Nadmetanje SAD i Kine sada prožima skoro sve discipline od politike do tehnologije dok u poslednje vreme sve se više raspravlja o nukleranim kapacitetima dve supersile što pomalo podseća na Hladni rat samo se sada čini da imamo više učesnika istog
Zbog trgovinskog i političkog rata između SAD i Kine sve je jasnije da je namera Kine da preuzme primat svetske sile broj jedan, odnosno poziciju koju zauzima SAD i koju će Vašington svim silama pokušati da odbrani.
NOVA TRKA U NUKLEARNOM NAORUŽANJU?
Nakon što je Kina ponovo odbila da učestvuje u pregovorima o nuklearnom sporazumu između SAD i Rusije koji će isteći u februaru sledeće godine, Kongres upozorava da Kine ne nastoji da obuzda svoje nuklearne kapacitete i da poseduju potencijal da ga unapredi. Sa druge strane, Kina je obrazložila svoju odluku time da ona nema interes da bude deo sporazuma jer će u to slučaju SAD zasigurno još dugo ostati ispred Kine kada je nuklearni arsenal u pitanju. Potvrda da SAD vide Kinu kao stvarnu pretnju jeste godišnji izveštaj Kongresa u kome se prvi put u istoriji daje mnogo prostora kineskom nuklearnom naoružanju. Izveštaj navodi da je Kina u mogućnosti da duplira broj nuklearnih glava u narednih deset godina i da se približava mogućnosti da svoje nuklearne glave lansira sa zemlje, mora i vazduha. Treba napomenuti da je američka politička elita ozbiljno shvatila ove faktore pa će tako budžet za odbranu SAD za sledeću godinu iznositi oko 700 milijardi dolara što je skoro tri puta više nego što će Kina izdvojiti za potrebu odbrane svoje države. Takođe, interesatna je inicijativa dela republikanske stranke da se određeni novac iz budžeta odbrane izdvoji za nova nuklearna testiranja što bi i simbolički značilo novu hladnoratovsku eru iako se čini da ona traje već godinama samo što će imati mnogo više učesnika nego u drugoj polovini dvadesetog veka.
ŠTA ZAPRAO ZNAMO O NUKLEARNIM SILAMA DANAS?
Izveštaji navode da se broj nuklearnih glava ove godine smanjio na nešto manje od 13 500, što je predviđeno raznim sporazumima koji trebaju da obuzdaju moć ovog oružja i učine svet sigurnijim. Međutim, iako je trend smanjivanja nuklearnog oružja sigurni pozitivna stvar, glavni problem po ovom pitanju jeste stalna modernizacija ovog oružja tako da ono postaje još razornije preciznije i ubojitije. Smanjivanje broja nuklearnih glava kompenzuje se modernizacijom postojećih pa je tako vrlo teško reći da li je svet danas sigurniji nego u dobga Hladnog rata. Ovi podaci pozuju da je nuklearnim silama posedovanje ovog oružja mnogo bitnije nego količina koju poseduju jer, laički rečeno, današnjih 10 nuklearnih glava mogu biti razornije od 100 nuklearnih glava napravljenih 1970. godine. Popularnost nuklearnog oružja ne pada baš previše s obzirom da imamo slučajeve Severne Koreje koja navodi da ga poseduje i Irana koji je to pokušavao razviti u svojoj istoriji. Daans je u strogoj pripravnosti oko 1800 nuklearnih glava ali stručnjaci navode da je njihova primarna funkcija odvraćanje i samozaštita kao i pokazatelj da država koja ih poseduje treba da bude bitan faktor kreiranja međunarodne politike. Iako je priča o nuklearnom naoružanju opet aktuelna kao u vreme Hladnog rata, danas činjenice pokazuju da imamo više učesnika u ovom nadmetanju nego što je to bio slučaj pre 50 godina. U ovom „novom“ hladnom ratu čini se da su savezi feksibilniji i da uošte nisu vezani za ideologiju kao što je to ranije bio slučaj. Samim tim mnogo je teže predvideti u kom smeru će se stvari odvijati u budućnosti pogotovo između dve najmoćnije ekonomske države odnosno SAD i Kine.
