Deo snaga Vojske Srbije prikazan je juče iznad Batajnice. Pored sposobnosti jedinica prikazano je i novo naoružanje. Takođe, sve je evidentnije da se ulaganja u vojsku nastavljaju, pa se nameće pitanje da li je ulaganje u vojsku jednako snaga Srbije?
Juče je na aerodromu ,,Pukovnik-pilot Milenko Pavlović“ održan prikaz sposobnosti dela Vojske Srbije i novog naoružanja. Na prikazu su učestvovale jedinice Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane Kopnene vojske 72. brigade za specijalne operacije i 63. padobranske brigade. U vazdušnom prikazu učestvovali su avioni ,,mig-29” i ,,orao”, dok su osmatranje i zaštitu vazdušnog prostora vršila borbena vozila artiljerijsko-raketnog sistema „pancir S 1”.Tokom prikaza izvršena je i evakuacija helikopterom X-145, a obezbeđenje rejona izvršila su dva tima specijalnih snaga koji su desentirani iz helikoptera Mi-17V5. Na prikazu je simulirano i neutralisanje terorista, a prikazano je i dejstvo daljinski kontrolisane bespilotne platforme ,,Mali Miloš” i borbeno oklopno vozilo ,,Lazar”. Povodom ove vežbe analiziramo šta smo sve uradili za modernizaciju Vojske Srbije.
ŠTA SMO SVE KUPILI ?
Evidentno je da se poslednjih godina intenziviralo ulaganje u Vojsku Srbije. Delimično smo kupovali naoružanje, delimično smo dobijali donacije, ali ono što je možda i najznačajnije delimično smo i proizvodili naoružanje za potrebe naše vojske.
Nakon najave rukovodstva Srbije da će se više novca izdvajati za odbranu i modernizovanje vojske doneti su novi budžeti u kojima je izdvojeno značajno više miliona evra za Ministarstvo odbrane. Među prvima smo nabavili migove (mig-29) koji se još uvek nalaze na remontu u Belorusiji. Potom četiri desantno-jurišna helikoptera MI-35 i tri borbeno-transportna helikoptera Mi-17V5 su kupljena od Rusije. Nešto ranije od Francuske smo kupili pet helikoptera H145M. Takođe od francuza smo pazarili i 18 sistema Mistral sa 50 raketa.
Pancir S-1 je protivvazdušni raketni sistem koji smo kupili takođe od Rusije žaleći za nemogućnošću da kupimo S-400 koji se van ruskih granica prvi put našao u našoj zemlji tom vežbe ,,Slovenski štit 2019”. Osim toga 2017. godine za obuku pilota flota je dobila i šest aviona Lasta V-54.
U Srbiju je iz Rusije u 2019. dopremljeno i deset od ukupno 30 borbenih izviđačkih oklopnih vozila “BRDM 2” što predstavlja donaciju. Takođe sporazum o toj donaciji podrazumeva da u Srbiju iz Rusije bude dopremljeno i 30 tenkova “T-72”.
OD KOGA I ZAŠTO?
Tradicionalno Srbija je okrenuta saradnji sa Rusijom. Tako je i kada je u pitanju kupovina naoružanja. Prijateljska i bratska nam Rusija često je izlazila u susret kada je u pitanju modernizacija srpske vojske. Kroz donacije, povoljnije cene nabavke, pogodnosti oko remonta opreme i slično. Stoga je sve iznenadio zaokret ka saradnji sa Kinom. Odnosno nabavci naoružanja iz Kine, sa kojim je saradnja započeta prilikom kupovine bespilotnih letelica CH-92, a nastavljena kroz odluku o kupovini raketnog sistema PVO FK-3.
Dosta se govorilo o toj odluci koja je podjednako zasmetala i Rusiji i Americi. U ruskim medijima moglo se videti negodovanje zbog te odluke, dok je iz američke ambasade čak stiglo upozorenje Srbiji da pripazi od koga kupuje naoružanje. Naš odgovor je bio da kupujemo ono za šta imamo novca i gde dobijemo najpovoljnije uslove. Takođe, postojala je i vest da ćemo određene tipove aviona kupiti od Amerikanaca, odnosno da smo im uputili zahtev za njihovu nabavku.
Između Rusije, Kine i Amerike najviše kupujemo od Rusije, ali treba obratiti pažnju i na donacije. Najviše donacija Vojska Srbije dobila je od SAD (u opremi i novcu), potom sledi Kina koja je značajna sredstva donirala i MUP-u i tek na posletku Rusija.
SNAGA ILI BIZNIS
Vojni analitičari često naglašavaju da nabavka oružja ima političku pozadinu. To donekle i jeste tačno ali se modernizacija vojske i kupovina naoružanja ne sme posmatrati na prost način. Moramo uzeti u obzir da se Srbija opredelila za vojnu neutralnost pored puta u EU. Takođe pored tradicionalno dobrih odnosa sa Rusijom izgradili smo i takozvano ,,čelično prijateljstvo” sa Kinom koje se dodatno razvilo za vreme pandemije korona virusa, a težimo i što boljim odnosima i sa SAD.
Naravno da postoji politička pozadina u kupovini i prodaji naoružanja, jer postoji interes velikih sila da manjim zemljama prodaju svoje naoružanje. U njihovoj trci mi balansiramo i nabavljamo i od Kine, Rusije i SAD-a ali i od evropskih država poput Francuske. Uostalom nije li i to još jedno tržište koje diktira ponuda i potražnja.
Kod potražnje pojavljuje se još jedno pitanje zašto Srbija potražuje odnosno zašto se naoružava i protiv koga? Upravo ovde treba izbeći prosto promatranje ove teme jer naoružavanje jedne države ne mora da znači pretnju drugoj državi. Srbija nije članica ni jednog vojno-odbrambenog saveza što znači da se oslanjamo na sopstvene snage. Ako nemamo sredstva odvraćanja drugih od eventualnih napada na koje ćemo se snage osloniti? Drugo nabavku naoružanja i vojne opreme treba posmatrati kao modernizaciju vojske. Bez uplitanja političkog konteksta moramo priznati da se dugo nije ulagalo u modernizaciju vojske i da je ona poprilično devastirana u prethodnim periodima. Dakle ovakva ulaganja se mogu nazvati i normalizacijom vojske, povratkom na ono što ona treba da bude kako bi mogla da bude sposobna za svoju prvu misiju- odbranu zemlje.
Takođe u kupovini naoružanja i modernizaciji vojske možemo da vidimo i unosan posao za našu državu. Nakon raspada bivše Jugoslavije, Srbiji je ostala namenska industrija sa zavidnim kapacitetima i kroz nabavku novog naoružanja paralelno smo radili i na razvoju sopstvenog oružja. Preko Miloša, Lazara, Nore do Pegaza, bespilotne letelice u čijem razvoju nam pomažu Kinezi.
Pored toga što bez odgovarajućeg naoružanja nema jake vojske, a bez jake vojske nema jake države, mi u ovoj oblasti možemo i da profitiramo i postanemo lider u regionu. Od koga ćemo i šta kupovati dok razvijamo kapacitete sopstvene namenske industrije odlučivaće oni koji vode ovu državu.
Na kraju treba napomenuti da je modenizacija (normalizacija) neophodan proces ka snažnijoj vojsci, ali da ne smemo zaboraviti ni na ljudski faktor kao snagu. Dakle kupovina naoružanja doprinosi snazi i odbrambenoj sposobnosti naše vojske ali nije jedni element koji determiniše vojnu snagu.
O potrebama i ulaganju u srpskog vojnika drugom prilikom.
Piše: Jasmina Andrić
Naslovna fotografija: print screen-youtube
