Skladištenje podataka kao i stvari na jednom mestu uvek je predstavljalo način da se vrlo brzo pronađu isti bez preteranog traganja na drugim mestima. Ipak, jednostavnost ovog pristupa vrlo često vodi riziku kojeg nismo u prvom momentu ni svesni bilo da je reč o digitalni podacima ili podacima i stvarima u fizičkom obliku.
Kada čuvamo stvari na usmerenoj lokaciji, stvaramo mogućnost za mnogo veći rizik nego ako bi stvari postavili na više različitih mesta. Npr. deo novca bi ostavili u sefu, deo novca u banku. Na taj način rizik se znatno smanjuje a takođe i smanjuje mogućnost gubitka.
Jedan od najčešćih primera u pogledu fizičkih čuvanih stvari jeste možda čuvanje novca u tkz. ,,slamarici”. Novac biva ostavljen na jednom mestu koje je pristupačno i iz koga se može uzeti kada god to zatreba. Međutim, u periodu godišnjih odmora svedoci smo da vrlo često dolazi do provale u stambene objekte gde vlasnici kada se vrate sa odmora zateknu ispreturane stvari i to da su im novac i druge stvari ukradene. Iako je lakoća pristupa privlačna isto tako je i rizik veliki. Nekada se vrlo često ostavljao ključ ispod otirača ulaznih prostorija kako se ljudi ne bi brinuli da će isti izgubiti. Međutim period u kome je to rađeno je bio period smanjenog bezbednosnog rizika a i sami građani su bili bezbednosno svesni rizika i svih drugih faktora. Jedan od načina da se ovaj rizik spreči jeste da se implementiraju bezbednosni mehanizmi poput dodatnih brava, koje će ako ne sprečiti do kraja makar otežati mogućnost gubitka.
U pogledu podataka vrlo često se dešava da čuvamo podatke na jednom mestu. Recimo šifre i korisnička imena za sajtove. Ukoliko iste čuvamo u browser-u vrlo često se može desiti da tokom hakerskog napada, odnosno napada malware-a, isti podaci budu oteti i zatim zloupotrebljeni. U ovom slučaju korišćenje password manager-a koji skladište korisničke podatke i koji su zaštićeni šifrom jedan je od načina da se zaštite od napada. Naravno, uvek je moguće da šifre koje su vam vrlo bitne držite zapisane na papir i zaključane u fioci. Iako je ovaj pristup donekle prevaziđen isto tako je i praktičan. No za razliku od password menadžera ukoliko bi imali keylogger koji bi pratio unos vaših otkucaja na tastaturi i taj način skladištenja bio bi neefikasan. Ipak, što je više načina skladištenja čak iako neko provali fioku, ako tu držite samo jednu šifru neće ukrasti sve šifre. Diverzifikacija skladišenja omogućuje da se podaci kao i stvari skladište na različitim mestima. U pogledu troška resursa i vremena svakako je veći nego kod jednog mesta ali je nivo bezbednosti koji se dobija takođe mnogo veći.
Mobilni telefoni često sadrže ogromnu količnu podataka. Recimo da izgubite mobilni telefon u kojima imate slike koje ste napravili na odmoru ili koje vam mnogo znače. Ukoliko te fotografije držite samo na telefonu, njegovim gubitkom, ili padom sistema izgubili biste ih nepovratno. Upravo zbog toga mnoge aplikacije nude mogućnost da se podaci prebace na oblak i sačuvaju od zaborava. Ipak kao dodatni način zaštite uvek možete podatke prebaciti na vaš računar i tako na još jedan način obezbediti sigurnost vaših podataka u ovom slučaju vaših slika.
Cena gubitaka podataka ili određenih fizičkih stvari je mnogo veća nego vrednost samih stvari. Pored sentimentalne vrednosti, mnogi od tih podataka mogu nanetu kako moralnu tako i finansijsku štetu koja je mnogo veća nego što bi koštalo obezbeđivanje istih. Jedino kroz izgradnju bezbednosne kulture i navika možemo sprečiti gubitak.
