PROLOG: Gleda deko svog unuka prvenca Konstantina kako sabira razlomke. Kako bi mu olakšao, pokaza mu račun uz korišćenje najmanjeg zajedničkog sadržaoca (NZS). Posle nekolio vežbanja, razlomci se sabiraju od šale. Vidno zadovoljan što je ovladao tehnikom NZS, unuk upita deku – Deko, a kako se sabiraju babe i žabe? Opa, zamisli se deko i reče: E, mili sine, tu ne pomaže NZS, to je MOZAIK.
NAJMANJI ZAJEDNIČKI SADRŽALAC
Sabiranje i oduzimanje razlomaka korišćenjem NZS je vrlo jednostavno. Ali, sećam se školskih dana kada i to jednostavno nekima „nije htelo u glavu“. Naime, 1/3 plus 1/3 jesu 2/3. To je lako, jer je za oba razlokma NZS=3. Malo slozenije jeste sabrati ½ i 1/3. Naime NZS je 6. Tako, ½+1/3=5/6.
Dakle, najmanji zajednicki sadrzalac je onaj najmanji broj koji je deljiv sa svim deljenicima u razlomcima. U našem primeru to su bili brojevi 2 i 3. Najmanji broj koji je deljiv sa 2 i 3 (njihov NZS) jeste broj 6. Tako, 6 podeljeno sa 2 jeste 3, puta 2 – dobijalmo da je ½ u stvari isto sto i 3/6. Tako i za razlomak 1/3. Naime, 6 podeljeno sa 3 je 2, puta 1 je 2. Tako, 1/3 je isto sto i 2/6. Sada, kad smo razlomke sveli na jedinstven NZS (6) lako je sabirati 3/6+2/6=5/6.
Prosto ko pasulj!
Da, prosto ko pasulj, jer je i račun prost. Hajde malo da pogledamo kako račun baš i nije prost, iako se može primeniti sabiranje razlomaka korišćenjem NZS. Iskoristićemo jednu činjenicu u međunarodnim odnosima, koja je posebno indikativna danas u doba pandemije COVID-19. Naime, krajem prošlog veka (1998) UN su upozoravale da se u svetu izdvajaju ogromna finansijska sredstva za naoružavanje koja se mere hiljadma milijardi dolara. Tada je to bilo oko 1000 milijardi dolara, a danas je više nego duplo. Tada je profesor Miroslav Pečujlić izveo sledeću računicu:
(1) 9 milijardi dolara snabdelo bi celu populaciju vodom i sanitarnim uređajima;
(2) 12 milijardi dolara pokrilo bi sve troškove lečenja reproduktivnih sposobnosti žena;
(3) 13 milijardi dolara obezbedilo bi osnovnu zdravstvenu zaštitu i hranu svim stanovnicima planete i
(4) 6 milijardi dolara pružilo bi bazično obrazovanje za sve.
Dakle, 40 milijardi dolara (oko 4% svetskih izdvajanja za oružane snage) bilo bi dovoljno da svet ugleda blagostanje umesto ratnih strahota, bede i gladi.
Matematički pokazano to izgleda ovako: 9/1000+12/1000+13/1000+6/1000=40/1000.
NZS, matematički posmatrano jeste 1000. Nematematički posmatrano, NZS jeste VREDNOST. Dakle, 40/1000 (4/100) vrednosti izdataka za naoružanje rešilo bi značajne DRUŠTVENE VREDNOSTI svetske populacije.
Zašto to nije tako?
Zato što je NZS – VREDNOST zamenio NZS – INTERES.
MOZAIK
Kada se pomene reč MOZAIK, obično se misli na deo (tehniku) likovne umetnosti u kome se putem slaganja kamenčića različitog ili sličnog oblika, boje i vličine dobija željeni iskaz. Međutim, mozaik u širem smislu jeste sklapanje bilo koje životne situacije – „da se kockice slože“. Ili, ako bi se finansijski izrazili – treba zatvoriti (finansijsku) konstrukciju.
Savremeni svet jeste mozaik u najširem smislu kazano.U užem smislu posmatrano, svet od 1945. godine pokušava da sačini mozaik koji se naziva Organizacija Ujedinjenih Nacija.
U bezbednosnom smislu posmatrano MOZAK tog MOZAIKA čini Savet bezbednosti, kao titular OUN za pitanja prevencije i represije u međunarodnim odnosima. Sam SB UN je mozaik u malom. Ključne kockice tog mozaika jesu pet stalnih članica i 10 privremenih koje se biraju na dve godine.
U 75 godina postojanja SB UN je prolazio kroz različite cikluse stabilnosti i nestabilnosti sveta, pokušavajući da prevenira šire sukobe ili sanira započete. Ti pokušaji SB UN cene se kao delimično uspešni i, uglavnom, neuspešni.
U mozaiku SB posebno se uočava pet navedenih kockica, a jedna od njih zvana VETO, kao kameleon, menjala je boju u zavisnosti od situacije, najčešće se nalazeći na mestu SAD i SSSR (Rusije). Vremenom, narastale su incijative da se stalnost u SB UN redefiniše, pre svega njegovim proširivanjem, ili „ravnomernijom“ zastupljenošću kontinenata i drugih uticaja. Za sada, to je samo inicijativa.
Šta su razlozi što su PET NEPRIKOSNOVENIH jedni drugima „udarali kontru“ na predlog rezolucije SB UN. Ne treba mnogo dumanja da se nađe odgovor – to su INTERESI. Tako, glasanje po bitnim pitanjima u SB UN odvija se većinski 9/15, ali uz ključni uslov – SVIH 5 NEPRIKOSNOVENIH „ZA“. Jasno, nema tu matematike i sabiranja razlomaka, odnosno – nema rezolucije. A vreme teče, problemi se množe, a milijarde (populacija) „plaćaju račun“.
Elem, NAIĐE KORONA.
Samo je ona nedostajala u svetu haosa, brojnih kriznih žarišta i zatezanja na relaciji moćnika, koje opet „plaćaju“ mali. Ali gle čuda- SB UN jednoglasno (01.07) usvaja Rezoluciju broj 2532 – Primirje za vreme COVID-19 na 90 dana.
Na inicijativu Generalnog sekretara Gutereša i predsedavajućeg SB UN u martu 2020 (kineski stalni član – Dzang Djun), stalni predstavnici Francuske i Tunisa u SB UN predložili su Rezoluciju, koja je ON-LINE konferenijom usvojena. Osim 5 stalnih članica, za Rezoluciju su glasali i privremene članice (Belgija, Dominikanska Republika, Estonija, Nemačka, Indonezija, J.Afrika, Sv.Vincet i G., Tunis, Vijetnam i Niger).
Primirje između koga?
Rezolucija, pre svega, ima humanitarni karakter, odnosno usmerena je na omogućavanje da hmanitarna pomoć stigne do ugroženog stanovnitva u područjima oružanih sukoba. Pri tome, naglašava se da se Rezolucija ne odnosi na borbu protiv terorističkih i dzihadističkih grupa…
Poznato je da je inicijativi da se rezolucija izglasa prethodio sukob i protivljenje SAD i Kine, koje su se međusobno optuživale u vezi COVID-19, a pogotovo o ulozi Sevtske zdravstvene organizacije. I, kako to biva, da bi se pomirili interesi, iz rezolucije je izbačeno pominjanje Svetske zdravstvene organizacije.
I pored svega, kineski ambasador u UN Dzang Djun usvajanje Rezolucije 2532 ceni vrlo pozitivno i karakteriše je kao POBEDA MULTIPOLARIZMA (multilateralizma). Djun ističe da je Kina „obezbedila“ da 171 država podrži inicijativu Generalnog sekretara o globalnom primirju na 90 dana.
Dakle može…
A zašto može?
Opet je u pitanju interes. Veliki koji su se gložili oko sadržaja Rezolucije 2532 uspeli su da se u tom sadržaju ne nađe ono što oni ne žele. A preporuka o primirju, pa bila ona i na 90 dana, kao i sve druge preporuke: kere laju, karavane prolaze.
Međutim, svaka rezolucija SB UN koja ima konsenzus zaslužuje pažnju i budi nadu da MOZAK MOZAIKA, ipak, može da funkcioniše. Ostaje samo da se ispita koliko, jer je poznato da ni nauka nije odgonetnula koliko mozga u glavi ima koju funkciju.
EPILOG
Svet je u vrlo turbuletnom stanju i pred kolapsom nekih izuzetno značajnih funkcija u području ekonomije, što je izazvala pandemija COVID-19. Rezolucija SB UN 2532 usvojena 01.07.2020. godine jeste kamenčić sjajno svetle boje u mozaiku međunrodnih odnosa, kojim preovladava tamni kolorit.
Iako mnogi kamenčići svetskog mozaika nedostaju, ipak, pokazalo se da je moguće nastaviti sa njegovom izgradnjom. Ovo je dobar signal pred naredne rezolucije koje će doći, a i nas će se ticati. Biće to prilika, nadajmo se, da se račun vrati u normalu, a razlomci sabiraju i oduzimaju primenom najmanjeg zajedničkog sadržaoca – VREDNOSTI, umesto INTERESA.
Daj Bože.
Prof.dr Božidar Forca
