Epidemija korona virusa koja je ograničila kretanje ljudi doprinela je smanjenju emisje štetnih gasova i drugih vidova zagađenja. Takođe, navela nas je da više gledamo u svoje dvorište i zapitamo se kako kao pojedinci možemo da doprinesemo očuvanju prirode i kimatskom poretku na koji smo navikli?
Već nakon prvog meseca karantina i sprovođenja mera za zaustavljanje pademije korona virusa, koje su preduzele zemlje širom sveta, pojavila se i vest da za prirodu korona virus nije tako loš. Delfini su se vratili u italijanske luke, srne su plivale u jezerima gde inače ne zalaze zbog velike koncentracije ljudi. Sa raznih krajeva sveta stizale su informacije kako to što se manje krećemo, kao i to što su neke fabrike i restorani zatvoreni doprinosi smanjenju zagađenja i da se priroda oporavlja od nas, ljudi. Takođe, za vreme policijskog časa koji se sprovodio kao jedna od mera u našoj državi, oni koji imaju dvorište pa i terasu shvatili su u kolikoj su prednosti. To nas je navelo da se pozabavimo sopstvenim dvorištem i da razmislimo kako bismo ga mogli učiniti lepšim i funkcionalnijim, a neki od nas su se zapitali na koji način možemo da doprinesemo očuvanju životne sredine i kada pandemije i mera ne bude.
ZELENE IDEJE
Često različiti konkursi nose naziv zelene ideje, ova sintagma postala je sinonim za neku inovativnu ideju koja može da doprinese očuvanju životne sredine i da unapredi neki segment našeg bivstvovanja na ovoj planeti koji manje ili više škripi. U tom duhu organizuju se akcije pošumljavanja, takmičenja za najlepšu baštu, foto konkursi, konkursi za patente koji štede prirodne resurse i slično. Najmanje što može da učini svako ko ima dvorište jeste da zasadi drvo koje može biti i neka voćka čije plodove konzumira i čovek. Takođe u dvorištu možete uzgajati i mirišljave biljke koje će biti domaćini raznim insektima, a pre svih pčelama. Uređujući svoje dvorište sa više zelenih površina, a manje betona doprinosite ne samo tako što ćete napraviti stanište insektima i pticama već i što ćete doprineti stvaranju kiseonika i samnjenju efekta staklene bašte. Nedovoljno? Možda jeste nedovoljno za značajniju promenu ali od ličnog doprinosa uvek treba krenuti. Zato posvetite pažnju svom dvorištu i zasadite neko drvo ili ukrasnu biljku. Ovo takođe možete uraditi na terasi ukoliko nemate dvorište, a ukoliko čak nemate ni terasu možete razmisliti o vertikalnim vrtovima odnosno ceo jedan zid u vašem stanu možete pretvoriti u zelenu oazu.
RACIONALNO TROŠENJE
Leti su često stanovnici ruralnih sredina suočeni sa restrikcijama vode. Ovo dolazi iz razloga što se velika količina vode koristi za zalivanje i navodnjavanje bašti. Restrikcije su tu da nam skrenu pažnju na ono što bi sami trebali da znamo, a to je da vodu treba racionalno trošiti. Takođe u letnjim toplim mesecima dosta domaćinstava, hotela i drugih ugostiteljskih objekata poseduje bazene u kojima se voda često troši prekomereno. Međutim, to nisu jedini primeri kada treba da razmišljamo o racionalnoj potrošnji vode. Svaki put kada peremo zube ili sudove pa ostavimo česmu nepotrebno otvorenu trebali bi razmisliti o tome da je na planeti sve manje i manje čiste vode.
Takođe mnogi od nas, a posebno oni koji nisu ekonomski ugroženi, ne razmišljaju o racionalnoj potrošnji struje. Svetlo treba gasiti uvek kada nije neophodno i klasične sijalice mogu biti zamenjene štedljivim. Na taj način ne samo da se štedi struja i novac nego se sijlice ređe menjaju i manje otpada se nađe na smetilištima. Pored toga, u savremenom svetu struju zloupotrebljavamo i za grejanje i za mnoge električne uređaje koji imaju razne vrste punjivih baterija. Kao i kod vode i sa strujom treba biti racionalan i truditi se da se koristi samo onoliko koliko je neophodno.
RECIKLAŽA I AMBALAŽA
O ogromnoj količini otpada koja se nalazi na planeti Zemlji i značaju reciklaže kako bi se taj otpad smanjio već smo pisali. No, nije zgoreg podsetiti da je reciklaža metoda koja može smanjiti otpad na taj način što će se jednom odbačena ambalaža preraditi i kroz proces prerade ponovo vratiti u upotrebu. Ono što mi kao pojedinci možemo da uradimo jeste da razvrstamo otpad prilikom odbacivanja i da posebno odvojimo plastiku od ostalog otpada kako bismo pomogli proces reciklaže. Drugo kada biramo ambalažu recimo ne plastici, a posebno plastičnim kesama. Umesto toga možemo koristiti sopstvene cegere i slično.
Dakle vaša zelena ideja ne mora da bude revolucionarno otkrice kako spasiti planetu. Dovoljno je samo da gore navedena ponašanja uvedete u svoju svakodnevnu rutinu i već ste doprineli značajno i eto vam zelene ideje.
Budimo racionalni i odgovorni.
Piše: Jasmina Andrić
foto izvor naslovna:www.industrytap.com
