Po Novom Izveštaju Europola o stanju i trendu terorizma Evropske unije 2020, osujećeno, sprečeno i izvršeno je 119 napada, koje su prijavile je ukupno 13 država članica EU. Iako u našem regionu nema prijavljenih terorističkih napada, samoproglašeno Kosovo, BiH, Albanija i Severna Makedonija nastavljaju sa trendom porasta radikalizacije i porasta povratnika sa stranih ratišta
Pored 119 dela koja su okarakteriasana kao terorizam u zemljama Evrospke Unije, uhapšeno je 1004 pojedinaca koji su optuženi za dela povezana sa terorizmom(Mapa ispod). Ukupan broj izvedenih, neuspelih i obustavljenih terorističkih napada nastavio je da se smanjuje u EU u 2019. u odnosu na prethodnu godinu, dok je izvršeno sedam džihadističkih napada. Izveštaj dalje prepoznaje da je situacija u konfliktnim područjima izvan Evrope i dalje je uticala na terorizam u Evropi, dok je stotine evropskih građana i dalje na ratištu u Siriji. Zabeležen je porast levičarskog(Uglavnom u Španiji, Grčkoj i Italiji) i desničarskog terorizma(uglavnom Nemačka i Zapadne zemlje) u odnosu na predhodne godine. Takođe zastupljen je veliki porast propagande i radikalizacije od zatvorskih ustanova do radikalizacije poutem interneta od strane svih ekstremističkih i terorističkih grupa. Ovaj opširni izveštaj je prepoznao niz problema sa kojima se suočava EU u borbi protiv terorizma među kojima su nacionalne legislative, on-line radikalizacija, radikalizacija u zatvorskim ustanovama, porast nasilnog ekstremizma.
Izveštaj se takođe bavi regionom Zapadnog Balkana gde su samoproglašeno Kosovo i BiH kritične po pogledu širenja radikalizacije. Verska radikalizacija bila najprisutnija u BiH, ali je dosta prisutna i u Albaniji, Kosovu i Severnoj Makedoniji. Osim boraca povratnika sa stranih ratišta(Uglavnom Sirije), pretnja terorizma dolazi i od lokalnih radikalizovanih grupa i pojedinaca. Oni se sastoje od formalnih i neformalnih grupa, kao i onih koje se kontrolišu putem interneta kroz kontakt sa džihadističkim ideolozima. I Al-Kaida i Islamska Država posebno su ciljali balkanske muslimane zbog mišljenja da su socijalna i ekonomska pitanja u tim zemljama ostavlila prostor za radikalne ideje, što im znatno olakšava radikalizaciju.
BiH je zvanično primila 26 svojih građana iz Sirije 2019.(osam je bilo muškaraca, šest žena i 12 dece uzrasta između 1 i 8 godina). Tzv. Kosovo je takođe primilo bivše pripadnike IS-a iz kampova u Siriji 2019. i to 110 kosovskih državljana, uključujući 32 žene i 74 dece, od kojih su devet bila siročad pripadnika IS. Četvorica muškaraca iz grupe, od kojih je jedan maloletnik, odmah su privedeni sa optužbom za terorizam. Nakon ispitivanja, nekoliko žena je stavljeno u kućni pritvor, dok je jedan muškarac priznao da je ratovao za IS.
Srbija je izvestila da su u njenim „radikalnim krugovima“ dominirali pripadnici bošnjačke, romske i albanske zajednice. Ovo ne čudi, sa obzirom da je jedan od najvećih bezbednosnih izazova sa kojima se Srbija suočava jeste nasilni ekstremizam u regionu.
Izveštaj napominje da će pandemija COVID-19 negativno uticati na trendove identifikovane u izveštaju, najviše zbog ekonomskog i socijalnog uticaja pandemije koja će povećati potencijalnu radikalizaciju u društvu. Ovo nam ostavlja da kada pročitamo ovaj izveštaj razmislimo kako će se posledice pandemije odraziti na bezbednosnu sliku Evrope i opasnost od terorizma
Miloš Tišma
