PROLOG: Na početku 2020 utvrdismo da se radi o prestupnoj i olimpijskoj godini i zapitasmo se – može li se do medalja bez prestupa? Da je ova godina stvarno prestupna s Dalekog istoka nas vrlo rano upozori virus korona. Lagano, pa sve jače i jače, korona se proširi kuglom zemaljskom i zakuca na svačija vrata. Od smešnog virusa (kaza deo struke) do zaprepašćujućeg (globalnog) straha, prvo poluvreme 2020 je period zakazivanja i otkazivanja. To zakazano-pa otkazano, kao i virus, brzo se proširi od lokala do globala. Vrlo brzo postade jasno – ništa od olimpijskih medalja u prestupnoj nema. Medalje sakupiše samo poneki lokalni timovi, na za njih značajnim takmičenjima, ali bez „olimpijskog sjaja“.
U takvim uslovima „prvog poluvremena“ 2020, prisetih se kako je jedan trener u utakmici koja je značila biti ili ne biti za njegov tim (i njega kao trenera), za drugo poluvreme ubacio rezervnog igrača. Poluzagrejani rezervni upita trenera – šta da igram? Trener mu odbrusi – ma šta pitaš, ulazi i DAJ GOL.
NEREŠENO
Premisa: Prvo poluvreme prestupne 2020 može se označiti kao nerešeno. To sportsko nerešeno, ima socijetalne nijanse – nije rešeno i nepoznato. A šta to nije rešeno, ili je nepoznato?
Globalno
Velike utakmice igraju veliki timovi, a mali se bore da ne ispadnu, ili za zlatnu sredinu. Strategije svih velikih igrača za 2020 bile su ofanzivno postavljene.
Tramp (SAD) je ušao u 2020 kao izbornu godinu, ne odustajući od gesla Amerika na prvom mestu. Deljenje packi kako protivnicima, tako i saveznicima nije smanjeno, a pojačano je pretnjama svetskog lidera da će napustiti značajne svetske organizacije i (ranije) potpisane sporazme, s jedne i, najavom „novih liderskih projekata“ koji će učvrstiti tron SAD i u svemiru, s druge strane. Balansiranje „aršina“ prema protivnicima i saveznicima pojačano je u negativnom smislu unutrašnjim nemirima nakon gnusnog ubistva crnog čoveka od strane belog-policajca. Po Trama, posebno nelagodno, zahuktala se mašinerija Džo Bajdena. Svetski lider (i po broju zaraženih od korona virusa) je prvo poluvreme odigrao po ofanzivnom modelu 4-4-2, sa neizvesnim, ali vidljivo mogućim izmenama i u strategiji, ali i zamene trenera i ključnih igrača.
Kina, koja inače novu godinu slavi kasnije od ostatka sveta, prva se suočila s korona virusom. Vrlo žestok i pokazalo se uspešan napad na virus, pratilo je nastojanje najmnogoljudnije zemlje da čim više sačuva stečenu ekonomsku poziciju strategije i inicijative „pojas i put“. Delom uzdrmana ekonomija dobila je „prateće“ negativne elemente u vidu sukoba u Hong Kongu i „prestrojavanju“ zapada ka kineskom uticaju. Intrigantno vojno sukobljavanje jedinica Kine i Indije u pograničnom pojasu (svi ga svojataju) možda jeste, a možda i nije signal nečeg dubljeg…Reklo bi se da Kina ne odustaje od strategije 4-5-1.
Rusija je ušla u prestupnu godinu s najavom Olimpijskog komiteta da joj neće dozvoliti učešće sportista na Olimpijskim igrama pod ruskom zastavom. U tom „miljeu“, Rusija se spremala za spektakularno obeležavanje 75 godina od kraja Drugog svetskog rata, što je i obeleženo 24. juna. U nameri da ne dozvoli „reviziju“ istorije, Rusija nastoji da pokaže kako je bila i ostaje velika sila. Evidentnim efektima šireg regionalno-globalnog (bezbednosnog) angažmana Rusije „gas“ dodaje upravo GAS. Čini se da je ruska strategija 3-4-3.
Evropska unija (ako je smatramo članom velikih) formalno oslobođena od Ujedinjenog Kraljevstva (ne još sasvim) i sa novim establišmentom, pokušava da stane na klimave noge. U suprostavljanju korona virusu klimave noge su počele da klecaju, a predsedavanje Hrvatske nije dalo značajne efekte ka boljitku. Istini za volju, to se od Hrvatske i nije moglo očekivati. Plaćajući danak (neke zemlje) pogrešne strategije, Unija kao da je jedva čekala kraj prvog poluvremena i dolazak Merkel (Nemačke) na presto. Nemačka je, inače, u dosadašnjem postojanju Unije najviše puta predsedavala. Teško je odrediti kostur strategije EU, ali dolazak frau Merkel na čelo, siguno neće preferirati defanzivu.
U utakmici velikih najviše je profitirao virus korona. Noseći brojne ljudske žrtve (niko ne može pouzdano da kaže kolike), korona je zaustavila svet. Sve postojeće je zakazalo ili otkazalo, a zakazano je otkazano. Ekonomske štete se samo rečima porede sa najvećim u istoriji, a kolike su – čuće se (možda i neće).
Svetska organizacija oličena u UN, preko svojih stalnih tela i drugih institucija, pokušavala je da „ubere bar neki pozitivan poen“. Inicijativa Generalnog sekretara Gutereša i predsedavajućeg Saveta bezbednosti (kineski ambasador Djun), započeta u martu, uspela je krajem prvog poluvremena. Gle čuda, SB UN uspeva da usvoji bar jednu rezoluciju, a da veta nema. Primirje od 90 dana za vreme pandemije COVID-19 (Rezolucija 2532), radi humanitarne pomoći u sukobima zahvaćenim regionima, podržale su sve zemlje sveta, pa i VELIKI. Međutim, nije bilo „glatko“. Svakome od velikih se ponešto moralo usvojiti, da bi rezolucija ugledala svetlo dana. Iz rezolucije je izbačeno ime Svetske zdravstvene organizacije, na zahtev SAD, da bi tu organizaciju Amerika napustila početkom drugog poluvremena.
Region
Šta se podrazumeva pod terminom „region“ teško je jednoznačno odrediti. U bezbednosnom smislu posmatrano, postoji više klasifikacija regiona, od teorijskih (Kopenhaška škola) do praktičnih (strategije pojedinih zemalja). Bilo koju klasifikaciju da uzmemo u obzir, možemo konstatovati da su regioni u prvom poluvremenu 2020 starim žarištima dodali nova, uz dodatno opterećenje – COVID – 19. Nas, svakako, posebno interesuje tzv. Zapadni Balkan.
Zapadni Balkan, već vrapci znaju, jeste geopolitička kovanica zapada prvobitno omeđena na držve nastale na prostoru bivše SFRJ (bez Slovenije) plus Albanija (Slika).
Kada je Hrvatska primljena u EU (2013), postavilo se pitanje – šta je sada Zapadni Balkan (WB6)? Opet se pobrinula EU. Tako, 2016. godine Unija je sa tzv. Kosovom sklopila Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, čime je teritorija južne srpske pokrajine, od strane zapada, svrstana u „istu ravan“ sa preostalim državama Zapadnog Balkana, iako se, samo formalno radi, WB 6 imenuje i kao WB 5+1. S obzirom da se Hrvtska i njene apsiracije u regionu nikako ne mogu prenebreći i nakon ulaska u EU (a i porasle su im ambicije), to se često umesto Zapadni Balkan čuje samo – region. (Ko ne razume, shvatiće).
Prvo poluvreme 2020 Hrvatska je predsedaala EU, više ON-LINE (po protokolu) nego stvarno. Hrvatska je mnogo očekivala od tog predsedavanja. Glavni spoljnopolitički poen trebalo je da bude Samit sa zapadnobalkanskim državama (i teritorijom Kosova), planiran za maj mesec u Zagrebu. Toga nije bilo (razlog poznat), tako da je ON-LINE konferencija održana kasnije samo potencirala bezbroj puta „utvrđena“ pitanja puta ZB u EU: vladavina prava, slobode, mediji, korupcija, međusobno poverenje…Na unutrašnjem planu vladajuća elita (pokazalo se korisnim) očekivala je jačanje pozicije pred julske izbore za Sabor.
Bosna i Hercegovina se vrti u „bosanskom loncu“, sa primesama stranih začina. U BiH je moguć konsenzus samo oko ničega, sve ostalo je osuđeno na propast pri samom pomenu. Rovovi su iskopani mnogo ranije, a Dejtonski sporazum je samo nabacio travu na njih. Sukob u BiH nije završen, izgleda da on, zapravo, još nije ni počeo.
Crna Gora. Nemoguće je utvrditi da li je crnja ili gora. Ulazak u NATO je realizovan kao prvi strateški cilj. Na tim krilima elite na vlasti Montenegra su „pogrešno“ zaključile da im Alijansa osigurava trajni suverenitet i integritet – apsolutizam bez bojazni od urušavanja. „Svako svog Srbina ima“, upravo se pokazuje tamo gde se najmanje očekivalo, kad su u pitanju bivše Jugoslovenske republike. Situacija zakomplikovana izglasavanjem Zakona o slobodi veroispovesti u Crnoj Gori, ugrožava upravo slobodu. Korona virus je na kraće vreme umirio nemire krša i mora, do nove bure. Daleko je EU, iako, na prvi pogled, izgleda da će upravo Crnu Goru Unija primiti u članstvo do 2025 (Junkerov termin), ne samo Crne Gore radi…Dotle, čelni čovek Montenegra ističe da se od Slobodana Miloševića Srbije nije toliko mešala u unutrašnje stvari Crne Gore, kao što to čini sada.
Severna Makedonija je upravo u prvom poluvremenu 2020, za vreme galopirajuće pandemije COVID-19, postala 30 članica NATO, ON-LINE, ali stvarno. Vladajuće elite u SM, kao i u Crnoj Gori, „odahnule su“, smatrajući da je suverenitet i integritet konačno utvrđen i „trajno obezbeđen“ članstvom u Alijansi. Sada su oči (i nade) uprte u Brisel i očekuje se otvaranje pregovora o članstvu u EU, a i Unija MM (Makron – Merkel) „namiguju“ s druge strane.
Albanija je izgubila kompas u vreme pandemije COVID-19. Vladajuće elite su prvenstveno brinule brigu o „svojim stolicama“. Na spoljnopolitičkom planu Albanija je pokušavala da zadrži nit predvodnika „albanske ideje“, pre svega u odnosu na Kosovo, ali i delove Severne Makedonije, pa i Crne Gore. Pokarabasani lončići na Kosovu i u Severnoj Makedoniji „ošamutili su“ i albansko rukovodstvo, tako da i zvanična Unija MM klima glavom po pitanju početka pregovora o članstvu. Enigma Albanija ili „kec u rukavu“ delom zavađenog Zapada (p)ostaje latentna opasnost ne samo za region.
Srbija je relativno uspešno ušla u borbu sa korona virusom, zahvaljujući brzini jačanja kapaciteta zdravstvenog sistema nedostajućom opremom (januar-mart) i modifikaciji zdravstvenih objekata, kao i merama za vreme vanrednog stanja koje su delimično olakšale stanje u ekonomiji i standard građana. Pored bitke sa virusom, ključni proces u Srbiji bili su skupštinski i izbori na lokalnom nivou. Izbori su prošli očekivano, po pitanju pobednika. U senci korona virusa ostali su uzdrmani odnosi sa regionom, koje ni ON-LINE konferencija zapadnobalknskih zemalja nije pomerila za jotu u plus. U prvom poluvremenu Srbija je učvrstila strateško partnerstvo s Kinom (posebno po pitnjima epidemije COVID-19) i Rusijom, vidno iskazanim učešćem na Paradi pobede 24. juna. U razmaknutoj magli korone, nazire se Kosovo.
Teritorija Kosovo je čardak ni na nebu ni na zemlji. Kvazi-država je u prvom poluvremenu pokazala sve odlike rasula, većim delom upravljanog spolja, koje je korona samo dodatno usložila. Propast izabrane privremene većine, dekretom privremenog predsednika i svestranu pomoć dela zapada zamenjuje još jedna privremena vlada. Ta privremena vlada usmrena od donatora povlači poteze ka „normalizaciji“ odnosa sa Beogradom, odnosno „otkočuje“ privremeno prekinute razgovore. Dekretar, gle čuda, „u avionu“ ka donatoru saznaje da je objavljena optužnica privremenog suda protiv njega. Za obznanjivanje te optužnice, baš u tom trenutku, optužuje se drugi deo zapada (MM?). Da li je Hoti drugačiji od Tačija, Haradinaja, Kurtija…(Kao da je Hoti bitan?).
Prvo poluvreme u regionu odigrano je u magli korona virusa, a obrisi već poznatih i tinjajućih problema „čekaju rešenja sa strane“. Teško onom kome drugi kuću uređuje…
DRUGO POLUVREME
Za drugo poluvreme, pokazalo se samo naizgled, „pravu rezervu“ uvela je samo OUN (Savet bezbednosti), izglasavajući Rezoluciju 2532 i to baš 01.07. Kažemo naizgled, jer je već naredni predlog rezolucije o obustavljanju inostrane pomoći Siriji, koja je pripremana u Savetu bezbednosti, blokiran vetom dve stalne članice. Dakle, svetski vrh ostaje „tup“ u nameri da njegova bezbednosna oštrica donese kakav-takav boljitak i stabilnost.
Nije iznenađenje to što se veliki ponovo ne slažu po bilo kom pitanju, jer su njihovi interesi baš u tome da kontriraju suprotnoj strani. Koji su obrisi strategija velikih za drugo poluvreme?
Tramp ulazi u finiš izborne godine. Pokušaji da se ugrabi neki opipljiv bod u gostima (Zapadni Balkan, Bliski Istok, Južna Amerika…) za sada nisu izgledni. Stoga, provereni metod jeste – zategni sa rivalima. Na koga prvo? Pa na Kinu. Tramp najavljuje reviziju i suspenziju trgovinskog sporazuma s Kinom (januar), koji je isti taj Tramp najavio kao neviđen u istoriji. Dodatak tome jeste nastavak optuživanja Kine za poreklo korona virusa. Podupirući taj stav prema Kini, Tramp objavljuje izlazak SAD iz Svetske zdravstvene organizacije. To što ekonomija posrće, a raste jedino broj zaraženih i umrlih (Amerika na prvom mestu) ne pogađa Trampa, koliko Bajdenovo – kupujte američko. U relativnoj defanzivi i na unutrašnjem i na spoljašnjem planu, očekivati je neki „opipljiviji“ potez Trampove administracije. Kad veliki potežu za takvim potezima, zna se ko može da strada…Tako, rezervi igrač, izgleda, još nije pripremljen za ulazak u igru.
Kina, tradicionlno, poteze povlači bez velike pompe, ali striktno. Privremeno je obuzdan korona virus i virus iz Hong Konga. Teško onom ko od ta dva virusa prvi „podigne glavu“. Protivmere zapadu na obuzdavanje ekspanzije kineske ekonomije (pojas i put) još se zvaično ne saopštavaju. Ne bi iznenadilo da Kina odjednom uvede dva rezervna igrača – vakcina protiv korona virusa i ekonomske mere za oživljavanje „pojasa i puta“.
Rusija je obeležila Dan pobede, onako kako dolikuje ključnoj zemlji u pobedi nad fašizmom u Drugom svetskom ratu. Iako u svom govoru na svečanosti u Moskvi predsednik Putin nijednom rečju nije okarakterisao savremenu poziciju Rusije i odnos stranog faktora prema njenoj (SSSR) ulozi u Drugom svetskom ratu, njegove reči početkom drugog poluvremena da niko kao Rusija tako uspešno ne razvija savremeno naoružanje, same za sebe govore. Rusija je u drugom poluvremenu među onim državama koje imaju najviše zaraženih od korona virusa. Gas i oružje su, izgleda, ključni rezervni igrači Rusije za drugo poluvreme, ili se to samo čini…
Evropska unija je ubacila u prvu. Merkel predsedava Unijom do kraja godine. Uvek sa vizijom, prva dama sveta je vrlo ekplicitno najavila ključne stratške poteze u drugom pouvremenu: mudri potezi i solidarnost u raspodeli stotina milijardi evra za borbu protiv korona virusa – zajedničko i održivo rešenje u borbi sa virusom, kao princip ne samo u toj borbi; konačno raskrstiti sa Ujedinjenim Kraljevstvom do kraja godine (do oktobra, podvlači Merkel), uz opasku bivšoj članici EU da ne može biti kao pre; traženje načina za zaštitu investicija EU u odnosu sa Kinom, što je odloženo (otkazani samit u Lajpcigu) zbog korona virusa; racionalno i odlučno tražiti rešenja sa Afričkom unijom u vezi migranata i traženja azila u EU; strateško partnerstvo sa SAD će se nastaviti, ali da se i EU pita (rešavati pitanja antagonizama u okruženju EU bez većeg uticaja SAD); proširenje na Zapadni Balkan je spomenuto kao tačka u agendi, sa isticanjem mogućnosti početka pregovora sa Severnom Makedonijom.
Prvi koraci Unije MM u drugom poluvremenu bili su sumereni na povratak razgovorima Beograda i Prištine. Oprezno, pomalo tajnovito, sa uobičajenim opštim ocenama tog početka, razgovori će biti nastavljeni (utvrđena ali nisu objavljena pitanja razgovora za 16.07. u Briselu) čini se u smeru da se delimično zatrpaju rovovi u koje su se, pre svega Priština, i Beograd ušančili do sada.
Reklo bi se da su navedeni strateški potezi Merkelove, a za delovanje EU u drugom poluvremenu, korektno utvrđeni, koreniti i ciljno usmereni. Međutim, s obzirom na inače duge i teške procedure u funkcionisanju Unije, teško je očekivati da ijedan od navedenih poteza bude dovršen baš u drugom poluvremenu 2020. Tako, samo „gomila para“ za oporavak od korona virusa čini se pravim rezervnim igračem Unije za drugo poluvreme 2020. Hoćeš-nećeš, sve se oko para vrti.
A korona?
Sve opservacije „struke“ o daljem prostiranju korona virusa ukazivale su da će doći do njegovog slabljenja u letnjim mesecima. Što zbog takvog viđenja „struke“, što zbog oživljavanja snažno posrnule ekonomije, gotovo sve zemlje sveta u dugom poluvremenu „spuštaju prag osetljivosti“ na virus, dozvoljavaju zabranjeno, otvaraju zatvoreno, zakazuju otkazano ili ga malo prolongiraju (sve može osim Vimbldon, pa nisu Englezi baš naivni…a i opekli su se). Takozvana socijetalna distanca je ukinuta. Privremeno malo sputana korona je „u zasedi“ dočekala svoj trenutak i galopirajuće nastavila tzv. drugi pik prvog talasa. Ovoga puta korona se otrgla kontroli u svim delovima sveta u kojima je došlo do njenog jačanja. Pouzdano se može reći da niko nije u stanju da proceni do kolikih razmera zaražavanja (i smrtnosti) će doći.
Region
Region, uopšteno posmatrano, kao spojeni sudovi prati događanja u okruženju. Najave „corona free“ i slične „pobede“ nad virusom, razbiše se ko pena o stenu. U nemogućnosti da se precizno utvrdi i predvidi stepen zaražavanja i porast smrtnosti u sopstvenom dvorištu, svi u regionu pre svega iznose podatke da je kod „komšija“ stanje gore. Trenutno je nemoguće utvrditi stanje u regionu ni po jednom pitanju, a posebno ne po pitanju slobode kretanja građana, robe i kapitala. Situaija liči na onu iz filma Ko to tamo peva – „ovuda nećeš proći“…
Drugo poluvreme za region ne obećava…
Parlamentarni izbori su završeni u Srbiji i Hrvatskoj. Uskoro će i u Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori. Izbori su i najverovatnije će učvrstiti postojeće elite na vlasti. Izborna pobeda im neće biti laka, jer su problemi ostali isti, i samo se multiplikuju. Dok čekaju pomoć sa strane (vakcina, a i koja ekonomska mera i pomoć) zemlje regiona nisu u potrazi za rezervnim igračem, nego za kravom, po modelu – neka komšiji crkne krava (da se za svaki slučaj osiguraju).
EPILOG
Ova kolumna pisana je na razmeđi Svetskog dana stanovništva (11.07) i Svetog Petra (12.07). Od 1987 (Univerzijada u Zagrebu) uveden je Svetski dan stanovništva, kada se rodio petomilijarditi stanovnik planete Zemlje. Danas je na Planeti oko 7,7 milijardi stanovnika, sa procenom da će do 2050 narasti na 9,7 milijardi. S druge strane, na dan pisanja kolumne u svetu je zabeležen najveći broj zaraženih od korona virusa, preko 230.000, što je brojku obolelih popelo na preko 13 miliona i oko 600.000 umrlih.
Da utakmica ima dva poluvremena najbolje je pokazala upravo prestupna 2020. Oni koji to znaju (Nemci su uvek bili primer za to) igraju svih 90 minuta, a i zaustavno vreme. Oni koji su u utakmicu ušli – lako ćemo, sada se o jadu zabavljaju – kako nastaviti drugo poluvreme.
Korona je donela probleme, a odnela stotine hiljada života (za sada). Priča se da ima oko 19 rezervnih igrača (tragači za vakcinom) koji treba da uđu u drugom poluvremenu. Kada i na čiju stranu, ne se znaje (Zare, izgleda – ne igra).
Veliki će ostati veliki, jer su veliki, zato što su veliki uvek (imaju rezervu). Njihovi rezervni igrači se pripremaju, neki otovreno, a neki u svlačionici.
Mali će ostati mali. Prvo poluvreme su prošli kako su prošli, drugo će biti pogubno. Ko prvi u regionu pronadje kravu, imaće malo veće izglede da preživi.
Inače, gol ne samo da visi u vazduhu, on se izgleda i vazduhom prenosi!
Prof. dr Božidar Forca
