I POSLE FEDERACIJE FEDERACIJA

Srbija kao jedan od kandidata za članstvo u EU, trenutno je na putu u pogledu ispunjavanja poglavalja odnosno usklađivanja svog zakonodavstva i zakonodavstva Evrope Unije. Međutim da li smo spremni za novu Federaciju posle Federacije?

Iako je Evropska Unija, na početku poznata kao EEZ odnosno Evropska Zajednica za Ugalj i Čelik, svoj razvoj počela kao ekonomska unija, savez kakvi danas postoje širom sveta, njena transformacija ide ka tome ka stvaranju Evrope kao federativne države sa članicama federacije. Kao država koja je učestvovala u 2 države federacijskog tipa postavlja se pitanje šta možemo da naučimo iz novog puta u Federaciju?

Jedna do pre svega ključnih činjenica jeste da je raspad Jugoslavije a zatim i rat na ovim prostorima, označio kraj jedne epohe. Ta epoha odlikovana je udruživanjem naroda na jednom govornom području u zajedničku zemlju kako bi prevazišli izazove kao jedna velika država. Koherentnost stavova, ljudi umnogome je zavisila na religiji, istoriji a zatim i drugim aspekta poput ekonomije koja je držala narod na okupu. Postojanje jake ekonomije, dostupnost radnih mesta, funkcionisanje države, omogućilo je da se mnoge stvari stave pod tepih. Međutim, stavljanje stvari pod tepih traje dokle god postoji barijera u vidu sistema ali jednom kada taj sistem kreće da se raspada, stvari izlaze ponovo na površinu.

Imajući u vidu da su neke stvari činjene zarad mira, taj mir je bio samo privremen jer nisu sasečeni mnogi problem u korenu. Manjak odgovornosti, ne sprovođenje procesa denacifikacije u Hrvatskoj, vođenje dijaloga i funkcionisanje celokupne zajednice na decentralizovanom nivou bili su recept za propast. Vrlo često širom SFRJ mogla se čuti kovanica: ,,Članica federacije radi, a Beograd se gradi”. No ista kovanica i danas se koristi i oslikava probleme na unutrašnjem nivou  i nedostatak decentralilzacije.

Pristupanje Evropskoj Uniji predstavlja krupan korak, naročito ako imamo u vidu svežinu prethodne federacije. Pre svega, Srbija treba da bude organizovana država, sa funkcionalnim sistemom pravosuđa, održivoj ekonomijom i saradnjom sa svima.Izgradnja nacionalne države je prioritet i njen razvoj u skladu sa dugoročnim ciljevima i planovima. Pored toga, bezbednosno mora biti spremna da odgovori na svaki izazov koji joj se postavlja kako iz okruženja tako i širom sveta. Takođe, postojanje suvereniteta u odlučivanju i delovanju ne sme nikad biti izgubljeno iz vida. Uređenost u svim segmentima društva i privrede je nešto što moramo da imamo izgrađeno nezavisno od EU. Pogrešno je očekivati da će neko drugi doći da nam popravi probleme i da je najlakše prebaciti odgovornost na drugoga za svoju državu. Niko ne može da se bavi bolje našim interesima od nas samih niti da ih štiti.

Sa izgrađenom državom, jasno definisanim planovima i ciljevima možemo tačno znati šta unosimo u federaciju. Naravno, na isti način izbegavamo probleme koje su snašle druge države momentom ulaska u EU. Hrvatska je ulaskom u EU, izgubila ogroman broj građana koji je imigrirao u druge zemlje te za neke poslove postoji ogromna potražnja a mala ponuda raspoložive radne snage. Kao i svaka federacija i EU nije savršena. Dokle god postoji podela moći između Francuske i Nemačke ona će funkcionisati. Međutim, problemi sa kohezijom su već i sad vidljivi. Od država poput Poljske, Mađarske koje su zauzele svoju politiku koja je drugačija od politike EU u mnogim pitanjima, pa do problema sa Grčkom, Španijom, Italijom u pogledu dugova.

Kao država, moramo imati jasno izgrađenu svest o tome šta želimo u novoj federacij da dobijemo i postignemo. Naučeni iskustvom iz prethodne, sa izgrađenom državmo možemo se nadati da ćemo bar ukoliko krene raspad još jedne federacije, iz iste izaći u istom ili boljem stanju u odnosu na stanje u kojem smo bili kada smo u istu ušli, izbegavajući nove ratove.

More Stories
EKSTREMIZAM OVK NASTAVLJA DA ŽIVI