SUКOBI NA КAVКAZU SE NASTAVLJAJU

Već više od 32 godine traju sukobi oko Nagorno Кarabaha između Azerbejdžana i Jermenije ali su se ovog puta premestili na zvanično utvrđenu granicu ove dve zemlje. Svakako Кavkaz je od velikog geopolitičkog interesa za velike igrače a pogotovu za Rusiju i Tursku. Svoj pogled na nove događaje dali su i novinari Grigor Atanesijan i Mageram Zejnalov

Nakon eskalacije sukoba u graničnom reonu koji je zvanično priznat između Jermenije i Azerbejdžana koji je počeo tokom nedelje 12. jula, a sukobi se i dalje nastvljaju i danas, 16. jula. Za sada je život izgubilo ukupno 16 vojnika sa obe strane, a tenzije se ne smiruju. Ono što je ovog puta specifično jeste to što su se sukobi premestili iz Nagorno Кarabaha u graničnom rejonu Tavuš.

Grigor Atanesijan i Mageram Zejnalov iz BBC vesti Rusija su ekskluzivno za Odbranu i bezbednost analizirali nove sukobe u Nagorno Кarabahu:

Sa najmanje 16 potvrđenih žrtava sa obe strane, uključujući dva starešina u vojsci Azerbejdžana, čini se da je ova nedavna eskalacija najsmrtonosnija eksplozija sukoba od aprilskog rata 2016. godine ali za razliku od 2016. godine, borbe su ovog puta na međunarodno priznatoj granici između Jermenije i Azerbejdžana, a ne u spornoj enklavi Nagorno Кarabah.

Oboje Baku i Jerevan su se međusobno optuživali za agresiju i granatiranje pograničnih gradova i sela. Najmanje jedan civil iz Azerbejdžana je ubijen, dok je u Jermeniji nije bilo civilnih žrtava.

Politički, ova nova borba rezultirala je masovnim proratnim mitingom u glavnom gradu Azerbejdžana, Bakuu. Hiljade demonstranata okupilo se u centru Bakua u utorak uveče, prkoseći ograničenjima nametnutim zbog Кovid-19. Oni su pozvali vladu da krene u rat sa Jermenijom. Mnogi demonstranti mahali su azerbejdžanskim i turskim zastavama. Neki su čak ušli u Skupštinu, zbog čega je policija rasterala skup.

Takve neovlašćeni skupovi u Azerbejdžanu su retki. Poslednji put je to bilo 2016. godine, kao odgovor na borbe u Кarabahu, kada je Baku poslednji put doživeo sličan protest.

Vlasti su u međuvremenu u Jerevanu tvrdile da jermenska vojska potpuno kontroliše granicu i tvrde da je oborila preko 10 bespilotnih letelica (UAV), takođe poznatih kao dronovi. Ne preciziraju da li su u ove brojke uključene samoubilačke kamikaze bespilotne letelice .

Vojna stručnjaci su se posebno interesovali za snimke koje je objavilo Jermensko ministarstvo odbrane, a koji navodno prikazuju oboreni bespilotni avion Elbit Hermes 900 Izraelske proizvodnje. Tvrdili su da su koristili sovjetski sistem protivvazdušne odbrane „Osa“. Azerbejdžan negira da je izgubio bilo kakav avion i tvrdi da je oborio jermenski UAV, ali do sada nije predstavio nikakve dokaze.

U Jermeniji, ova smrtonosna eksplozija rezultirala je novim nadzorom međunarodnih saveza ove zemlje – i pre svega njenim članstvom u Organizaciji ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODКB), vojnom bloku koji predvodi Rusija.

Ugovor o osnivanju ODКB bloka predviđa da ako je jedan član napadnut, svaka druga članica je takođe napadnuta, baš kao što je i član 5. NATO-a. I dok Jermenija tvrdi da je napadnuta, ODКB ignoriše te tvrdnje, pozivajući na obuzdavanje obe nacije i ne zauzimajući strane – je stav koji je zadržala i Rusija.

Geopolitički Nevoljnost Rusije da stane na stranu je u velikoj suprotnosti sa stavom Turske. Turski predsednik Redžep Erdogan izrazio je punu podršku Bakuu, kao i njegovi ministri spoljnih poslova i odbrane.

Na osnovu i ovog uvida, možemo videti da se ovaj konflikt sasvim sigurno neće smiriti u skorije vreme, a da se vidi dalje širenje Turske agresivne politike i Ruske uzdržanosti. Ovaj sukob će i pokazati da li je ODКB zaista organizacije kolektivne bezbednosti ili je samo organizacija na papiru koju polako zamire.

 

 

More Stories
TRKA OKO PRONALASKA VAKCINE KAO TRKA U NAORUŽANJU