REČ UREDNIKA:PROTEST KAO TEST

Protesti koji se prethodnih dana održavaju u Beogradu sa prelivanjem i u druge gradove Srbije  iznenadili su mnoge u zemlji i inostranstvu. Međutim, da li su demonstracije smele da iznenade i da li je ispoljavanje nasilja svojevrstan test za bezbednosne strukture u Srbiji?

 

Najavom predsednika Srbije o potencijalnom vraćanju određenih epidemioloških mera, a s obzirom na pogoršanje epidemiološke situacije, započele su tenzije među građanima koje su potom eskalirale protestima ispred skupštine. Naime, najspornija je bila najava potencijalnog vraćanja policijskog časa za vreme vikenda. Međusobna optuživanja za povećanje broja obolelih od korona virusa sa drušvenih mreža neverovatnom brzinom su se prenela na ulice. Narod ima pravo da bude nezadovoljan, narod ima pravo da to nezadovoljstvo iskaže protestima, ali kako tako brzo i zašto nasilno?

SVA LICA PROTESTA

Povod za protest su bile najavljene mere, međutim uzroka je bilo više. Tako bar možemo zaključiti na osnovu svega što smo videli i čuli u vezi protesta u predhodna dva dana. Videli smo snimak uzrujanog muškarca koji govori kako protestuje u ime oca preminulog od posledica korona virusa. Ovaj mladić bio je nezadovoljan kako je zdravstveni sistem postupao sa njegovim bolesnim ocem. Verujem da se određeni broj ljudi, a posebno mladih koje više brine policijski čas nego epidemiološka situacija, našao na protestu zbog epidemioliških mera.

Međutim čuli smo i povike o Kosovu i izdaji. Na protestu su se našli i borci protiv secesije Kosova i Metohije. Srpski intelektualci, patriotski orijentisani, koji se protive priznanju KiM. Određeni analitičari su ovo odmah povezali sa potencijalnom sabotažom predstojećih pregovora Beograda i Prištine. U tom kontekstu se govorilo i o američkoj i ruskoj ,,senci“ nad protestima. Došli smo i do građana Hrvatske, Crne Gore, Izraela i Rusije koji su se zatekli na protestu, a to se u medijima obilato povezalo sa prisustvom obaveštajnog aparata svih ovih zemalja na protestima.

Takođe nedavno su se odigrali i studentski protesti zbog najave zatvaranja studentskih domova radi sprečavanja daljeg širenja epidemije. Država je izašla u susret studentima, domovi su ostali otvoreni a protesti okončani. Međutim, znatan broj okupljenih na ovim nasilnim protestima su bili mladi. Da li su to isti oni koji su protestovali zbog domova? Verovatno jesu

U međuvemenu je u svet otišla slika izvrnutih kontejnera, zapaljenih policijskih vozila i mešavine molotovljevih koktela i suzavca. Huligani su bili tu. I to ne bilo kakvi huligani već oni sa dugim praktičnim iskustvom u paljenju i rušenju. Neki su ih nazvali ekstremni desničari i ekstremni levičari, ali kako god ih zvali profesionalni stvarači haosa su odradili svoje.

I na kraju iako nije bilo konkretnih političkih (niti drugih) zahteva prisustvovali su i opozicioni političari, od kojih su neki prošli i sa povredama. Dakle nisu bili dobro došli na ovim protestima.

Da su opozicioni političari videli šansu u protestima, logično je. Ali šta je zajedničko omladini, intelektualcima koji osnivaju pokrete za očuvanje KiM, profesionalnim huliganima i ljudima rezigniranim epidemiološkom situacijom?

Mogući odgovor je da su svi videli svoje šanse i prilike da protestuju zbog svog nezadovoljstva. Naravno ima tu i adrenalina i avanturizma koji mami, ali huligani…

BEZBEDNOSNI TEST

U dva dana protesta povređeno je 118 policajaca, a 153 osobe su procesuirane zbog napada na službena lica, dok  tačan broj povređenih građana nije poznat. U sukobima su nastradali i policajci i demonstranti. Samim tim nametnulo se pitanje ko su nasilnici koji su napravili haos i kako su se oni našli na protestima koji su okupili ljude sa različitim motivima?

Tako se pojavila teorija da su grupe nasilnika infiltrirane među demonstrante od strane službi bezbednosti. Ovo bi zaista i bio oproban recept za dramatizovanje demonstracija i preuzimanje kontrole nad istim. Saradnja službi bezbednosti sa nasilničkim grupama nije strana ni domaćim ni stranim akterima.

Teoriju o povezivanju bezbednosnih struktura i nasilničkih grupa negirali su ministar i direktor policije: ,, Nema ni govora o saradnji policije sa bilo kojom izgredničkom grupom i tražim od nadležnih državnih organa da najoštrije kazne oni koji su nasiljem pokušavali da ostvare svoje političke ciljeve“ izjavio je ministar policije. Dok je direktor policije rekao sledeće ,,Plasiraju se i brojne netačne informacije da su među demonstrante ubačeni ljudi iz bezbednosnih struktura kako bi izazvali nerede. Reč je o potpunim neistinama..“

Pored ove teorije o nasilnicima pojavila se i vest da je 63. padobranska brigada Vojske Srbije odbila naređenje da učestvuje u suzbijanju demonstracija. Ovo je takođe demantovano.

Međutim, ono što znamo jeste da su na protestima prisustvovali organizovani i dobro opremljeni huligani i da ni policija ni službe bezbednosti nisu to sprečili. Pitanje je da li je preventivni operativni rad zakazao pa prisustvo ovakvih lica nije blagovremeno otkriveno i sprečeno ili se za njih znalo a da se nije ništa preduzelo. Da li su efikasnijim preventivnim radom mogli da se izbegnu napadi na policajce, sa jedne strane i policijska brutalnost sa druge? Da li su bezbednosne strukture podbacile na testu bezbednosti ili su ga položile odlično? Dok čekamo rasplet ostavljam vama da procenite..

Budite mi  bezbedni…

Glavni i odgovorni urednik Jasmina Andrić

More Stories
Izbori u Turskoj – perspektive i posledice