Vojni sukob između Indije i Kine koji se odigrao pre nekoliko dana u dolini Galvan pokazuje ne samo da dve sile i dalje imaju nerešene granične nesuglasice, već i da u Aziji ne mogu postojati dva lidera
Ovaj pogranični sukob rezultirao je ljudskim žrtvama na obe strane kao i zaoštrenim odnosima između dve najmnogoljudnije države sveta. Incident koji se odigrao pre par dana nije prvi a verovatno ni poslednji takve prirode čiji su učesnici Indija i Kina, razloge za tako nešto treba potražiti uglavnom u XX veku kao i u vrlo zamršenoj globalnoj političkoj slici danas.
SUKOB STARIJI OD 100 GODINA
Kinesko-Indijski granični spor datira sa početka XX veka kada su predstavnici Britanske Indije i Tibeta postigli klimav sporazum o povlačenju granica na Himalajima (Mek Mahonova linija). Međutim Kina je smatrala da Tibet ne može pregovarati samostalno ili u ime Kine pa je za njih ova granica bila ništavna. Posle indijske nezavisnosti 1947. godine i nastanka Narodne Republike Kine 1949. godine odnosi dve države bili su na visokom nivou pa nije bilo ni velikih pograičnih problema. Shvatajući svoje pozicije kao novonastale siromašne države koje su izašle iz rata konstantno su pribegavale diplomatskim rešenjima u svojim odnosima. Vrhunac dobrih odnosa Kine i Indije u tom periodu jeste potpisivanje dokumenta Pet principa miroljubive koegzistencije 1953. godine koji je u velikoj meri regulisala odnose dve države. Ipak političko jačanje dve države kao i geostrateški inteteresi zaoštrili su odnose dve države pa je to rezultiralo pograničnim ratom 1962. godine. Obe države imale su interes u ovom regionu kao što ga imaju i danas. Tada, Kina je htela da kontroliše Tibetansko-Seučanski auto put koji je predstavljao glavni pravac snabdevanja hranom i oružjem kineske vojnike raspoređene na Himalajima, Dok je Indija htela proširiti svoj uticaj preko Himalaja na teritoriju Kine. Nakon razmeštanja masovnih vojnih trupa po ovom regionu došlo je do više pograničnih sukoba. Indijski lideri nisu smatrali da će Kina ovaj sukob rešavati pograničnim ratom pa tako ni indijska vojska nije bila pripremljena sa sukob sa Kinezima koji su u ovom ratu vodili glavnu reč i uspeli da osvoje veći deo sporne teritorije. Sukobi su vođeni u regionu Ladak, na reci Namku Ču kao i u delovima Sikima koji će godinama kasnije Kina priznati kao sastavni deo Indije u seriji otopljavanja odnosa. Ipak ovaj rat nije preterano medijski ispraćen jer se vremenski poklapao sa Kubanskom krizom. Ni jedna strana nije objavila rat drugoj niti je bila korišćena avijacija tako da je Kina ovaj trijumf tiho iskoristila kako bi znatno poboljšala svoju poziciju u regionu Himalaja pa je unutar Kine njena vojska i njeni lideri bili heroji dok je indiski lider Nehru trpeo ozbiljne kritike u indijskoj javnosti.
BORBA ZA LIDERA AZIJE
Ovo nije običan pogranični sukob već i sukob dve veoma moćne države i veoma stare civilizacije koje se vekovima bore da postanu lideri Azije i predstavnici azijske snage na globalnoj sceni. Sve ovo čini odnose dve države izuzetno komplikovanim, još kada se uzmu u obzir interesi ostalih velikih sila kao i geostrateški interesi država u tom regionu dobija se jedna veoma zamršena politička slika u kojoj svaka strana gleda samo svoje interese. Indija je jedna od država koja ne podržava novi kineski put svile koji služi Kini da znatno uveća svoju ekonomsku moć u svetu. Indija ne sme dozvoliti da bude okružena kineskim uticajem sa svih strana pa tako ima bliže odnose sa SAD i Japanom koji su jedni od glavnih protivnika Kine i njenog naglog uspona. Sa druge strane Kina kao džin čija je snaga krenula uzlaznom putanjom ne želi da ovakve pogranične probleme rešava vojnim sukobima već želi da pokaže snagu svoje meke političke moći. Ne treba zaboraviti ni interese Pakistana koji je vekovni neprijatelj Indije pogotovo u regionu Kašmira( čiji deo kontroliše i Kina) kao ni interese Ruske Federacije koja usko sarađuje sa Indijom po pitanju trgovine oružjem. U Kini postoji izreka da ne mogu sijati dva sunca na nebu kao što ne mogu biti ni dva cara na zemlji, ipak ne treba očekivati eskalaciju sukoba između dve sile. Iako se njihovi interesi preklapaju na Himalajima, Indija i Kina će se pre okrenuti ekonomskom prosperitetu i diplomatskoj saradnji nego ulasku u neki veći vojni sukob.
Petar Milošević
