ANALITIKA

PROLOG: Mnoge su analize sprovedene u traganju za odgovorom na pitanje – na šta zdrava osoba u svom životu troši vreme. Tako, po Marksovoj raspodeli dnevnog vremena, svaka osoba 1/3 svog života prespava. Po drugima, svaka osoba najviše vremena potroši na oblačenje i svlačenje. Jedan poznati pesnik kaza da svaka osoba 9/10 svog života (svesno budno stanje), potroši u razmišljanju o onome što neće biti (što ne može da dostigne, što želi, a nema). U suštini, iako ne razmišljamo (možda) na takav način, mi, u stvari, ceo život (budno stanje) provodimo u analitici.

ZDRAVORAZUMSKA ANALITIKA

Naše ukupno znanje je produkt procesa saznavanja. Postoji više određenja pojma (termina) ZDRAVORAZUMSKO ZNANJE. Ne ulazeći u njihovu dublju analizu, prihvatićemo jedno poznato u teoriji.

Zdravorazumsko znanje se zasniva na čulnom iskustvu i spontanom razumskom zaključivanju u kome je elementarna logika prisutna ali nije dovedena do svesti, nije naučena iz knjiga.  Zdravorazumsko znanje se razlikuje od mita, magije i religije po tome što ne prihvata ništa na veru već samo ono što se može čuti, videti, doznati od stvarnih svedoka nekog događaja. Otklon od praznoverja i sujeverja i iskorak ka nauci.

Šta je zdravorazumska analitika?

Čim se probudimo i ustanemo, mi u stvari konstantno sprovodimo analitički proces: Šta za doručak, popiti kafu ili ne, kako se obući, kako na posao (kasnim, imam li para za taksi…), da li je gužva u prevozu, nose li svi maske. Sve što na putu do posla vidimo, mi smeštamo u neku analitičku matricu: vidi smeća po ulici, opet gradska čistoća ne radi svoj posao (ili: kako građani neodgovorno postupaju prema okolini); zašto u prevozu radi grejanje, a spoljna temperatura je oko 30 stepeni; vidi idiota kako vozi, zamalo da dođe do sudara. Na poslu… posle posla…Da ne govorimo o složenijim analitičkim (zdravorazumskim) postupcima po pitanjima korone, izbora, ekonosmkog stanja u zemlji, svetskih procesa, Kosovu i Metohiji…

Dakle, s zdravorazumskog aspekta posmatrano, mi svakodnevno dovodimo u vezu naša opažanja i pretpostavke, sa nečim što prepoznajemo, što smo već opazili, iskustveno doživeli. Svakako, taj proces je kako bi se reklo – spontan i, iako nas ne zaokuplja u nekoj značajnijoj meri, ipak je sastavni deo našeg promišljanja, pa i činjenja i  ponašanja.

ANALITIKA

Prethodni primeri o zdravorazumskoj analitici, naizgled nekorektno dati pre promišljanja – šta je analitika, ipak navedeni su s razloga da uočimo prostor u kome tražimo razliku između analitike i zdravorazumske analitike.

Analitika je prvenstveno intelektualna, organizovana, sistematska, ciljna i svrsishodna delatnost usmerena ka sticanju relativno istinitih, relativno tačnih i upotrebljivih saznanja o pretežno aktuelnim zbivanjima u raznim oblastima ljudskog i društvenog života.

Prethodnu definiciju analitike dao je prof. Slavomir Milosavljević (pok.) i ona, primarno, poima analitiku kao naučnu disciplinu, odnosno kao proces naučnog saznavanja. Međutim, sam prof. Milosavljević nije bio eksplicitan u stavu da li je analitika isključivo nauka ili je to struka na nauci zasnovana.

Svakako, u našoj analitici – šta za doručak kada ustanemo, nije potrebna nauka i naučno saznanje. Možda nam nauka i naučno saznanje nije bitno (a može i da šteti) ni u analitici kako će biti sastavljena nova Vlada Republike Srbije. Ali, kakva će biti vakcina protiv korona virusa, ne može bez naučne analitike.

TEORIJSKO-PRAKTIČNI PRIMERI ANALITIKE

Opšti aspect procesa analitike sličanje svim procesima, po principu ULAZ-PROCES-IZLAZ:

Primer: Idete ulicom i ugledate osobu koja neodoljivo podseća na vašeg omiljenog pevača Zdtravka Čolića (sirova informacija vaših čula). Brzo vadite notes u nameri da dobijete autogram. Kada se bolje zagledate (analitika), na vašu žalost uočavate da to nije Zdravko Čolić (analitička informacija).

Ovo je stvarno najjednostavniji primer analitike. Međutim, ozbiljna analitika, kako u svetskim, tako i u domaćim razmerama, ima vrlo jasno izdiferenciran deo koji se zove ANALITIKA u procesu obrade informacija.

Poučan primer „ozbiljne analitike“ u domenu bezbednosti, jeste analiza rada operativaca CIA povodom terorističkih napada na Njujork i Vašington 11.09.2001. godine. Naime, dr Majkl Kolier (Michael Collier) je 2005. godine u svom članku Preporuke za napredak u izgradnji obaveštajne analitike (A Pragmatic Approach to Developing Intelligence Analysts), izvršio komparaciju rada obaveštajnih analitičara (Tabela) i preimenu naučnih metoda u istraživanju.

1. Postavi istraživački problem ili pitanje
2. Stekni uvid u raspoložive podatke i saznanja (baza ili bafer postojećih informacija)
3. Postavi teorijski okvir (model)
4. Definiši istraživački problem
5. Kreiraj zamisao istraživanja
6. Sprovedi prikupljanje podataka
7. Sprovedi analizu podataka
8. Podeli novo saznanje korisnicima

Poređenjem navedenih 8 zahteva za analitičara Kolier je uporedio sa primenom naučnih metoda (metodologije) u istraživanju, zaključivši da tu nema razlike. Pa u čemu je problem? Jedan od problema za Koliera jeste što operativci ne poznaju naučne metode. Usledio je zadatak naučnim institucijama SAD da „opismene“ operativce (između ostalog).

Plastičnije opisano, profesionalni analitičar primenjuje analitički postupak putem niže opsianih koraka:

• Provera pouzdanosti izvora i verodostojnosti informacije

U teoriji i praksi analitike koriste se razne metode provere izvora i same informacije, poznate kao modeli „4×4“, „5×5“ i „6×6“ (prikazali smo u nekoj od ranijih kolumni)

• Upoređivanje novoprimljene informacije sa postojećim u bazi (bafer) informacija o istom problemu

Suština ovog koraka jeste da se novoprimljena informacija, ustanovljena kao verodostojna, uvrsti u bazu postojećih informacija o istom pitanju (problemu), radi korišćenja u daljem radu. Novoprimljena informacija može da: 1) dopuni postojeće, 2) opovrgne postojeće ili 3) samo potvrdi postojeće.

• Kritičko mišljenje – ključ analitike

Izuzetno složen i zahtevan deo analitičkog procesa jeste kritičko mišljenje. Prema Dejvidu Muru (David Moore), da bi neko mišljenje bilo kritičko i pretendovalo na naučnost, ono mora da prolazi kroz sledeće faze:

1. Postavi hipotezu
2. Uspostavi odnos postojećih i novoprimljenih podataka (informacija)
3. Testiraj i oceni hipotezu, na osnovu postojećih i novoprimljenih informacija
4. Izvedi logičan zaključak.

Postavljanje hipoteza je vrlo osetljivo pitanje. Stoga, ozbiljni analitičari uspostavljaju najmanje dve, a i više (ne mnogo) hipoteza.

Hipoteze se, u skladu s primljenim i postojećim informacijama, testiraju na način da analitičar konstantno sam sebi postavlja niz pitanja i metodom pitanje-odgovor, dolazi do saznanja:

• Zašto bih verovao da je informacija značajna za problem
• Zašto da verujem da je izvor podataka pouzdan
• Da li moji zaključci proizilaze iz primljenih informacija
• Ima li predrasuda po ovom pitanju i kako one utiču na mene
• Da li su moji zaključci logični.

Iskusan i znanjem potkovan analitičar, na osnovu procesa kritičkog mišljenja (pitanje-odgovor), pristupa fazi rešenja problema, koristeći logičan sled koraka:

• Shvatanje problema i iznalaženje efikasnih sredstava za njegovo rešenje
• Kritički odnos prema pretpostavkama, predrasudama i karakteristikama rešenja koja mu se nude
• Tumačenje podataka, ocena izvedenih dokaza i procena stavova, kako bi se prepoznale logičke veze među predlozima rešenja,
• Izvođenje pouzdanih zaključaka i njihovo uopštavanje na osnovu raspoloživih dokaza,
• Testiranje zaključaka, stalno tragajući za kontradiktornim stavovima koji utiču na kredibilitet iznetih tvrdnji,
• Sprovodjenje nepristrasne rasprave, koja se zasniva na činjenicama i
• Razmatranje procesa primenjenog rezonovanja, radi njegove optimizacije ubuduće.

Kada se provede celovit i ukratko opisan analitički postupak, zaključak ne sme da bude KATEGORIČAN, već je preporučljivo da ima formu kao: najverovatnije da.., nije isključeno, moguće je, ali nije verovatno da…gotovo je neverovatno da. ZAŠTO? Uvek sebi na kraju analitičkog procesa postavite pitanje – DA LI SAM OBMANUT (izmanipulisan)?

VREME U KOME ŽIVIMO

Brojni su aspekti oslikavanja vrema u kome živimo, a koji se sublimiraju u formu – INFORMATIČKO DOBA. Dakle, informacija postaje ključ odnosa među ljudima i njhovim zajednicama, a informaciona tehnologija jedna od najperspektivnijih. Upravo to, informacija i tehnologija, dovele su do toga da se danas neretko kaže: Ako nisi dezinformisan, nisi dobro informisan. PAZIMO SE TOGA!

EPILOG

Nije ova kolumna imala nameru da teoretiše, već da upozori da teorija ima rešenja za praksu, samo je pitanje koliko ih poznajemo i primenjujemo. Poznat je odnos teorije i prakse, koje jedna bez druge, jednostavno, ne mogu. Zato jedan analitičar i zaključuje, najbolja praksa je dobra teorija.

U poplavi informacija, ako već niste svrstani na stranu onih koji ih lansiraju (tu vam ne mogu pomoći), nemojte a priori, verovati ili ne verovati istima. Budite bar malo analitičar, pa iako 9/10 svog budnog stanja trošite na ono što biti neće, o čemu samo maštate.

O mašti u jednoj od narednih kolumni.

Prof.dr Božidar Forca