Etiopija bi uskoro trebala da završi izgradnju velike brane na Nilu koja bi mogla ugroziti životne uslove stanovnika Sudana i Egipta pa je tako regionalna stabilnost na klimavim nogama
Iako ovaj slučaj poslednjih godina nije dovoljno medijski ispraćen, sukob Etiopije i Egipta oko izgradnje velike brane na Nilu može prerasti u uzbiljan politički i regionalni sukob. Vlada Etiopije namerava da veliku branu pusti u rad do kraja ove godine i tako ugrozi živote i poslove ljudi u Egiptu ali i u Sudanu. Sa jedne strane, Egipat se poziva na sporazum iz 1902. godine između Velike Britanije, koja je kontrolisala Sudan i Egipat i Etiopije koji zabranjuje Etiopiji da vrši bilo kakve radove na vodotoku Nila, dok vlasti u Etiopiji sa druge strane ovaj sporazum smatraju kao kolonijalnim nametanjem od strane Britanaca i uopšte ih ne priznaju. Za sada su međunarodni predstavnici uzalud upozoravali dve strane da bi eskalacija ovog sukobga mogla dovesti do šire regionalne nestabilnosti pošto ni jedna strana ne želi da omekša svoje čvrste pregovaračke pozicije.
Egipat je država sa preko 100 miliona stanovnika od kojih gotovo svi, na neki način zavise od reke Nil. Predsednik Egipta El Sisi 2019. godine nazvao je izgradnju velike brane pitanjem života i smrti i izneo podatke koji govore da bi u slučaju smanjenja protoka vode ka Egiptu od samo 2% rezultiralo gubitkom posla za najmanje 200 000 Egipćana. Da bi bilo kakvo smanjenje protoka vode ka Egiptu za tu državu predstavljalo katastrofu pokazuju i podaci egipatskih stručnjaka koji govore da će to smanjenje biti najmanje 14% jer ako bi bilo ispod toga ovaj projekat ne bi bio energetski isplativ Etiopiji. Prognoze pokazuju da bi u najgorem slučaju čak 30% plodnog zemljišta u Egiptu moglo biti pogođeno sušom usled rada brane i punjenja etiopskog akumulacionog jezera. Etiopija bi ovim izgradnjom ove brane mogla egipćanima uskratiti ne samo prihod poljoprivrede i stalne poslove već i izvor pijeće vode pošto je upravo Nil izvor iste.
Sa druge strane Etiopija ovaj slučaj vidi potpuno drugačije. Izgradnja ove brane predstavlja jedan od najvećih i najponosnijih projekata u istoriji Etiopije pa je jasno zašto je dovršavanje izgradnje iste bitna ne samo za energetsku stabilnost države već i za ugled i integritet tamošnje vlasti i političke elite. Brana bi trebalo da bude visoka oko 145 metara i široka 1800 metara dok bi akumulaciono jezero koje stvara trebalo biti površine oko 247 kvadratnih kilometra. Ova brana koja će biti najveća na kontinentu, trebala bi da donese dugoročnu energetsku stabilnost u državi i reši dugogodišnje probleme snabdevanja električnom energijom u Etiopiji koja konstantno beleži demografski rast. Bitnost ovog projekata pokazuje i to da su radnici u državnom sektoru pristali na smanjenje plata kako bi se finansirao ovaj projekat. Deo izgradnje brane finansira i Kina koja preko svojih banki izdvaja oko 30% finansiranja projekta.
Posebnu stranu u ovom sukobu prestavlja Sudan koji je mnogo više fleksibilniji od Egipta i Etiopije kada su u pitanju pregovaračke podrške. Sudan je na početku podržavao izgradnju brane pošto je video mogućnost energetske koristi po svoje stanovnike, međutim pozicija Etiopije postaje sve neprihvatljivija po Sudan jer je vrlo moguće da će rad brane naneti velike udarce sudanskoj poljoprivredi, ekonomiji i zalihama pijeće vode pa bi tako ovaj projekat mogao doneti više štete nego koristi vladi u Kartumu. Situacija je dodatno otežana sa činjenicom da se prošlih godina Sudan nalazio u sred krvavog građanskog rata tako da su pregovori bili stopirani i potezi strana su bili jednostrani bez većih konsultacija.
David Volde-Giorgis, stručnjak Međunarodnog instituta za bezbednost u Adis Abebi, smatra da je odnos Etiopije i Egipta u kritičnoj fazi i da ne bi trebalo da se te dve zemlje prepuste same sebi. Od 2013. godine od određenih egipatskih zvaničnika mogle su se čuti izjave kako Egipat nikad nije isključio upotrebu sile u rešavanju ovog problema pa se tako kroz medije provlače reči kao što su sabotaža ili bombardovanje. U ovom slučaju nikako ne treba isključiti mogućnost vojnog sukobe dve ili tri države s obzirom da su u pitanju egzistencijalni problem pogotovo po Egipat i Sudan. Interesi velikih sila ponovo će igrati veliku ulogu u rešavanju ili upraljanju krizama na afričkom tlu s obzirom da Kina pre svega finansijski želi da proširi svoju meku moć na ovaj kontinent bogat svakakvim rudama koji se do skora nalazio pod američkom imperijalističkom čizmom. Vašington je jasno stao na stranu Egipta ali ne zato da bi zaštitio egipatski narod od suša i žeđi već kako bi zaustavio rast kineskog uticaja u Africi koja preko finansiranja prjekata poput ovog preti da uzdrma američku političku nadmoć u Afirici. Tako, u ovom slučaju ne treba očekivati samo politički sukob Egipta, Etiopije i Sudana već i sukob ekonomskih interesa SAD i Kine. Za rešavanje ovog problema biće potrebno učešće međunarodne zajednice, pre svih UN kao i Arapske Lige pa čak možda i EU koja se ponudila da bude medijator između Etiopije Egipta i Sudana čiji se pregovori već duže vreme ne pomeraju sa mrtve tačke.
Piše: Milošević Petar
