Moderni vidovi rata danas su se preneli u digitalnu sferu. Sa sve većim brojem država koje razvijaju svoj nuklearni arsenal, što javno što tajno, jasno je da MAD – Mutual Assured Destruction, neizbežan. Upravo iz tog razloga, države su svoje ratovanje prebacili na novi teren, digitalno polje. Ogroman broj zemalja danas ulaže u digitalizaciju i prenos svojih ofanzivnih i defanzivnih mogućnosti na internet. Ratovanje ne mora da uključuje napad na sisteme već može da uključuje špijunuažu i druge oblike iskorišćavanja manjkavosti sistema kako bi se došlo do informacije ili kako bi se nanela šteta.
Kina je možda i najpoznatija država u pogledu sajber ratovanja i generalne špijunaže. Pre tehnološkog uspona, odnosno tokom tehnološkog uspona (pa i danas), kineske službe su koristile agente kako bi došli do industrijskih tajni a zatim iste upotrebili u proizvodnji svojih alternativa. Mnoge zemlje optužuju Kinu da je došla do proizvodnje određenih proizvoda upravo zahvaljujući industrijskoj špijunaži. Ipak, tokom novog doba Kina se vrlo brzo prilagodila novom načinu funkcionisanja. Jedna od zanimljivosti u pogledu operativnih sistema jeste da Microsoft u zemljama poput Kine i Rusije mora da ostavio kod svog operativnog sistema dostupnim vlastima. Uz pomoć vidljivosti koda, otkrivane se ranjivosti koje su korišćene za napad, a koje nisu prijavljivane dokle god ih neko drugi ne bi otkrio. Ne treba zaborati da su mnogi sistemi bazirani na Windows XP i dalje u upotrebi i da Microsoft za državne službe i dalje vrši servisiranje samog sistema kroz update kritičnih postavki. Kina ima posebnu diviziju u armiji koja je zadužena za borbu na internetu i napad sistema širom sveta.
Severna Koreja je specifičan slučaj jer se smatralo da država ne poseduje nivo razvoja potreban za sofisticirane metode napada. Međutim, tokom 2013. godine kada je došlo do napada na Sony u SAD vrlo brzo je promenjeno mišljenje o informatičkoj inferiornosti ove nacije. Kao mogući razlog napada navodi se film snimljen od strane Džejms Franka i Seta Rogena koji je ismevao Kim Džong Una.
SAD su poznate kao država koja ima različiti nivo organizacije što formalne u pogledu organizovanje digitalne armije, što povezanost sa kompanijama u cilju korišćenja informacija za prodor u sisteme. Ne treba zaboraviti da je SAD uspostavila PRISM program upravo za saradnju kompanija sa vladom kako bi se moguće rupe u sistemu koristile od strane vlade za napad na druge države i građanje. Takođe SAD ne prezaju ni od špijuniranja saveznika o čemu možda najbolje svedoči slučaj pokušaja prisluškivanje Angele Merkel pre nekoliko godina. U SAD vodi se večita borba protiv zakona i uredbi koje ograničavaju prava građana a državi daju neograničenu kontrolu; borba države protiv enkripcije je samo primer koji potvrđuje navedeno.
Iran takođe ima spremnu digitalnu armiju koja može da odgovori na napade, dakle da postupa defanzivno ili da krene u ofanzivu. Jedna od večitih pretnji koja se stavlja SAD jeste mogući hakerski napad od strane Irana koji bi obrisao kreditne rejtinge i dugove mnogih ljudi što bi dalje ugrozilo ekonomsku stabilnost takvo izgrađenog ekonomskog sistema. Bojazan od razvitka nuklearnog naoružanja od strane Irana naterala je zapadne saveznike da razviju Stuxnet sa ciljem da onesposobi iransku centrifugu u jednom od postrojenja.
Rusija je možda čak i najozbiljniji igrač u ovom polju. Mnogi Rusiju i njene građane doživljavaju kao jako sposobne hakere za koje ništa nije nemoguće hakovati. Međutim pored toga, Rusija je postigla po mišljenju mnogih i uspeh na polju socijalnog inženjeringa. Naime, teorija koju neki zastupaju jeste da je određeni deo ruske vojne mašine, bio zadužen za informacioni rat protiv SAD. Po njima, upravo informacioni rat koji se vodio na nivou pisanja komentara na društvenim mrežama, kupovina reklama na FB, uticao je na izbor Donalda Trampa kao predsednika time stavivši Rusiju kao zemlju koja ima mogućnost hakovanje kako kompjuterskih sistema tako i ljudskih opredeljenja i osećanja.
Bez obzira na sve, svaka zemlja mora da ulaže u svoju odbranu. Sve više i više infrastrukture izloženo je internetu ili digitalizovano što bez treninga predstavlja potencijalni rizik za napad bilo da je reč o napadu preko interneta ili direktnog napada gde bi osoba imala fizički pristup infrastrukturi. Informacija u analognom obliku ima razornu moć bilo da je ona digitalna ili analogna. Na vama je izbor da li ćete koristiti ključ ili ćete ga ostaviti svakom da ga koristi.
