Tema raznih polemika je potencijalni sukob NATO pakta predvođenog SAD-om i Rusije. Većina analitičara se slaže da se takav direktan sukob neće dogoditi nikada već samo posredno preko trećih država. Ovih dana se čini da je ta treća država Belorusija
Nedavno održani izbori u Belorusiji su postali svetska tema broj jedan. U bivšoj sovjetskoj državi posle 26 godina vladavine ponovo je izabran Aleksandar Lukašenko sa 80 % podrške. Opozicija u ovoj državi ne priznaje izborni rezultat i određeni deo građana koji je izašao na ulice Minska. Demonstracije koje su bile nasilne i koje su rezultirale sa 2 smrtna ishoda i velikim brojem povređenih demonstranata nisu jedina nedaća koja je zadesila Lukašenka. U unutrašnje pitanje izbora umešalo se i inostranstvo. Tako su čelnici NATO-a zahtevali ponavljanje izbora, a iz EU najavljene su sankcije.
LUKAŠENKO NE ISPUNJAVA NATO ŽELJE
Posle 26 godina vladavine u Belorusiji Lukašenko je često u svetskim medijima označavan kao diktator. Međutim, ono što još više upada u oči od višedecenijske vladavine Lukašenka je njegova neposlušnost zapadu. Osim što se tradicionalno svrstava u red proruskih vladara predsednik Belorusije je, kako mnogi smatraju, zasmetao svetskim moćnicima i za vreme pandemije korona virusa kada je odbio da uvede karantin i druge mere i nazvao pandemiju pokušajem svetskih moćnika da prekrajaju svet.
Rukovodstvo NATO-a je pozvalo Lukašenka da ponovo održi izbore smatrajući one održane nelegitimnim. Predsenik Belorusije je kategorički odbio ponavljanje izbora i na kontramitnigu gde su se okupile njegove pristalice kako prenosi Rojters izjavio sledeće: Zajedno sa vama, uprkos svim poteškoćama i nevoljama, izgradili smo divnu zemlju. Kome ste vi odlučili da je predate? Ukoliko bilo ko pokuša da preda ovu zemlju suprotstaviću se tome, makar i mrtav. Potom je klekao u znak zahvalnosti pred svojim pristalicama koji su se okupili na trgu Nezavisnosti u Minsku.
NATO je demantovao tvrdnje da se na severnoj granici Belorusije grupišu snage koje bi mogle da izvrše ofanzivno delovanje na teritoriju ove zemlje, ali nisu demantovali da se situacija pomno prati. Istina je da se zapravo veliki broj NATO snaga nalazi u Poljskoj i Litvaniji zbog održanih NATO vežbi kojima su bile obuhvaćene te zemlje. Lukašenko ove snage vidi kao pretnju pa je kao odgovor naredio prebacivanje padobranske brigade iz Vitebska u Grodno.
RUSKA PODRŠKA
Pre izbora u Belorusiji dosta se govorilo o odnosu Putina i Lukašenka. Oni koji su se bavili ovim odnosom prepoznali su zahlađenje i smatrali su da je to posledica Lukašenkovog ponašanja. On je koristeći pogodnosti iz odnosa sa Rusijom, pri kupovini nafte i drugih energenata ipak ,,namigivao” i zapadu tražeći sigurnost za svoju poziciju. Takođe primetno je bilo na proslavi 75. godina od II svetskog rata u Moskvi da odnosi nisu najsjajniji. Kada su počele demonstracije u Belorusiji uhapšeni su ruski državljani za koje se sumnjalo da su učestvovali u pripremanju demonstracija. Međutim, da nije u pitanju ruska operacija objasnila je potparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije, Marija Zaharova koje je izjavila da su se uhapšeni rusi tu našli posredstvom treće države koja želi da naruši odnose između Rusije i Belorusije.
Ako zanemarimo lične odnose i govorkanja analitičara okrenućemo se činjenicama. A činjenica je da Rusija i Belorusija imaju sporazum od odbrambenoj saradnji i da su obe članice dogovora o kolektivnoj bezbednosti odnosno ODKB (koji na neki način predstavlja pandan NATO-u). Takođe, činjenica je da se u zvaničnim saopštenjima sa ruske strane navodi da će štititi bezbednost Belorusije i da neće dozvoliti da dođe do mešanja u unutarpolitičku situaciju. Dakle zvanično Lukašenko može da računa na podršku rusije i verovatno zbog toga prkosno poručuje zapadu da neće predati Belorusiju ni mrtav.
DA LI ĆE DOĆI DO SUKOBA?
Rusija i Amerika su se sukobile nebrojano puta širom planete tako što u pravim ili veštačkim sukobima trećih država odaberu stranu koja odgovora njihovim interesima, a ti interesi su uvek sukobljeni. Na kraju još i finansijski profitiraju tako što zaraćenima prodaju naoružanje. Međutim bivše sovjetske države su nešto drugo. One su ruska zona i rusko dvorište u koje ne sme da se dira. Dok se u Libiji, Siriji, Avganistanu i sličnim žarištima sukob vodi delimično u rukavicama pod okriljem i diplomatije i obaveštajnog rada i tajne podrške, utoliko se problemi u bivšim sovjetskim državama rešavaju brzim i preciznim i javnim akcijama. Ove akcije imaju samo jednu poruku ne dirajte u naše.
Na koji način će se rešiti trenutna politička kriza u Belorusiji koja toliko bode oči zapadu videćemo. Da li će ruski protivazdušni sistemi braniti belorusko nebo od NATO ofanzive- teško, jer do ofanzive neće ni doći. Iskustveno gledano pored toliko indirektnih sukoba oko sukobljenih interesa možemo da zaključimo da ipak postoji jedan zajednički interes, a to je da do direktnog sukoba ne dođe. Manji će se igrati, a veći će igru nadgledati jer tako veliki profitiraju, a mali stradaju.
Piše: Jasmina Andrić
Naslovna fotografija: Rojters
