VREME (NE)SPORAZUMA

PROLOG: Koliko ima od Lajkovca do Šapca? Jedna od priča ide, otprilike, ovako. Sedi starina ispred svog šljivika u predgrađu Šapca. Naiđe putnik namernik i upita: Starino, koliko ima do Lajkovca. (H)oćeš li tim putem kud si namerio, upita ga starina. Da, odgovori putnik. E, pa onda ima… oko 40.000 kilometara (Zemlja je okrugla), odgovori starina. Ali, ako se okreneš, stići ćeš za sat-dva.

Čemu baš ova priča? Da kao prolog ove kolumne podsetim da je Zemlja okrugla, nagnale su me novinske (medijske) vesti koje u sebi nose toliko kontroverzi da je tačna tvrdnja – danas, ukoliko niste dezorijentisani, vi zapravo niste informisani.

U skladu s navedenim, kao premise našeg pisnog druženja poslužiće „informacije“ koje donose domaći i strani mediji po nekim vrlo važnim temama.

PREMISA 1: Putin i Tramp razgovarli o razoružanju i nastavku pregovora u Beču, poznatih kao START III. Prema ruskim medijima, Putin je predložio da se sporazum produži na još pet godina (ističe 2021), sa čim se Tramp nije složio. Inače, to je jedini preostali sporazum dve sile koji je preostao, a potpisan je u poslednjih pola veka. S druge strane, BBC javlja da SAD i Velika Britanija optužuju Rusiju da lansira oružje u svemir.

PREMISA 2: Američki mediji javljaju da po teritoriji SAD kruže pripadnici kineske armije, koji se maskiraju u poslovne ljude. Neki su pohapšeni (proterani), a neki su se „skrili“ u nekom konzulatu. S druge strane, Kina najavljuje proterivanje nekih američkih vojnika iz Vuhana. Na trećoj strani, zateže se nit trgovinskih odnosa SAD – Kina, a korona virus je samo povod koji cinculira.

PREMISA 3: EU i Velika Britanija nikako da dođu do sporazumnog rastanka. Ono što predlažu Britanci nikako se ne odobrava u Uniji i obrnuto. Po rečima Merkel (Nemačka predsedava Unijom), do sporazuma mora doći do oktobra ove godine, u suprotnom doći će do rastanka bez sporazuma…

PREMISA 4: Očekivano suzbijanje korona virusa tokom leta nije se dogodilo. Naprotiv, „drugi pik“ prvog talasa (druga grba kamile) je još žešći. Dok se milioni ljudi zaražavaju ubrzanom progesijom, a stotine hiljada umire, Amerika optužuje Svetsku zdravstvenu organizaciju da neprincipijelno podržava Kinu, a njenog predsednika (Tedros Adhan Gebrejzus) da je „kupljen“ od strane kineske vlade. Ishod – SAD raskidaju sporazum sa SZO i npuštaju tu svetsku organizaciju.

PREMISA 5: „Otkočeni su“ razgovori Beograda i Prištine, nakon 20 meseci. Moderator je EU (Lajčak, personalno), a „veliki brat“ je privremeno pomeren u stranu (da li?). Do dugog štapa – pravnoobavezujćeg sporazuma Beograda i Prištine (stavka iz Briselskog sporazuma) krenula je nova „pregovarčka“ kampanja. Medijima preneti osvrti čelnih pregovarača sa naše i prištinske strane su, u najmanjem, kontradiktorni. Očekivano! Dok naša strana podržava „step-by-step“, dotle Priština stvar vraća na početak – nema pravih razgovora (da ne kažemo pregovora) i sva pitanja koja se otvaraju (nestali, imovina, ekonomija…) jesu uzaludna bez konačnog priznavanja obe strane. Dok Briselski sporazum nije ispoštovan, upravo od strane Prištine (Zajednica srpskih opština), zahteva se novi sporazum – priznavanje. Gluvi telefoni. Međutim, pitanje je: ko tu i o čemu, u stvari, pregovara, a ko razgovara?

RAZGOVOR, PREGOVORI, SPORAZUM

Razgovor(i), pregovori i sporazum su reči različitog značnja, koje mogu, a ne moraju, biti deo istog procesa (kampanje).

Razgovor je službena i/ili neslužbena usmena konverzacija dva ili više učesnika po nekom pitanju (tema). Da bi razgovarali, od učsnika u diskusiji se očekuje da su bar približno, ako ne u potpunosti, in što se teme tiče. U suprotnom, nema razgovora, već neko može da priča, a onaj (oni) drugi da sluša(ju). Samo po sebi se razume da u službenim razgovorima učesnici vladaju predmetnom problematikom.

Pregovori su oficijelna diskusija dva ili više učesnika po za njih značajnim pitanjima. Najčešće, ako uspeju, završavaju nekakvim zaključcima, koji, neretko, imaju formu sporazuma. U suprotnom, oficijelan izveštaj sa pregovora, obično, glasi da se učesnici nisu saglasili po tome i tome…, a da se pregovori nastavljaju ili obustavljaju (do daljneg). U pregovorima, neretko, pojavljuje se „treća strana“, kao moderator, monitoring ili supervizor.

Sporazum, dakle, jeste službena formalizacija nekakvih pregovora. Kao takav, on ima službenu formu u vidu dokumenta, koji potpisuju strane u pregovorima i neko od supervizora, ako je kao takav bio oficijelno zadejstvovan, uz „pristanak“ strana koje pregovaraju.

NESPORAZUM

U političkom dikursu, vrlo često, kad se medijski zatalasa neko pitanje, koje je bilo (ili nije) deo nekih razgovora i/ili pregovora, čuju se različite percpcije tog procesa, od učesnika ili pozvanih zvaničnika. Stoga, kada nekoj strani ne ide u korist to što mediji prenesu, uobičajeno sledi: došlo je do nesporazuma…reči toga i toga nisu adekvatno prenete…To je „tanja“ strana nesporazuma.

U prilog ovome, pade mi napamet stav Martina van Krevelda, vrsnog istoričara o tome kako se prenose stavovi perjanice klasične teorije ratne veštine – Karl von Klauzevica. Elem, Kreveld tvrdi da je najveći deo prevoda Klauzevicevog dela O ratu, u stvari, pogrešan. U tom smislu, Kreveld zaključuje – delo treba čitati na jeziku na kom je napisano.

Druga priča o tome na kom je jeziku napisnao, jeste poznata angdota kako je Lav Nikolajevič Tolstoj pisao svoje najpozantije delo Rat i mir (duži niz godina). U jednom trenutku, Tolstoj zamoli svog prijatelja (Francuz) koji je dobro poznavao ruski jezik, da jedan kraći tekst prvede na francuski jezik. Nakon nekog vremena, kad je Tolstoj pomislio da je Francuz zaboravio ono što je prevodio, dade mu tekst na francuskom jeziku da ga „vrati“ na ruski jezik. Kada to Francuz uradi, Tolstoj kaza: Ja ovo nisam napisao (nisam tako mislio, slob.peprcepcija autora).

Ko je šta mislio, teško je proceniti. Stoga, šta ljudi misle, obično se vezuje za ono – šta i kako kažu (Ljudi se vežu za reči, a volovi za rogove). Međutim, nije nepoznanica da baš u političkom diskursu postoje osobe koje ne govore ono što misle, ili bar to kažu onako da je teško proceniti šta, u stvari, misle. Takav je jezik diplomatije, tvrde dobri poznavaoci spoljne politike.

Prisetite se kako je Vučić „matirao“ Tačija, koji je na 55.Berlinskoj bezbednosnoj konferenciji izjavio da u Briselskom sporazumu stoji da Srbija neće ometati Kosovo na putu u međunarodne organizacije. Kada je Vučić ponudio prisutnima (Išinger, Han i Tači) da tu konstataciju pronađu u tektu Briselskog sporazuma (na engleskom jeziku), svi su se pravili „nevešti“. Tekst niko nije ni pogledao…

ŠTA JE SUŠTINSKI NESPORAZUM?

Zorica Tomić tvrdi: Iako su matematičari, fizičari, inženjeri efikasno rešili problem efikasnog prenošenja informacija, lingvisti ponudili brojne teorije o poreklu i strukturi jezika, a semantičari ukazali na različite dimenzije značenja poruka, tek je pragmatika komunikacije, sa tezom da „način komunikacije” uslovljava sliku stvarnosti, otvorila prostor za novi pristup izučavanju interpersonalne komunikacije. Problem razumevanja u komunikaciji, kao i razumevanje složenosti komunikacijskog procesa, od fenomena značenja, strukture komunikativnog procesa, problema verbalne i neverbalne komunikacije, problema kodova, konteksta i socijalnog identiteta, kao i pitanja svrhe i funkcije buke i nesporazuma, ključna su pitanja knjige navedene autorke Tomić.

To je jedna strana nesporazuma u interpersonalnoj komunikaciji.

Druga i ključna strana nesporazuma, koja je zajednički sadržalac za sve napred navedene premise, jeste vrhunski kriterijum – interes.  Suštinska strana interesa jested sopstvena dobit, a njen pojavni oblik – za sve je kriva druga strana.

Tramp je napustio INF sporazum (ograničenje broja raketa malog i srednjeg dometa iz 1987), okrivljujući rusku stranu da krši taj sporazum. S druge strane, ozbiljni analitičari su to protumačili kao “novu trku u naoružavanju”, jer je prvu (Hladni rat) SSSR izgubio. U tom smislu, očekuje se da će iz istog razloga (interesa) propasti i sporazum Novi START (ističe 2021).

U sukobu SAD i Kine, primarno u ekonomskoj (tgrovinskoj) ravni, interes SAD je da spreči da ih Kina dostigne (ako već nije), a pojavni oblik – za sve je kriv Toma zvani Sojer (Kina). To važi i za korona virus i za plagijatorstvo u tehnologiji i za kršenje ljudskih prava i za…

U odnosu na SZO, interes SAD je da ta organizacija “legne” na američki diskurs (optužiti Kinu), a pojavni oblik – SZO (i njen predsednik) su “kupljeni” od strane Kine.

U razdruživanju sa EU interes VB je da prođu što povoljnije u ekonomsko-trgovinskom smislu, a pojavni oblik je prigovor Uniji da ne razume i liemerno vodi procese. S druge strane, stvarni interes EU je da kazni VB za napuštanje Unije, a pojavni oblik da ne mogu svi preferencijali da važe na isti način za zemlje članice i ne-članice.

Kosovo? Koliko god ima Srba, toliko je “naših” interesa, kad je Kosovo u pitanju. Šta su pojavni oblici tog interesa ne treba da saopštavam, dooljno je pročitati štampu. Od obična čoveka do akademika, svakodnevno čitamo o “novoj borbi za Kosovo”, o de iure i de facto stanju i primedbi da taj koji koristi te reči ne zna ni šta znače, o realnosti savremenog sveta i primedbi da taj što koristi reč “realnost” ne zna šta ona znači, o kukavičluku i izadaji, o predavanju i nepredavanju, o priznavanju i nepriznavanju. A Albanci sa Kosova – kako tata (mama) kaže, ostali cipzar na usta. A karavane prolaze…

STATUS QOU I ZAMRZNUTI KONFLIKT

Sa bezbednosnog aspekta posmatrano, sve naše premise, a pogotovo pitanje Kosova i Metohije, kolokvijalno se imenuju i kao STATUS QUO i ZAMRZNUTI KONFLIKT.

STATUS QUO jeste red stvari u odnosima sukobljenih (interesima suprostavljenih) strana, u smislu da se procesi u i oko njih odvijaju bez značajnijih pomaka u bilo koju (čiju) stranu. Pitanja razoružanja, trke u svemiru, Iranskog nuklearnog programa, ponašanja Severne Koreje, Južne Osetije, Abhazije, Krima, Kipra…kotrljaju se po inerciji (sam od sebe), a ključni protagonist ih samo iskoriste kao “kec u rukavu” (žaoka) i teraj dalje. Suština ostaje netaknuta, dok se interesi velikih kako-tako ostvaruju. Kada ti interesi dodju (ako dodju) u “ćor-sokak”, i status quo će prestati. Za sada, s obzirom da niko od velikih nema izrazitu prednost u ključnim parametrima moći (sile), stanje je takvo kakvo jeste – STAUS QUO.

ZAMRZNUTI KONFLIKT je pogrešna sintagma. Konflikt je konflikt i on, po prirodi stvari, ili postoji ili ne postoji. Konzerviranje (zamrzavanje) konflikta je perpetumobile i geopolitička kovanica onih koji nemaju pravu reč za ono što se događa.

PA ŠTA VALJA ČINITI?

O odnosima između velikih ne treba trošiti reči, jer je to račun bez krčmara, odnosno na to se ne može uticati.

O sebi se zabaviti valja. Tu smog gde smo, jer smo takvi kakvi jesmo i što drugi tako htedoše. U traženju odgovora na teška pitanja koja nas muče, potrebno je balansirati izmedju Njutnovog determinizma i Teorije haosa.

Njutn: Ako imamo dovoljno znanja o početnim uslovima jednog sistema i ako znamo zakone mehanike, možemo približno da odredimo budućnost tog sistema.

Teorija haosa: Ne postoje zakoni po kojima je moguće ekzaktno definisati kretanje sitnih čestica. Stoga, za predviđenje tog kretanja nisu toliko značajne polazne vrednosti, koliko matrice (kombinacije) odnosa među česticama.

EPILOG

Ispričasmo šta ispričasmo, a i dalje ne znamo koliko je od Lajkovca do Šapca. Stoga, na našem putu su dva smera: 1) da nastavimo kud smo pošli (Teorija haosa) i čekamo dobru kombinciju sudaranja čestica, pa makar tumarali 40.000 kilometara i 2) da se okrenemo (Njutn), samo je pitanje imamo li prva saznanja o početnim uslovima da bismo na cilj stigli za sat-dva (vek-dva).

Očevidno, živimo u vremenu nesporazuma.

Prof.dr Božidar Forca

 

 

 

More Stories
ЦЕО СВЕТ ВУХАНУ ДУГУЈЕ ЗАХВАЛНОСТ- ЧЕН БО