MEDICINSKI KORONA OTPAD

Medicinski otpad je specifična vrsta otpada koja zahteva i poseban način odlaganja. Situacija sa ovom vrstom otpada se dodatno zakomplikovala sa pandemijom korona virusa. Da li pravilno odlažemo maske i ostalu zaštitnu opremu?

U medicinski otpad se ubraja sav otpad koji se prikuplja prilikom pružanja medicinskih usluga (pregledi, dijagnostika, lečenje..) i ovaj otpad se može podeliti na opasan i neopasan otpad. Odnosno na onaj otpad koji nakon odlaganja ne može izazvati posledice po zdravlja ljudi koji dođu u dodir sa njim i onaj koji to može. Ovaj otpad se odnosi i na humanu i na veterinarsku medicnu i značjano je ukazati na njega i sa aspekta životne sredine.

RIZICI

Dakle pod medicinskim otpadom se podrazumeva otpad koji nastaje po medicinskim ustanovama, istraživačkim centrima, laboratorijama, farmaceutskim kućama i slično. Medicinski otpad koji nije rizičan poput ambalaža, plastike, stakla i slično može biti odlagan normalnim putem i recikliran. Sa druge strane postoji rizičan medicnski otpad. Najrizičniji je svakako onaj koji je radioaktivan i hemijski otpad (razne vrste rastvora, kiselina, baza i slično). U užem smislu rizičan medicinski otpad je infektivni otpad, oštri predmeti, farmaceutski otpad, citotoksični i panantomski otpad. Procenjuje se da je negde oko 75% otpada nerizično, a 25% spada u gore navedeni rizični otpad. Od ukupnog rizičnog otpada čak 20% je infektivni otpad. Na ovo je posebno važno da obratimo pažnju za vreme pandemije korona virusa koji spada u infektivne bolesti. Ukoliko se ovakva vrsta otpada ne odlaže kako treba može doći do širenja infektivnih bolesti.

Špricevi, energetski portal

Tako je Svetska zdravstvena organizacija napravila procenu o širenju zaraznih bolesti kome je doprinelo neadekvatno odlaganje medicniskog otpada. Procene su sledeće:

Zbog nebezbednog odlaganja medicinskog otpada došlo je do:

*21 miliona infekcija virusom hepatitisa B (što čini 32% od svih novih infekcija)

* 2 miliona infekcija virusom heptitisa C (što čini 40% od ukupnog broja novih infekcija)

*260 000 infekcija HIV-om (5% od novoobollih)

Verovatno će se nakon završetka pandemije korona virusa napraviti slične procene za doprinos širenja virusa zbog neadekvatnog odlaganja medicinske opreme korišćene u borbi sa virusom.

Naravno da su u prvim redovima ugroženi medicinski radnici, ali takođe rizik od medicinskog otpada mogu da osete i radnici koji vrše transport i odlaganje ovog otpada, radnici na deponijama, lokalno stanovništvo i oni koji skupljaju otpad samoincijativno i neovlaščeno. U normalnim okolnostima taj otpad najčešće čine zavoji, gaze, igle i špricevi, štapići za uzimanje briseva, kateteri, drenovi i slično. U vanrednom stanju i za vreme trajanja pandemije to su odložene maske, rukavice, viziri, medicinski skafanderi i druga zaštitna oprema na kojoj se može nalaziti virus.

ODLAGANJE

Ključna stvar je da se medicinski otpad odloži tako da ono što je bilo u dodiru sa inficiranim pacijentom ne završi u dodiru sa zdravom osobom. Takođe medicinski otpad može da nanese i štetu životnoj sredini ukoliko takav otpad završi na otvorenom. Posebno zapaljivi rastvori i kiseline i radioaktivan otpad koji može da dovede do požara ili kontaminacije određenog šireg ili užeg područja. Stoga je dosta važno kako se medicinski otpad odlaže.

Prvenstveno je poželjno da se u samim medicinskim ustanovama izvrši klasifikacija otpada, ovo olakšava dalji rad i smanjuje troškove. Potom značajno je da se sav otpad obeleži odnosno da vreća u koju se odlaže sadrži na sebi deklaraciju u vidu nalepnice na kojoj piše odakle potiče otpad i upustvo za dalje postupanje sa njim. Otpad se obično sakuplja u žute kese koje se pune do 3 četvrtine zapremine i potom se zatvaraju uz adekvatnu nalepnicu. Skladištenje je poslednji korak u pripremi medicinskog otpada koji će kasnije da preuzme nadležna firma koja se bavi odvoženjem i daljim odlaganjem. Skladištenje se vrši na mestu koje je posebno namenjeno za to i koje nije izloženo javnosti. Nikako medicinski otpad ne treba ostavljati po čekaonicama i hodnicima bolnica.

KORONA OTPAD

Ministarstvo zdravlja je to koje obavlja poslove koji se odnose na upravljanje otpadom iz objekata u kojima se obavlja zdravstvena zaštita i farmaceutskim otpadom, sanitarni nadzor i dr. Neki malo stariji podaci kažu da u 72 zdravstvena centra u Republici Srbiji je  instalirano  78 autoklava i drobilica za sterilizaciju medicinskog otpada, nabavljeno 25 vozila za transport medicinskog otpada i sprovedena je obuka medicinskih radnika za razvrstavanje otpada u zdravstvenim ustanovama. Radioaktivni otpad se sakuplja u specijalnim kontejnerima i privremeno skladišti u Institutu za nuklearne nauke Vinča.

Pandemija korona virusa zatekla je ne samo Srbiju nego i  ceo svet. Niko nije bio spreman na sve ono što je ona sa sobom donela. Tako se i sa enormnom uporebom maski, rukavica i druge zaštitne opreme u borbi sa virusom pojavio i problem njihovog odlaganja. U celom haosu i trci za čuvanje života nije se vodilo puno računa o adekvatnom sakupljanju i odlaganju ove vrste otpada. Takođe kao nedostatak pokazalo se nepostajanje ili mali broj kanti za odlaganje ovog otpada i nedefinisane rute za njegovo odlaganje.

U Srbiji ne postoje sanitarne deponije gde bi se ova vrsta otpada odlagala i on se meša sa komunalnim otpadom, a to predstavlja opasnost za zdravlje, ne samo ljudi koji rade na deponijama, već i za prirodu, zagađenje zemljišta i voda. Takođe treba voditi računa da takav otpad ne dođe u dodir sa životinjama koje kasnije mogu da šire infekciju.

Procene su da se za vreme panedemije količina medicinskog otpada povećala 3 puta, a sav taj otpad spada u visoko rizičan. Iz Agencije za zaštitu životne sredine o odlaganju ovog otpada poručili su sledeće: “Otpad se uništava na više od 120 stepeni Celzijusa u trajanju od sat vremena, nakon čega se drobi pre odlaganja na deponiju. Infektivni otpad pakuje se u obeležene žute kese i kontejnere, dok je u kovid ustanovama potrebno pojačati pakovanje ili duplirati kese kako bi se sprečilo izlivanje. Vozila se koriste samo za ovu namenu, i dok traje zaraza virusom, moraju biti dodatno dezinfikovana sredstvima poput alkohola, dok rute transporta moraju da budu unapred utvrđene. U Srbiji postoji 90 uređaja za uništavanje otpada, od čega je više od 20 u Beogradu”.

Dakle možemo zaključiti da ipak nekakve mere u odlaganju ,,korona otpada” postoje ali ne sememo zaboraviti da i sami povedemo računa gde bacamo iskorišćene maske, rukavice i ostalo jer kraj pandemije se još uvek ne nazire, a količina ovog medicinskog otpada će rasti iz dana u dan.

Budimo odgovorni.

                                                                                        Piše: Jasmina Andrić

Naslovna fotografija preuzeta sa:http://www.plastikgogic.rs

More Stories
VEROVALI, ILI NE…