Zašto se izraelskom premijeru žuri sa prisvajanjem Zapadne obale? U kojoj meri njegovi potezi zavise od Trampove spoljne politike?
Izraelski premijer Benjamin Netjanjahu mesecima se priprema da poveća suverenitet svoj države za oko 30% prisvajanjem Zapadne obale koju pretežno naaseljavaju Palestinci. Za ovakav potez biće mu potrebna jaka međunarodna podrška pa se tako Netjanjahu uzda u svog saveznika Donalda Trampa.
Ovaj ekstremni potez predstavlja zaokret u odnosu prema Zapadnoj Obali pošto su sve prethodne vlade od okupiranja ove teritorije od strane Izraela 1967. godine vodile politiku smirivanja tenzija iako se palestinski narod nalazio u materijalno veoma teškoj situaciji na toj teritoriji. Naime posle okupacije Golanske visoravni 1981. godine veliki broj izraelskih diplomata, političara i pravnika dao je preporuku da se Izrael ponaša samo kao privremeni čuvar Golanske visoravni i Zapadne obale i da će se vremenom ove oblasti same integrisati u proširenu izraelsku državu, međutim Netjanjahu ima drugačije planove.
Za izraelskog predsednika u ovoj situaciji je bitan faktor Tramp. Naime opšte je poznato da je američki predsednik najveći saveznik Izraela na međunarodnom nivou pa je za ovakve poteze bitno da imaju saglasnost Bele kuće. Tramp podržava Izrael na skoro svakom međunarodnom planu, priznao je Jerusalim kao glavni grad i u njega premestio svoju ambasadu, čak je i obelodanio „mirovni plan“ prema kome bi Izrael okupirao i kontrolisao sav život Palestinaca koji bi imali samo formalnu autonomiju. Netjanjahuu se žuri da iskoristi ovu bezuslovnu podršku SAD pre novembra i predsedničkih izbora u SAD kada bi Tramp mogao izgubiti pa bi tako nivo ove podrške Izraelu znatno opao. Trampov protivkandidat Džo Bajden već je nekoliko puta izjavio da ne podržava nikakva ekstremna rešenja kada su u pitanju problemi na Bliskom istoku, mada ove izjave treba uzeti sa rezervom jer su izrečene u toku predizborne kampanje a poznato je da se stavovi političara menjaju posle izbora. Ipak, čak i da Bajden promeni svoj stav (ako pobedi na izborima) ne treba očekivati da će Izrael imati većeg saveznika od Trampa u neko skorije vreme.
Jasno je da Izrael neće imati širu međunarodnu podršku kada je u pitanju pripajanje ovih teritorija pa tako podrška Bele kuće još više dobija na značaju. Prvi čovek UN Antonio Gutereš je na poslednjem zasedanju Saveta bezbednosti pozvao Izrael da odustane od svojih planova pripajanja mada treba uzeti u obzir da se UN nisu dobro pokazale u rešavanju sukoba između Izraela i Palestine (što pokazuju brojna gruba kršenja rezolucija UN sa obe strane). Evropska unija se takođe izjasnila protiv, nemački parlament je odbacio ovakvu mogućnost, čak je i nemački ministar spoljnih poslova Haiko Mas početkom juna otputovao u Izreal ne bi li ubedio tamošnje vlasti da bi ovakvi potezi povećali podršku Palestincima i njihovom nastojanju da dobiju nezavisnu državu. Sasvim očekivano, sve arapske države u regionu su protiv ovakvih jednostranih poteza. Dodatan problem predstavljaju i struje u Izraelu kao što su predstavnici izraelskih naselja na Zapadnoj Obali ili koalicioni partneri Benjamina Netjanjahua koji žele unapređenje Trampovog plana za rešavanje spora a ne jednostrane poteze njihove vlade koji bi ugrozili izraelsko stanovništvo.
Netjanjahu je iskusan i pragmatičan političar pa je svestan svih činjenica i posledica svojih poteza. Nije nemoguće da on ovakvim potezima želi izazvati neslaganje u vladi koji bi odveli državu na nove izbore na kojim bi, prema istraživanjima raznih organizacija, izašao kao apsolutni pobednik. U tom slučaju bi se mogao otarasiti koalicionih partnera koji ga koče i tako učvrstiti svoju moć u naredne četiri godine. Naredni period biće vrlo bitan, kako za Netjanjahua tako i za Trampa i ostaje da se vidi hoće li Izrael iskoristiti podršku SAD i proširiti svoju teritoriju.
Piše: Milošević Petar
