odnosima. Neki problemi se mogu prevazići unutrašnjom snagom, ali brojni zahtevaju angažman međunarodne zajednice. Činjenica je da su za vreme pandemije COVID-19 neki međunarodni problemi malo potisnuti u stranu, iako su “iza kulisa” tekle radnje i procesi (uni i multilateralno).
Mnogo toga je rečeno i zapisano o Kosovu i Metohiji, od agresije NATO 1999 do danas. Mnogo toga su pokušale, delom i realizovale zainteresovane strane – Srbija i njena autonoma pokrajina (po Ustavu 2006) – Kosovo i Metohija. U svemu je činjenica da “problem” Kosova i Metohije rešava međunarodna zajednica (Koja?).
A koji je to problem?
Otkuda ovo pitanje? Pa iz razloga evidentnog sukoba izmedju de iure i de facto.
De iure, Kosovo i Metohija je deo Srbije (Ustav Republike Srbije, 2006 i deo Rezolucije 1244 SB UN)
“Malo manje” de iure (Briselski sporazum 2013) Kosovo baš i nije deo Srbije.
De facto: 1) Na Kosovu i Metohiji ne funkcioniše država Srbija, jer je OUN uvela protektorat Rezolucijom 1244 SB UN, 2) privremeni organi vlasti na KiM su 2008 jedostrano proklamovali nezavisnost, 3) jednostrano proklmovanu nezavisnot priznale su ili nisu priznale države sveta, ponaosob posmatrano, 4) rešavanje odnosa Beograda i Prištine preuzela je EU, 5) pregovori Beograda i Prištine pod monitoringom EU o postizanju sporazuma sa pravnim posledicama o normalizaciji odnosa su u prekidu, 6) u rešavanje pitanja Kosova (bez Metohije u njihovom nazivu) umešane su i sve značajnije se nameću SAD…
Dakle, zdravorazumski posmatrano, vodi se bitka o tome hoće li Kosovo postati nezavisna država. Drugi red problema (“dugi štap”) je hoće li Kosovo kao nezavisna država postati članica UN. Iako to “priznali” i “nisu priznali” (Južna Osetija, Abhazija, Krim, Kipar, Palestina…) i nema neki naročit predznak osim da se “vlikiki imaju o čemu prepirati”, ipak i de iure i de facto to jeste pitanje “par ekselans”.
Po pitanju Kosova kao nezavisne države, matrica međunarodnih odnosa ima dve kolone: 1) priznali Kosovo i 2) nisu priznali Kosovo, a vrste (zemlje sveta) su opredeljene na opšte poznat način.
Po pitanju eventualnog prijema Kosova u UN nema matrice, jer to pitanje nije “na dnevnom redu”. Zbog mogućeg ishoda ukazujemo da su uslovi za prijem neke države u UN (član 4 Povelje): 1) da je u pitanju stvarno država, o čemu se ne izjašnjava kandidat, već svaka članica UN ponaosob, 2) da ima preporuku Saveta bezbednosti, u kojoj je 9 glasova (večina od 15 člania) ZA, ali ZA mora da budu svih 5 stalnih članica SB UN i 3) da nakon preporuke SB u Generalnoj skupštini predlog za prijem dobije 2/3 većinu (128 glasova od 193 članice).
Za albansku stranu na KiM je od vitalnog značaja da Kosovo bude priznato kao država. Ovo s razloga što se na taj način “otvaraju” vrata članstvu u UN, EU, NATO i druge međunarodne integracije i asocijacije. Za sada, de iure, nema govora o prijemu Kosova niti u UN, niti u EU, pa ni u NATO, jer Kosovo nije država, a poznat je stav brojnih država po navedenim pitanjima.
Kakvo je stanje u Srbiji?
Matrica odnosa prema Kosovu i Metohiji kad je u pitanju domaća javnost, ima tri kolone: 1) NE DATI KOSOVO, 2) KOSOVO JE DATO-PRIZNATI FAKT i 3) nešto izmedju.
- a) Ne dati Kosovo, mogli bi prevesti kao ostati pri odredbi Ustava Republike Srbije, pa i dela Rezolucije 1244 SB UN (naše tumačenje).
- b) Kosovo je dato, jeste i politikantski trik i de facto status. Ove opcije imaju više nijansi: 1) Srbija treba da postane članica NATO i EU i stoga treba priznati Kosovo, 2) neko “drugi” je već predao Kosovose, 3) Kosovo su otele velike sile i tu nema povratka, 4) Srbija ne funkcioniše na Kosovu…
- c) Nešto izmedju, principijelno, mogli bismo označitii kao “abarotnaje E”. Naime, umesto da Srbija pruži najširu autonomiju Albancima na Kosovu, sada treba naći modus da Srbi na Kosovu dobiju čim veću autonomiju i vezu sa Srbijom (Briselski sporazum).
Nastavak pregovora Beograda i Prištine se najavljuje sve otvorenije, pa i sve urgentnije (Nemačka i Francuska). Na samom Kosovu je došlo do smene vlasti. Nova vlast na Kosovu je povukla neke poteze koji su bili faktor za prekid pregovora Beograda i Prištine. Čini se da je to urađeno više po nalogu SAD, nego li EU, iako se novoizbrani predsednik Vlade u Prištini izjašnjava ZA SAD i ZA EU, kao moderatore u pregovorima. Moderatori na papiru su EU, imenovan je i izaslanik (Lajčak), ali se više nego javno pitaju SAD. Predsednik Kosova (privremene vlasti) Hašim Tači, bar u govoru, ističe da ne priznaje Lajčaka. Rusija i Kina se u nastavku pregovora samo pominju…
Gde je zapelo – o čemu će se razgovarati u nastavku pregovora Beograda i Prištine?
U odgovoru na ovo pitanje, uglavnom, ističu se dve tvrdnje, koje baš i nisu odgovori. Prvo, ističe se da američkom predsedniku Trampu treba jedan međunarodni uspeh u predizbornoj kampanji za drugi mandat. A šta bi to bio uspeh za Trampa? Da Kosovo bude nezavisno, jer to je oficijelni stav Amerike. Ili? Drugo, naglašava se da “poljuljana” EU, dodatno uzdrmana u pandemiji COVID-19, traži efektivan potez koji je može vratiti na liniju uspeha i samoodržanja. A šta je efektivan potez EU? Da nadjačaju SAD u pregovorima Beograda i Prištine, ili da se postigne “kompromisno rešenje” (retko se kompromis čuje u EU), ili da Kosovo postane nezavisno, što jeste oficijelan stav Nemačke i Francuske.
A pita li iko Srbiju o ičemu?
Jedno je sigurno, Srbija 2020 nije Srbija 1999. U čemu je razlika? Srbija (u okviru SRJ) 1999 je bila saterana uz zid, pod uticajem zapadnih sila predvodjenih od SAD izvedena na “stub srama” u svetskoj javnosti i kao takva označena za “odstrel”, bez ijednog partnera ili saveznika. Srbiju, kao kolateralnu štetu kraja Hladnog rata, trebalo je kazniti za neposlušnost u raspadu SFRJ. Odbrana osloncem na vlastite snage (unutrašnji putevi) protiv najjače sile – NATO, unapred je imala jasan ishod. Srbija 2020 je u poziciji da pored “unutrašnjih puteva” u strategijii odbrane svojih interesa može da se kreće i “spoljnim putevima” (Kina i Rusija). Dakle, u odnosu na 1999 kad je bilo pitanje šta neće, sada je došlo na red pitanje – šta Srbija hoće. Ili, bar joj je dato pravo da se izjasni šta hoće.
Istini za volju, brojni priznati javni radnici u svetu, davali su podršku Srbiji svih ovih godina od 1999 na ovamo. Bilo je i onih koji su govorili da Srbija nije trebalo da prihvati ni Rezoluciju 1244 SB UN, jer ima svoj Ustav..
Kakva je matrica Srbije u nastavku pregovora moguća?
Do matrice za nastavak pregovora tek treba doći. Naime, iz svega navedenog je evidentno da se i ne zna o čemu će se pregovrati. O tome se ne izjašnjava ni glavni “papirnati” moderator EU, ni de fakto ključni uticajni činilac SAD, ali ni albanska ni srpska strana.
Hipotetički, ako se pregovori nastave po pitanju statusa Kosova i Metohije, de iure, matrica za pregovore ima dve kolone: 1) Ustav Republike Srbije i 2) Rezolucija SB UN br. 1244. De facto, matrica za regovore, opet, ima dve kolone: 1) Rezolucija SB UN br 1244 i 2) Briselski sporazum 2013.
Zašto tako?
U prvoj varijanti, Srbija se oslanja na Ustav Srbije i odredjenje statusa KiM kao autonomne pokrajine. Na taj fakt nadovezuje se Rezolucija 1244 SB UN, koja određuje Kosovo kao deo SRJ, a Srbija je pravni naslednik SRJ, po pitanju Kosova. Za Rezoluciju 1244 SB UN jesu i ključni faktori podrške – Kina i Rusija, a trebalo bi da bude svak razuman, jer je to dokument UN. Slaba strana ove varijante je činjenica da Srbija ne funkcioniše po Ustavu iz 2006 i da je potpisala Briselski sporazum.
U drugoj varijanti se kao kolona matrice ne uzima Ustav Srbije, jer on praktično i ne važi u praksi, kad je Kosovo i Metohija u pitanju. Time Srbija “ne bode oči” zapadu, a pokazuje spremnost da se nadje kompromis u pregovorima s Prištinom. Rezolucija 1244 SB UN ostaje jer je doneo SB, kao stalno telo OUN, a prihvatila Srbija i sve zemlje sveta. Briselski sporazum se pojavljuje kao kolona, jer ga je potpisala Srbija, čime se stavlja do znanja da naša zemlja ostaje pri onome što je dogovoreno i potpisano. Pri tome, Zajednica srpskih opština koja se pominje u Briselskom sporazumu, postaje virtuoso-virtuozis autonomije u autonomiji, o čemu tek treba da se “lome koplja”, jer to i jeste suština kompromisa.
EPILOG
U mojoj bašti, kad su kolone u pitanju, sve je u redu dok se u istoj nije našlo više vrsta. Zato se kaže – ko u bašti. I propade paprika.
Stoga, za matricu su presudne KOLONE, i vrlo je bitno kako ih odabrati. Kolone su dobre i zbog lakšeg zalivanja. U tom smislu, treba izbeći “petu kolonu”.
Ako se kolone dobro odaberu, onda će za “doterivanje” vrsta trebati malo smisla za to koja se vrsta s kojom slaže ili ne slaže, pa onda posadiš cveće uz povrće i to ono koje sakuplja štetočine. Dakle, pored smisla, trebaće malo i ulaganja. Takve su KORONARNE promene, jer su korenite na “dugom štapu”.
Prof.dr Božidar Forca
