Kakva je budućnost odnosa Saudijske Arabije i SAD? Koliko će na njega uticati plan reformisanja države od strane prestolonaslednika Ibn Salmana?
Jedan od najmoćnijih ljudi na svetu i prestolonaslednik Saudijske Arabije pokušava da reformiše unutrašnji sistem države i napravi određeni zaokret kada je u pitanju ekonomska politika. Međutim uspešnost tih refori zavisiće od glavnog spoljnopolitičkog partnera SAD ali i od snage unutrašnjih konzervativaca koji će se suprotstaviti određenim reformama.
DA LI JE PODRŠKA SAD TRAJNA?
Sporazum o saradnji SAD sa Saudijskom Arabijom je krajnje jednostavan. Za dozvolu eksploatisanja nafte i formiranja baza na teritoriji Saudijske Arabije SAD nudi apsolutnu zaštitu kako vojnu tako i političku. Ova podrška je konstantna a to znači da su od dvadesetog veka kada su vlasti Saudijske Arabije dozvolile amaričkim kompanijama da eksploatišu naftu Amerikanci pomagali Saudijce u vojnom polititčkom ali i privrednom sektoru. Američke naftne rezerve bile su iscrpljene posle Drugog Svetskog rata usled ogromne potrošnje pa su tako SAD krenule u lov na naftu kako preko privrednih sporazuma, tako i mešanjem u untrašnje poslove država bogatih naftom koja su išla i do krvavih vojnih intervencija. Kada je u pitanju Saudijska Arabija u pitanju je prvi način pa tako hiljade američkih vojnika pored svojih naftnih platformi štite i Saudijsku Arabiju i njene stanovnike. Kroz istoriju SAD su pomagale Saudijskoj Arabiji da postane jedna od vodećih političkih sila u regionu kao i jedan od najvećih proizvođača nafte na svetu. Takođe SAD su pomogle Saudijskoj Arabiji da reši unutrašnje probleme kao što je pobuna vehabista i konzervativaca sedamdesetih godina prošlog veka i tako izgradi stabilan ali diktatorski režim sa kojim je moguće praviti velike biznis planove. Podrška ide toliko daleko da je u nekim slučajevima bizarna ili kontradiktorna jer su SAD, koje se predstavljaju kao bastion demkratije, potpuno slepe na uništavanje ljudskih prava i diktatorski režim Saudijske Arabije koja zbog toga trpe kritike od ostatka sveta. Ova podrška dobila je na značaju i sa mandatom Donalda Trampa koji je pre sveg biznismen pa tek onda političar, a svi dobro znamo koliko je novac nemoralan i slep na nepravdu pa je tako u Trampovoj eri sa Saudijskom Arabijom potpisan najveći ugovor o vojnom snabdevanju u istoriji SAD.
IBN SALMAN JE MODERNI DIKTATOR
Muhamed ibn Salman ibn Abdulaziz el Saud imenovan je za prestolonaslednika Saudijske Arabije pre nešto više od tri godine kada je njegov otac kralj Salman odlučio da smeni sa svih funkcija Muhameda ibn Naifa i na njegovo mesto postavi tada tridesetjednogodišnjeg Muhameda. On je tada postao najmlađu ministar odbrane i najmlađi zamenik premijera u istoriji Saudijske Arabije. Međutim ibn Salman nije tradicionalan diktator tipičan za države Azije i Afrike u devetnaestom i dvadesetom veku, već obrazovan čovek sa nekim modernim shvatanjima i sa vizijom modernije Saudijske Arabije u svojoj glavi. Kada je završio prava na univerzitetu Al Saud ibn Salman nije odmah počeo da se bavi politikom već je proveo četiri godine u privatnom sektoru gde je dobro naučio kako se vodi biznis i sklapaju biznis sporazumi. Zbog takvog znanja u Donaldu Trampu vidi idealnog saradnika za bogaćenje svoje države, a samim tim i svoje porodice. Međutim poput pravog biznismena on gleda u budućnost i želi da ona bude sigurna za Saudijsku Arabiju pa se tako postavlja pitanje šta će se desiti kada presuše saudijski izvori nafte koje ima još, ali sve manje. Šta će se desiti kada nestane glavni razlog zašto se američka vojska i dalje nalazi na teritoriji Saudijske Arabije? D a li će tada Saudijska Arabija moći da se odupre političkom uticaju Irana i šiitiskih paravojnih jedinica? Baš zbog toga Muhamed ibn Salman pokušava da modernizuje državu i privuče strani kapital, što mu u izvesnoj meri uspeva. Saudijska Arabija počela je mnogo da investira u infrastrukturni i građevinski sektor pa je tako ostvarena saradnja sa mnogim stranim kompanijama koje ulažu svoj kapital u ovu državu. Ibn Salman je takođe počeo da razvija turistički centar Saudijske Arabije pa se tako ova država kulturno i privredno otvara prema svetu kao nikada ranije. Saudijci čak rade na tome da koliko toliko poboljšaju status žena u društvu pogotovo u privatnom sektoru gde žene dobijaju sve odgovornije pozicije i više zaduženja.
Ovo otvaranje prema svetu smeteno je brojnim incidentima poput ubistva prolibralnog Saudijca Kašogija koje je bacilo mrlju na porodicu Al Saud. Međutim izvesno je da se Saudijska Arabija ekonomski povezuje sa ostatkom sveta i za moguć eventualni scenario kada podrška SAD više neće biti toliko intenzivna. Ipak ne treba očekivati neko jače političko povezivanje sa ostalim centrima moći sem Vašingtona jer Saudijci sigurno neće rizikovati da izgube američku podršku onda kada to ne moraju, pogotovo u trenutku kada spoljnopolitička pretnja poput Irana ili Izraela raste. Takođe Muhamed Bin Salman zna da ima konzervativne unutrašnje neprijatelje koji su protiv ovakvog povezivanja sa nemuslimanskim svetom( tačnije nesunitskim) pa je vrlo moguće da će mu biti neophodna pomoć SAD kako bi obuzdao moguće unutrašnje nemire i sačuvao apsolutnu vlast u državi.
Petar Milošević
