Klimatske promene su proces koji se dešava i koji će se dešavati u svakom periodu čovekovog postojanja. Bilo da je reč o klimatskim promenama koje su prirodno karaktera ili klimatske promene izazvane ljudskim delovanjem, sve one značajno menjaju život te zahtevaju prilagođavanje istog novonastalim situacijama.
Trenutno, cilj je da se postigne sprečavanje povećanja temperature za više od 2 stepena celzijusa pre 2050. godine. Sve više od 2 stepena predstavljaće imaće nesagledive posledice na celokupan ekosistem. Promenom klime dolazi do novih bezbednosnih rizika koji pre svega utiču kako na uslove življenja u nekoj zemlji tako i na samo zemlju kao zajednicu.
Vremenski uslovi se toliko promenili da već sada osećamo njihov efekat, U mnogim zemljama više nema klasične podele na godišnja doba i tehnički postoji samo lete ili zima. U Srbiji bili smo svedoci da je u nekim mestima po prvi put ovogodišnja zima bila bez snega. Jednostavno govoreći nestala je umerenost vremena. Sa jedne strane za samo zemljište ne valja ni kada ima previše vode ali isto tako ne valja ni suša.
Neki od najvažnijih bezbednosnih rizika koji mogu nastati zbog klimatskih promena jesu
- Konflikt oko resursa
Usled promene vremenskih uslova mnogi resursi postaju ograničeni i dolazi do konstantnog smanjivanja. U Africi i afričkim zemljama jedan od glavnih problema jeste nedostatak vode. S obzirom da je smanjen broj kišnih dana ovo utiče značajno na proizvodnju vode i funkcionisanja sistema. Sa nedostatkom vode, poljoprivreda je ugrožena tako da se stvara i problem smanjenih prinosa odnosno nedostatka hrane. Naravno, ovo važi i za zemlju koja ima robusnu ekonomiju jer smanjenje obradivog zemljišta i česte suše mogu uticati na celokupnu državu a pre svega na njenu prehrambenu industriju. Nedostatak hrane i vode dovodi do nemira, protesta. Što je veća gustina populacije na određenom području to će i sam efekat ovih promena biti jači.
2. Ugroženost gradova i država u mora i na obali mora
Sa porastom nivoa mora usled topljenja polarnih glečera, mnogi priobalni gradovi i ostrvske države biće najviše pogođene. Navedeno kao i prethodna situacija, dovešće do ogromne ekonomske deastacije a pre svega i do migracija u druge delove države i druge države. Demografski disbalans jeste jedan od okidača za buduće probleme, imajući u vidu da će kretanje stanovištva biti mnogo veće u odnosu na danas kada isto nastaje zbog ratova. Mnogi gradovi, tkz. megagradovi koji su ključni za ekonomiju jedne zemlje a čija se industrija, naftna postrojenja, prehrambena nalaze u istom, bili bi pogođeni pred prvim talasom što bi razorilo infrastrukturu i što bi se brzo odrazilo na GDP zemlje.
3. Gubitak teritorije
Usled navedenih promena nesumnjivo je da će mnoge države ostati bez delova svojih teritorija. Međutim neke države poput Kiribatija su u riziku da ostanu bez celokupne države sa porastom nivoa mora. Da bi prevazišli ovaj problem, predstavnici države aktivno pokušavaju da se dogovore sa drugim državama o migraciji svog stanovništva u slučaju daljeg gubitka teritorije. Maldivi su takođe jedna od ugroženih država a koja je čak i razmišljala da kupi zemlju u Južnoj Aziji kako bi izbegla nadolazeći problem.
4. Energija
Naravno, sa promenom klime postavlja se i pitanje energije. Mnogi od sadašnjih načina proizvodnje električne energije postaju neviabilni a samim tim i ugrožava se energetska sigurnost jedne zemlje. Nuklearna energija i drugi izvori energije doživeće sve veću promociju što će dalje usloviti različite reakcije od strane ljudi. Sa druge strane rudnici, iskopine itd. biće nedostupni pa će jedan od alternativnih načina za neke zemlje postati najbolje rešenje kako i prevazišli kako ekonomsku tako i socijalnu krizu. Neki od resursa koji nisu ranije bili dostupni postaće dostupni u čemu govori i prilo činjenica da se Rusija aktivno priprema za eksploataciju ruda koje se nalaze ispod Antarktika a čije su rezerve znatno veće od mnogih drugih do sada.
5. Voda
Mnogo puta je rečeno da se budući ratovi neće voditi oko teritorija već oko vode. U afričkim zemljama i na Bliskom Istoku, sa smanjenjem rečnih korita sve više dolazi do tenzija koje će se između država voditi oko prava korišćenja vode. Kada na to dodamo da mnoge države dodatno ne vode računa o vodi imajući u vidu tešku industriju i druge zagađivače, zaključak do koga se može doći je pre svega zabrinjavajuć. Iz ovog razloga, mnoge države pokušavaju da nađu efektivan način da morsku vodu pretvaraju u pijaću vodu kako bi se na vreme pripremile za nadolazeću krizu.
Svi navedeni faktori, utiču na bezbednost i mir. Što je veći izvor nestabilnosti veće su šanse za nemire, civilne ratove, ratove između suseda. Iako s vremena na vreme izgleda kao floskula koja se svako malo koristi, klimatske promene ne treba shvatati olako niti negirati njihovo postojanje.
