PROLOG: Nekada davno, dok sam bio dete, majka nas je vodila da beremo hmelj, kako bi dopunili kućni budzet. Činile su to brojne majke sa sela. Jednog dana, od komšinice dođe sin kome se na licu jasno vide masnice od batina. Ne mogavši da sakrije, komšinica objašnjava nama koji oko nje beremo hmelj: Eto, neka mu je. Išao noćas da krade kuruzu, pa ušao u Gajićevu njivu, uhvatili ga i namlaltili. A preko puta je zadružna njiva, mogao je da bere do mile volje, niko mu ništa ne bi.
VREDNOST
U nekoliko navrata smo u kolumnama zahvatili pojam vrednost. Jednostavno, to je nemoguće izbeći, iz prostog razloga što je taj pojam kategorijalni za svet u kome živimo. Samo podsećanja radi, ponovićemo da, u opštem smislu, vrednost jeste svojstvo nekog dobra da zadovolji neku ljudsku potrebu. U tom smislu, možemo govoriti o raznim vrstama vrednosti. Tako, dolazimo do nečega što bismo mogli imenovati kao univerzalne (ljudske) vrednosti, kao što su mir, demokratija, sloboda…S druge strane, ako posmatramo državu i strategije koje determinišu ukupnost njenog ponašanja radi dostizanja projektovanih ciljeva, uočićemo da se kod mnogih, te nacionalne (vrednosti države i društva, aproksimativno) gotovo istovetno imenuju. Kao po pravilu, srešćemo tu: slobodu, mir, bezbednost, poštovanje ljudskih i manjinskih prava i sloboda, zdrava životna sredina i druge.
Ako države, u opštem smislu posmatrano, imaju gotovo identičan odnos prema identifikovanju nacionalnih vrednosti, postavlja se pitanje – kako dolazi do toga da prema tim istim vrednostima imaju izrazito različit odnos? Šta je mir za Palestince, Amerikance, Izraelce…Šta su ljudska prava (i njihovo poštivanje) za Amerikance, Kineze, Irance…Šta je sloboda za Srbe, Hrvate, Crnogorce, Bošnjake…? Šta je zaštita životne sredine za Kineze, Amerikance, Pakistance i Nemce? Ne postoji istraživački tim koji nepristrasno može da ponudi odgovor na navedena pitanja. Zašto? Zato što je nemoguće primeniti metodu potpune indukcije u traganju za odgovorom. A šta onda činiti? Pribeći aproksimaciji!
APROKSIMACIJA
Reč aproksimacija je izvedena iz latinskog approximatus, proximus sa značenjem veoma blizu i prefiks ap- što znači do. Reči kao aproksimativan, aproksimativno i aproksimacija se koriste posebno u tehničkom ili naučnom kontekstu. U svakodnevnom srpskom, reč kao što je oko se koristi sa sličnim značenjem.
Termin se može primeniti u različitim svojstvima (npr. vrednost, količina, slika, opis) koji su skoro, ali ne skroz tačni, slični, ali ne skroz isti (npr, približno vreme je bilo 10 sati).
U nauci, aproksimacija može da se odnosi na jednostavniji proces ili model kada je tačan (potpun) model težak za korišćenje. Aproksimativan model koristi se za olakšavanje proračuna. Aproksimacija se takođe može koristiti ako nepotpune informacije sprečavaju upotrebu tačnih prikaza.
Vrsta aproksimacije koja se koristi zavisi od raspoloživih informacija, stepena preciznosti, osetljivosti problema na ove podatke i uštede (obično vremena i napora) koji se može postići aproksimacijom.
Dakle, aproksimacija se primenjuje kao iskaz: približno tačno (veličina, merenje), približno istini (kvalifikacija nečega), najverovatnije (nema potpunih informacija). Odnosno, aproksimacija jeste konkluzija koja je približno tačan sud (oko tačne vrednosti, “gore-dole”, kako bi narodna kazala, “odbijanje repova”, kako kaže matematička raspodela), sa zanemarvianjem dela informacija, koje, u tom smislu, jesu manje značajne za konačan iskaz.
Primeri – Aproksimativno: 1) U svetu je od korona virusa preminulo 780.000, a zaraženo je 22 miliona osoba, 2) gubitak svetske ekonomije zbog korona virusa je 375 milijardi dolara mesečno, 3) Istorijski posmatrano, Hrvati i Srbi su u stalnom sukobu, 4) Meksikanci mrze Amerikance, 5) Indijanci su nestali zbog sukoba sa “dođošima” na aameričkom tlu, 6) Nemačka je krivac za dva svetska rata u 20. veku, 7) U Drugom svetskom ratu je poginulo 50 miliona osoba, 8) Malina je najznačajnija vrsta voća u Srbiji, 9) Do radnog mesta se dolazi preko veze, 10) Osoba NN je poštena.
Naveli smo jednu skalu (po opštosti) aproksimativnih stavova (sudova). Svaki od navedenih iskaza, svakako, trebalo bi malo pojasniti, s aspekta aproksimacije, što nećemo činiti. Odnosno, ni za jednu od navedenih tvrdnji mi ne možemo sa sigurnošću reći da je pouzdano tačna, ali se možemo osloniti na nju u raznim aspektima analize. Na primer, Šuamdincu reči da je malina značajnija od šljive, pa to je ravno sukobu. Svakako, šljiva, najverovatnije ima mnogo više u Srbiji od malina, ali je devizni priliv od prodaje malina kud I kamo veći nego što je to u slučaju šljive.
WHERE ARE THE PROBLEM?
Da li je samo aproksimacija onaj SINE QUA NON kriterijum koji karabasa vrednosti?
JA-TI-MI-VI-NAŠE-VAŠE=NJIHOVO
Prethodna, samo naizgled čudna relacija, jeste ono što “kvari naše kokoši”. U svemu, a posebno u društvenim procesima, previse je ličnog i svojatarski “zajedničkog” (demokratski centralizam) pristupa, da je pitanje egzaktne tačnosti, gotovo po pravilu, unapred osuđeno na propast, pa taman i aproksimativno posmatrano.
Šta je uzrok za navedeno?
Umesto pojma VREDNOST, vremenom, u filozofiji, teoriji i praksi pojavio se pojam INTERES. Njegovo veličanstvo INTERES, “zamenilo je” pojam VREDNOST, jer interes, u suštini, jeste potreba koja uvek podrazumeva (zahvata) neku vrednost. Ključni problem nastaje kad se zapitamo – ČIJA POTREBA?
Poslužimo se primerom pecaroša (animirani film). U vodi se vidi kako riba jede ribu, od male, pa sve veće do najveće. I taman kad zamalo da zaključimo kako veća riba pojede manju, film se nastavlja time što je ta “veća riba” mamac na udici pecaroša.
Ko je mala riba, ko riba-mamac, a ko pecaroš, to je nastavak pitanja – ČIJA POTREBA?
Lična sloboda prestaje, kada počneš da ugrožavaš tuđu. Kako je zdravorazumski jasno izrečen ovaj sud. Ali, šta je sloboda? Hoće li sloboda umeti da peva, kao što su sužnji pevali o njoj? Da li se sećamo stihova našeg pesnika?
- NAŠI narodi i narodnosti su se u Derugom svetskom ratu borili za slobodu. Tako glasi vrlo čvrst stav NAŠIH istorijskih čitanki i udžbenika iz ne baš tako davnog perioda. A onda, “oslobođeni” su krenuli u LIJEPU NJIHOVU, a drugi (malo kasnije) u SLOBODU VJEROISPOVESTI (donet i Zakon). Šta je sloboda za Hrvate i Crnogorce, a pogotovo za Srbe u Hrvatskoj i Crnoj Gori?
- Nemačka je nedavno donela zakon po kome se uzimanje otpada iz kontejnera smatra lopovlukom i kažnjava (zaštita životne sredine i zdravlja?). Pišući o tome, jedan nemački novinar i publicista zaključi: Uzimanje iz kontejnera je kažnjivo (dve devojke iz Bavarske), a nije bombradovanje Avganistanaca gde gine vise od 1000 nedužnih među kojima je puno dece, a pukovnik Bundesvera koji to čini biva unapređen u čin generala. Nemačka je izgubila svaki moralni kompas…
- Nedavno, na uobičajenim konsultacijama u radu Saveta bezbednosti UN, a povodom situacije u Belorusiji nakon izbora 9. avgusta ove godine, predstavnik Estonije i SAD su tražili da se SB ozbiljno pozabavi ugrožavanjem mira u Belorusiji. Predstavnik Kine je izneo stav da je to unutrašnje pitanje Belorusije i da SB UN nema tu šta da traži…Konsultacije u SB UN, kao i nemiri u Belorusiji se nastavljaju…
- Nedavno, “u trci” za sekretara Mesne zajednice u mom selu figurisala su dva kandidata, inače drugari još iz školskih klupa. Jedan skroman, radan, pošten, ali nije “član biblioteke”. Drugi, sa “zavidnim” kapitalom, ali “član biblioteke”…U izbor se umešala “bibliotekarka”, te ne treba da ističem ko je izabran…
Naveli smo samo četiri primera koji se dotiču napred navedenih vrednosti (sloboda, životna sredina, mir, poštenje). Šta je vrednost i vrlina, a šta i čiji interes u navedenim primerima, prosudite sami.
EPILOG
Vrednosti su trajna, a interesi promenljiva kategorija. Kao trajna kategorija, vrednosti su primarno neutralne i opštevažeće. S druge strane, kao izraz političke volje odnosa prema vrednostima, interesi se menjaju u skladu s uslovima u kojima bitišemo. Stoga, u međunarodnim odnosima nema krajnjih rešenja, jer su interesi “potisnuli” vrednosti.
Šta danas uopšte znače reči mir, sloboda, poštenje…? Inteligencija je sposobnost snalaženja u nepoznatom – kolo sreće se okreće!
Ako se vratimo priči s početkla teksta, lopovluk treba da bude kažnjiv, ali samo ako kradete ono što nije zadružno. Međutim, Nemci više ne daju ni zadružno da se krade, jer to nije avganistanska zadruga.
E, Švabo je to!
Prof.dr Božidar Forca
