PROLOG: Pripremajući se za pisanje ove kolumne dodje mi do ruke diplomski rad jednog studenta, koji kao anterfile svog diplomskog rada, a pod naslovom kao i ova kolumna, navede reči iz jedne engleske pesme: Zbog nedostatka jednog eksera, otpala je potkovica, zbog nedostatka potkovice, izgubljen je konj, zbog gubitka konja, izgubljen je jahač, zbog nedostatka tog jahača, izgubljena je bitka, zbog te izgubljene bitke paIa je kraljevina.
Za one koji se više bave teorijom determinisanog haosa, to podseća na onu Lorencovu tezu kako treptaj krila leptira u Meksiku proizovdi uragan u Brazilu. Ili, za one koji se još dublje bave problematikom, navedene reči engleske pesme ukazuju na Kantovu poruku: ako tražimo temelj izvesnosti, bez kojeg ne postoji stvarna naučna istina, onda on treba da bude nužan i univerzalan.
HAOS
Reč HAOS, izvorno, potiče od grčke reči, χάος što primarno označava zjap, rupu, otvor, prvobitna praznina, nesredjen prostor, ali u najčešćem broju slučajeva vezuje se za zbrku, nered, dar-mar.
Rečnici s anglosaksonskog područja, svakako, prate genezu razvoja termina (pojma), te se pod haosom (chaos) podrazumeva: stanje stvari u kome je slučajnost dominantna; konfuzno, neorganizovano stanje prvobitne stvari, pre stvaranja različitih formi i oblika; suštinska nepredvidivost ponašanja kompleksnog prirodnog sistema; stanje unutrašnje konfuzije (Webster-Miriam rečnik) ili: potpuni nered i konfuzija; svojstvo kompleksnih sistema čije je ponašanje toliko nepredvidivo da se sistem posmatra kao slučajan, a sve zbog male promenljivosti početnih uslova; u grčkoj mitologiji – prvostvoreno biće iz koga su nastale prvobitne boginje Gaja, Tartaus, Erabus i Njukta (Oxfordski rečnik).
Danas se reč HAOS koristi u mnogim sferama ljudske delatnosti, a u nauci se najčešće upotrebljava u smislu: bilo koje stanje konfuzije i nereda; slučajnost; tip ogromne amebe (rod); nebesko telo unutar Saturnovih prstenova; haotična mreža, kao rana postavka mrežne komunikacije.
TEORIJA HAOSA
Ko je rodonačelnik i šta je teorija haosa teško je jednoznačno utvrditi, ali je činjenica da naučni pristup toj teoriji datira iz druge polovine prošlog veka. Uglavnom, svi radovi o haosu, iako u početku nije korišćena ta reč, vezani su za kretanje (u opštem smislu), a punu afirmaciju dobijaju u domenu kvantne mehanike. Analitičari su u velikom broju saglasni da je američki metereolog Evdvard Lorenc, zahvaljujući pojavi i korišćenju računara, prvi opisao nepredvidivost haotičnog ponašanja dobijenog numeričkim rešavanjem matemtičkih modela. Naime, Lorenc je početkom šezdesetih godina napisao krajnje pojednostavljen kompjuterski model vremenskih prilika. Lorencov model nije obuhvatao oblake, kišu ili promenu godišnjih doba, već je za cilj imao samo da što vernije simulira kretanje vazduha kroz atmosferu, a to je uspeo toliko maestralno da mu je kancelarija konstantno bila puna drugih meteorologa i postdiplomaca, koji su se okupljali pokušavajući da predvide i kladeći se na koju će stranu strujanje vazduha da skrene, budući da se unutar modela ništa nije dešavalo na identičan način dvaput, a opet se činilo da se može naslutiti neka vrsta strukture, obrazaca koji se u atmosferi pojavljuju, a zatim nestaju. Lorencu je jednog dana zatrebao detaljniji pregled jedne od već izvršenih sekvenci, te se odlučio za prečicu: kao početne uslove simulacije je ubacio podatke iz sredine jednog od prethodnih izvršavanja. Pretpostavivši da će dobiti isti rezultat simulacije, budući da je startovala od istih podataka, bio je krajnje iznenađen kad se vratio sa pauze za kafu i ustanovio da se dva ispisa, prethodni i novi, brzo razilaze, a zatim i toliko razlikuju da uopšte ne deluju kao da su „pošli“ iz iste tačke. Pošto se uverio da nije načinio grešku u prekucavanju brojeva i da računar nije bio pokvaren, pred njegovim očima je zablistala istina: računar u svojoj memoriji čuva podatke nekoliko mesta iza decimalnog zareza preciznije nego što ih ispisuje, a Lorenc je za polazne podatke izvršavanja simulacije preuzeo ispis prethodnog. Razlike u pritisku, brzini vetra, temperaturi i drugim parametrima između prethodnog i novog izvršavanja na samom početku su bile manje od jednog promila – toliko male da nijedna oprema koja se koristi za realno merenjenje vremenskih prilika ne bi bila u stanju da ih uoči; a upravo te slučajne i infinitezimalne razlike menjaju vremenske prilike do neprepoznatljivosti par meseci kasnije. Vreme može biti teoretski determinističko, ali praktično je potpuno nepredvidivo na duže od par dana. Dugotrajna vremenska prognoza je oduvek bila osuđena na propast, a razlog za to je povratna sprega (Radovanović, 2010).
Sam termin haos prvi je upotrebio američki matematičar Dzejms Jork (1975), opisujući naizgled potpuno slučajno ponašanje jednostavnih determinističkih Sistema, dok je rad američkog fizičara Mičela Fajgenbauma pomogao da termin HAOS postane opšteprihvaćen. Kasnije se teorija haosa pojavljuje kao tzv. treća ključna teorija XX veka, a nabrojani su autori koji su tome doprineli.
U skladu s navedenim, HAOS (teorija haosa) se može odrediti kao: naizgled nasumično ponašanje u determinističkom sistemu, koje se pojavljuje usled osetljive zavisnosti od inicijalnih uslova; a sama pojava osetljive zavisnosti od inicijalnih uslova je dobila naziv „efekat leptira“ po slikovitom primeru leptira koji jednim zamahom svojih krila može da izazove (ili spreči) uragan mesec dana kasnije na drugoj strani Zemlje.
Teorija haosa je “potkopala temelje” nauke o determinizmu i determinsitičkim sistemima (Njutn, Laplas). Odnosno, kako to fizičari (Fejnman) kažu: ovo su uslovi, šta će se sledeče desiti?, postalo je ne baš sasvim determinisano pojavom kvantne mehanike. Njime, pokazalo se da se najmanje čestice ne kreću ni po jednom od do tada poznatih zakona.
TEORIJA DETRMINISANOG HAOSA
Njutnov determinizam poručuje; ako imamo dovoljno znanja o početnim uslovima jednog sistema i ako znamo zakone mehanike, možemo približno da odredimo budućnost tog sistema. Međutim, teorija determinisanog haosa je uvela jedno novo promišljanje o nemogućnosti preciznog izračunavanja (utvrđivanja) početnih uslova – TEORIJA NEIZRAČUNLJIVOSTI. Vrlo mala promena (naslovna slika) u početnim uslovima može brzo dovesti do ogromnih grešaka i nepravilnosti. Teorija determinisanog haosa otkriva i zapaža začuđujuće veze između najrazličitijih pojava u prirodi, prelaska nevidljivog kvantnog stanja ka vidljivom objektivnom svetu. Teorija determinističkog haosa usmerava našu misao ka opštim načelima suštine bivstva, sugerišući nestabilne determinističke procese prirodnih zakona.
PRESLIKAVANJE NA DRUŠTVENE PROCESE
Česta je situacija da se prirodni zakoni pokušavaju “peslikati” na društvena kretanja, odnosno da se društveni procesi “dokazuju” po principu prirodnih zakona. Veza Njutnovog determinizma i Kantovog stava s početka teksta je eklatantan primer. Svakako, svakom razumnom biću je jasno da to nije jednoznačno moguće, ali vrlo je česta pojava da se pojavni nered (neuređeno stanje) u medjunarodnim i unutranjim odnosima u nekoj državi imenuje kao HAOS.
Akademik Mihajlo Marković, u svojoj naučnoj raspravi o uslovima neke pojave, jasno je upozorio da prirodni zakoni ne važe a priori u društvenim procesima, ističući da cilj i svest o cilju jeste vrlo “klimav” kriterijum. U tom smislu, grupi dovoljni, neophodni, efektivno-odredjujući uslovi i uzroci (presek prethodnih), Marković je dodao raspravu o tzv. početnim i graničnim uslovima ponšanja nekog društvenog sistema. Pri tome, početni uslovi jesu oni uslovi koji važe u momentu posmatranja pojave (sada ili u prošlosti), a granični su oni uslovi koji se nepobitno mogu iskazati kao tačni ili pak sa velikom verovatnoćom da će baš takvi da budu.
Kao primer primene teorije akdemika Markovića o početnim i graničnim uslovima, izneću podatke iz svoje doktorske disertacije:
Vrlo ilustrativan primer haosa i determinisanog haosa u društvenim procesima pronađoh u stavovima jednog kolumniste, koji kaza: Ali, nije svaki haos isti. Pored haosa koji je nužan rezultat univerzalnog delovanja entropije, postoji i tzv. determinisani haos. On postoji kada se, na primer, ustavi menjaju brže od zakona, kada se zakoni menjaju čim su usvojeni, dok najduže traju zakoni s ograničenim rokom važenja, kada se smisao Ustava i zakona određuje podzakonskim propisima, kada se pravni propisi prilagođavaju istaknutim „ličnostima“, kada se time „legitimno“ rukovodi pravna praksa zanemarujući smisao pravnog poretka. Tada pravna pravila „iskaču“ iz svojih okvira, kada nastaje haos umesto reda. Takav haos je usud za pravo, jer ubrzano dovodi do bezakonja i besporetka. Ponekad se takvo stanje neosnovano pravda potrebama „harmonizacije“ prava u tranzicionim društvima.
Pomenutim problemima haosa u pravu bavi se, iako još skromno, teorija haosa koja jasno uočava da haos izaziva nastanak reda, ali i da sam generiše red u sebi. Istražujući red u neredu i nered u redu, ona u haosu pronalazi šansu za stvaranje novog iz starog. Pošto je reč o izrazito multidisciplinarnoj teoriji, tu njenu saznajnu stranu zatamnjuje samo njena primena. Ona dolazi do izražaja kada se sastavljanjem matematičkih pravnih modela, na primer, modela pravnog poretka, i njihovim računarskim simuliranjem u svetlu teorije haosa, ispituje njihovo funkcionisanje u virtuelnoj stvarnosti. Tako može da se na racionalno pouzdan način odgovori i na pitanja šta treba učiniti da se otklone aberacije koje dovode do bezakonja, na primer, da se ustavi ne menjaju brže od zakona, da se zakoni ne menjaju čim su usvojeni, da se smisao ustava i zakona ne određuje podzakonskim propisima, da se pravni propisi ne prilagođavaju istaknutim „ličnostima“, da se pravna praksa oglušava o nelegitimne zahteve moralno ih osuđujući a pravno kažnjavajući itd.
Jedan drugi pak kolumnista, okuša se u determinisanju teorije haosa u ekonomiji i, te pod naslovom “Haos svuda oko nas”, kaza: Kriza stvorena kovidom 19 idealan je okvir i dodatno opravdanje za eskalaciju političkog i ekonomskog rata Zapada i Kine. Posledica ovog rata je postepeno rasparčavanje globalnog tržišta i ubrzavanje procesa deglobalizacije. Korak po korak stvara se ambijent u kojem trgovinski i investicioni tokovi postaju nepredvidivi i haotični, a vojni sukobi verovatniji. Ekološki izazovi i klimatske promene dodatno će otežavati situaciju. Za Srbiju je važno da razume da se dosadašnji ekonomski model mora menjati, da se u njega mora ugrađivati jak elemenat samodovoljnosti i da je razvoj koji počiva na stranim investicijama slepa ulica.
EPILOG
Svet je pre pojave korona virusa karakterisalo kretanje međunarodnih odnosa po determinizmu Njutna (velike sile) i teoriji haosa (male zemlje). Neke od malih zmalja su, po teoriji kvantne mehanike, u svom kretanju, odbijale se po nepoznatim zakonima, dok su druge pribegavale Njutnovom determinizmu ili neorealističkim tvrdnjama – “uskakale u poznati vagon”. Ishod u oba slučaja, ipak, ostao je HAOS.
COVID-19 je uneo dodatni haos u međunarodne odnose. Nepoznanica “pravih” početnih uslova (vrednosti) pokarabasala je i formulu i dinamiku kretanja da je, perpetumobilski gledano, sve stalo. Medjutim to je samo naizgled, jer je kretanje aksiom. U duhu englske pesme i Lorencove teorije, jedni traže esker, drugi potkovicu, treći konja, četvrti jahača, a bitke se odigravaju.
Šta će biti s kraljevinom, pokazaće prvi pravi pronalazač.
Prof.dr Božidar Forca
