Pojava velikih količina hemikalija u životnoj sredini štetno se odražava na zdravlje ljudi, životinja i biljaka i predstavlja najnepoželjniju dimenziju tehničko-tehnološke revolucije
Hmijska industrija je grana industrije koja hemijskim putem prerađuje biljne, životinjske i mineralne sirovine, kao i razne otpadke. Ima veoma širok spektar delovanja i obuhvata većinu grana industrije, služeći se njihovim sirovinama. Hemijska industrija predstavlja razvoj društva, napredak i standard, ali ona često sadrži opasnosti i rizik za život i zdravlje proizvodnih radnika i stanovništva koje se nalazi u blizini te industrije. Kada govorimo o hemijskoj industriji i njenim štetnim dejstvima moramo napomenuti šta je udes. Udes je je vanredni događaj ili niz događaja izazvanih požarom, eksplozijom ili nekontrolisanim oslobađanjem, izlivanjem opasnih gasovitih, tečnih ili čvrstih materija koji su zahvatili područje jedne ili više opština i koji mogu ugroziti živote ljudi, materijalna dobra i životnu sredinu .
Hemijsko zagađene životne sredine može nastati usled akcidenata u :
*proizvodnim i drugim pogonima u kojima se proizvode ili upotrebljavaju,
*industrijskim i drugim skladištima opasnih supstanci,
*stovarištima-skladistima opasnog otpada.
HEMIJSKA INDUSTRIJA
Industrija je grana privrede koja zahteva veću količinu prirodnih resursa i izvora energije, kao i velike količine ulaganja pre nego sto se realizuje dobit. Industrija je postala ključni sektor proizvodnje u evropskim i severnoamerickim zemljama tokom industrijske revolucije, koja je izmenila pređašnje ekonomije kroz niz velikih tehnoloških napredaka kao što je izum parne mašine.
Sa druge strane hemijska industrija je relativno nova privredna delatnost koja spada među najveće industrijske komplekse i danas je jedna od osnovnih temelja svake ekonomije. Ni jedna zemlja se ne moze samostalno razvijati bez sopstvene hemijske industrije, štaviše ona je uslov za nastanak i razvoj niza delatnosti drugih industrijskih grana i uslov za zadovoljavanje potreba stanovništva .
Pojava velikih količina hemikalija u životnoj sredini štetno se odražava na zdravlje ljudi, životinja i biljaka i predstavlja najnepoželjniju dimenziju tehničko-tehnoloske revolucije. Hemikalije u životnu i radnu sredinu mogu dospeti naglo pri čemu ispoljavaju trenutno i vidljivo dejstvo ili pak svakodnevno u manje –više stalnim količinama. Prema podatcima Međunarodne organizacije za rad (ILO) do 1990. godine u svetu je bilo 1000 većih hemijskih akcidenata. (Jakovljević Vladimir)
Veoma je tesko zamisliti savremena industrijska postrojenja hemijske industrije i visoko produktivne tehnološke procese sinteze različitih hemijskih jedinjena bez korišćenja razlicitih tehničkih gasova. Spektar proizvoda za čiju se proizvodnju koristi kiseonik seže od acetalaldehida preko čadji i vodonik-peroksida, pa sve do vanil-hlorida.
Kod procesa sagorevanja na visokim temperaturama kisonik se koristi za poboljšanje efekta gorenja. Tipične primene su procesi u sahtnim pećima kao i termička reciklaža otpadnih materija (npr. Sumporna kiselina ). Takođe, kiseonik i neki drugi gasovi mogu biti veoma zahvalan izbor ukoliko mislimo na životnu sredinu. Tako izbeljivanje celuloze pomoću kiseonika i ozona, za čiju se proizvodnju opet koristi kiseonik, je puno prihvatljivije sa ekoloskog aspekta nego izbeljivanje pomoću hlora.
Pored toga postoji takozvani “Emergency gas“ koji je veoma značajan pre svega za velika rafinerijska i petrohemijska postrojenja. Taj “sigurnosni gas je azot kojim snabdevamo gotovo sva veća preduzeća hemijske industrije. U nekim specifičnim slučajevima moze se koristiti i gasoviti ugljendioksid.
Tamo gde zapaljive tečnosti i prah dođu u dodir sa vazduhom, dolazi do opasnosti od eksplozije. Pre ili kasnije pojaviće se zapaljiva iskra. Ipak, razređivanjem kiseonika iz vazduha pomoću inertnog gasa moguće je ohladiti gotovo svaku atmosferu Taj postupak, poznat pod imenom inertizacija, ima brojne primene u hemijskoj industriji i industriji mineralnog ulja.
RIZIK OD HEMIJSKIH AKCIDENATA
Nekontrolisano oslobađanje štetnih i opasnih hemikalija u životnu sredinu našlo se u centru interesovanja stručnjaka, ali i društva u celini tek pošto se desilo nekoliko većih hemijskih akcidenata sa ljudskim žrtvama (Bopal-Indija, Pasdena-SAD, Meksiko Siti-Meksiko… ). Međutim, objektivnom rešavanju i prevenciji ovakvih događaja pristupilo se nesto ranije u zemljma EU posle akcidenata u Sevesu-Italija ,1976.godine.Tada su zemlje EU usvojile Seveso direktivu ,koja predstavlja dobar dokument za prevenciju, pripremu i odgovor na hemijske akcidente, ne samo za zemlje EU, nego i za one van ove zajednice ( Encikolpedija-Zivotna sredina i odrzivi razvoj)
Osnovni izvori nenadanog dospeća hemiklija u čovekovu radnu i životnu sredinu su :
- proizvodni i drugi pogoni u kojima se opasne supastance proizvode ili upotrbljavaju
- industrijska i druga skladišta opasnih supstanci
- sredstva i putevi za prevoz opasnih supstanci
- stovarišta-skladišta opasnih otpadaka
Potrebno je spomenuti i definisati rizik. Rizik je verovatnoća da se pretrpi oštećenje usled udesa koja može da proizvede povredu, oboljenje, ekonomski gubitak ili oštećenje životne sredine .
Procena rizika od opasnih akcidenata je proces kojim se određuje rizik na osnovu procene verovatnoće nastanka udesa i mogućih posledica po život, zdravlje ljudi i životnu sredinu. Osnovni elementi za procenu rizika su verovatnoća i posledica. Verovatnoća nastanka udesa procenjeuje se na osnovu podataka o događajima i udesima na istim ili sličnim instalacijama kod nas i u svetu i podataka dobijenih identifikacijom opasnosti.
Rizik može biti manje ili više verovatan ali isto tako nije za sve države ista verovatnoća rizika prihvatljiva. Prihvatljivost rizika je određena karakteristikama društva, ciljevima njegovog razvoja, materijalnim mogućnostima i dr. Prihvatljiv je onaj rizik kojim se može upravljati, odnosno kod koga su moguće posledice po zdravlje ljudi, životnu sredinu i materijalna dobra svedene u granice prihvatljivosti.
Obim udesa se utvrđuje modeliranjem efekata i njihovom analizom dolazi se do mogućeg obima udesa i posledica po život, zdravlje ljudi i životnu sredinu, a da li će neka hemijska supstanca biti štetna po zdravlje zavisi od nekoliko faktora.
Jedan od njih je doza,odnosno količina potencijalno štetne supstance koju je neka osoba unela u organizam, inhalirala ili apsorbovala preko kože. Količina oštećenja zavisi od veličine doze te supstance u određenom vremenskom periodu. Akutna ekspozija podrazumeva jednu jedinu dozu, a hronična ekspozija dešava se tokom celog ili većeg dela života jedinke, dok subhronična ekspozija podrazumeva ponovljene expozije koje se dešavaju bar u jednom periodu života jedinke .
Vrsta i obim oštećanja zdravlja,nastalog kao posledica expozicije nekom hemijskom ili drugom agensu, naziva se efektom. Akutni efekat predstavlja neposrednu ili brzu štetnu reakciju na tu expoziciju i on se krece od vrtoglavice ili osipa pa sve do smrti. Hronični efekat je permanentna ili dugotrajna posledica (npr.oštećenje bubrega ili jetre) ekspozicije štetnoj supstanci.
U danasnje vreme javljaju se mnogi izvori ugrožavanja koji se konstantno proširuju. Hemijski akcidenti su samo jedan od oblika ugrožavanja do kog može doći greškom ljudskog faktora. To nam ukazuje na potrebu stvaranja sveobuhvatne koncepcije ekološkog vaspitanja i obrazovanja čiji je cilj da obezbedi čoveku siguran život, zaštita zdravlja i životne sredine za buduće generacije koje dolaze.
Piše: Jasmina Andrić
Foto izvor naslovne fotografije:HAZARD, Izvor: https://primasindo.com
