HILJADUGODIŠNJE POPLAVE – BRIGA O REČNIM TOKOVIMA

Svedoci smo da su poplave ovih godina sve češće nego ranije. Sa jedne strane mnoge poplave su nepredvidevi i posledica su prirodnih događaja za koje ne možemo da se unapred pripremimo. Sa druge strane neke od poplave su poplave koje su nastale su i posledica ljudske nemarnosti, tako da možemo reći da su neke prirodno uzrokovane a druge čovekovim delovanjem.

Naime, poplave koje su se u Srbiji dogodile 2014. godine posledica su ciklona ,,Tamara” koji je za vrlo kratak period prekrio celokupno Balkansko poluostrvo. Najviše pogođene države bile su Srbija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina. Pored ogromne količine kiša koja je napadala u veoma kratkom vremenskom periodu, mnogi od rečnih tokova bili su neodržavani, niti se o njima vodilo računa što je dalje uslovilo katastrofu još većih razmera, od gubitka kuća pa do mostova.

Trenutno, kao i tada, mnogi od rečnih tokova su zapušteni i o njima se ne vodi računa. Velika Morava, Južna Morava, prepune su smeća i postale su deponije i smetilište za različite otpatke. Ono što je poražavajuća činjenica jeste da je stvaranje tih deponija smrt za male reke. Pored toga, kada reka promeni pravac, ili kada se korito ne održava dolazi do promena koja utiču i na dolazak poplava. Pored toga, čitav ekosistem prestaje da postoji, rečna flora i fauna, a istovremeno tamo gde se voda koristi i za piće, ista je kontanimirana zbog prisustva raznih supstanici koje se ispuštaju kroz reku. Iako je kada su u pitanju preduzeća, ispuštanje hemijskih ostataka u reke lako kontrolisati ili smanjiti korišćenje filtera, sa druge strane predstavlja se nemogućim kontrolisati same građane.

Primera o samoj zagađenosti imamo pregršt. Jedan od najboljih primeraka jeste Mirjevski potok koji se godinama nije čistio i koji uvek predstavlja problem prilikom izlivanja vode i većih kiša. Potrebna je da postoji svest zašto je loše bacati otpatke u reke i zašto je loše ne voditi računa o rečnim tokovima. Iako se dešavalo dosta poplava u periodu od nekoliko godina, ljudi moraju da nauče zašto je to bitno i zašto je potrebna njihova inicijativa. Kada je to u pitanju ne postoji svoj interes. Potrebna je organizovanost sa ostalim ljudima i preduzimanje zajedničkih koraka kako bi se sprečile posledice. Mentalitet koji odlikuje mišljenje da je nekog baš briga za posledice i da ima ko će o tome da se brine, iako nema, dolazi na naplatu kada nečija imovina i život postaju ugroženi kao posledica nezainteresovanosti. Pored toga, pre nego što se baci kesica čipsa ili flaša u reku potrebno je misliti da li će ta ista flaša, ako svi isto razmišljaju, na kraju koštati više nego što bi koštalo da se bacila na drugom predviđenom mestu za otpatke.

Sa druge strane ne treba zaboraviti i da postoji erozija zemljišta nastala pošumljavanjem brojnih područja. Usled raznih interesa, mnogi predeli ostaju pošumljeni, ne postoji ništa što drži zemljište ono postaje rastresito što je samo prvi korak u nastajanju budućih klizišta. Stvaranjem klizišta ugrožava se stabilnost mnogih objekata i bez poplava a sa poplavama oni postaju prva meta vodene stihije.

Kao i za mnoge druge stvari glavni ključ je edukacija. Dokle god postoji edukacija i usmerenost ka normalnom ponašanju, možemo izbeći posledice. Na prvom mestu moramo da realizujemo da ne štetimo drugima i da štetimo prvo sebi. Tačno je da ćemo mi baciti sad kesu čipsa ili flašu soka, ali ako tako svi razmišljaju, te flaše soka pokrenuće efekat grudve koji će nam svima ispostaviti račun za naplatu. Mnogi od materijala sadrže ne samo sastojke koji su otrovni i koji izazivaju maligne bolesti, već je i njihovo vreme razgradnje dugo a sa druge strane ugrožavaju i fertilnost zemljišta ostavljajući bolest i pošast za sobom. Ko može da nas sačuva ako ne prvo mi sami? Promene polaze od pojedinca.

More Stories
DA LI LIBIJU ČEKA SUDBINA SIRIJE?