Moguća saradnja Pekinga i Teherena mogla bi potpuno zaokrenuti političku sliku Azije pa je tako očigledno da ona predstavja opasnost po protivnike ove dve moćne države
Iako sporazum još uvek nije zvaničan, novinari Njujork Tajmsa su došli do informacija da Kina planira da uloži oko 400 milijardi dolara u iransku priredu kao i da podigne vojnu saradnju na viši nivo. Ova saradnja između Teherana i Pekinga preti da ugrozi interese ostalih velikih igrača u Aziji koji ne gledaju blagonaklono na ovaj plan.
ŠIRENJE MEKE MOĆI KINE
Izvesno je da Kina hoće da preraste u supersilu broj jedan na svetu i to pokušava da uradi američkim oružjem odnosno širenjem tkzv meke moći. Kineska politička elita dobro zna da će povezivanje ostalih država sa kineskim ekonomskim i finansijskim sistemom napraviti saveznike od njih i da će na taj način Kina mnogo lakše ostvariti svoje političke ciljeve nego primenom vojne sile ili pritisaka koje predstavljaju mnogo skuplju i tvrđu varijantu. Tu strategiju Kina primenjuje i u sporazumu sa Teheranom koji sadrži stvari koje trebaju i jednoj i drugoj strani pa ovaj sporazum treba gledati kao neku vrstu biznis plana. Iran će dobiti tržište na koje će moći izvoziti svoju naftu i gas koje mu je preko potrebno s obzirom da su godinama pod jakim sankcijama SAD koje nanose znatnu štetu iranskoj ekonomiji i usporavaju njen rast. Kina će obezbediti Iranu pristup njenom finansijskom sektoru što će itekako koristiti Teheranu pošto sankcije SAD pogađaju i ovaj sektor u Iranu i otežavaju rad itanskim bankama. Pored toga Kina će započeti više od 100 projekata u iranskoj energetici i infrastrukturi. Ovakav sporazum Pekinga nije presedan, sličnu strategiju Kina koristi i u Africi i pokušava da preko ulaganja u infrastrukturu i privredu afričkih država dopre do njihovih lidera i tako obezbedi beneficije za kineske kompanije koje bi potom širile meku moć Pekinga i pomogle postizanje političkih ciljeva na Afričkom kontinentu. Takve primere imamo pre svega u Etiopiji gde Kina finansira 30 % izgradnje najveće brane na kontinentu, kao i u basenu reke Kongo gde Kina finansira izgradnju velikog broja saobraćajnica i tako se direktno suprotstavlja američkom uticaju u ovoj dolini
NOVA GEOPOLITIČKA PERSPEKTIVA
Katastrofalan odnos Vašingtona i Teherana naveo je Kinu da izabere Iran kao svog ekonomskog i političkog partnera preko kog bi povećala svoju političku moć na Bliskom istoku ali i celoj Aziji. Ovim sporazumom bile bi ugroženi interesi nekoliko država. Pre svega, ekonomskom pomoći Iranu, američke sankcije gube na značaju, takođe se ojačava i politička moć Irana pa će u narednom periodu Amerikancima biti još teže da ispune svoje političk ciljeve u Persijskom zalivu pogotovo ako se uzme u obzir da sporazum predviđa i razmeštanje do 5000 kineskih vojnika na teritoriju Irana kao i veliki broj zajedničkih vojnih vežbi koje bi podigle spremnost iranske vojske. Samim tim što bi pozicija SAD bila oslabljena, oslabile bi i pozicije američkih saveznika kao što su Izrael, Saudijska Arabija ili Pakistan koje predstaljaju neprijatelje Irana i sama činjenica da će sila poput Kine biti saveznik Teheranu uliva dozu straha u ove države. Još jedna država čiji bi interesi mogli biti ugroženi jeste Indija, pogotovo nakon zaoštravanja odnosa sa Kinom usled pograničnih sukoba dve vojske u Himalajima. Ako bi Iran stao na stranu Kine to bi značilo da bi Indija bila okružena kineskim uticajem i sa severa i sa zapada što bi bilo nepovoljno po Nju Delhi koji pretenduje da se uključi u borbu sa Kinom za vodeću silu Azije.
Za realizaciju ovih projekata treba sačekati pošto oni još nisu ozvaničeni i pitanje je da li će svi biti sprovedeni u delo. U Iranu se pojavila grupa konzervativaca koji su protiv ovog vida saradnje sa Pekingom jer smatraju da bi Kina dobila određene monopolističke uslove za svoje poslovanje što može dovesti do ugrožavanja ekonomske nezavisnosti Irana. Ovakve navode zvaničnici Teherana demantuju ali i ovo treba uzeti sa rezervom jer detalji ovog sporazuma još uvek nisu poznati javnosti. Međutim treba zaključiti da Kina na geopolitičkoj sceni deluje vrlo odgovorno i zrelo sklapajući ekonomske pa i vojne sporazume sa državama koje nisu u dobrim odnosima sa SAD i tako prave uporišta za svoj politički uticaj koji im je potreban kako bi postali svetska supersila broj jedan.
Petar Milošević
