Većina ljudi koristi kopneni saobraćaj u svakodnevnom životu, ali iz godine u godinu raste i broj korisnika avio saobraćaja. Međutim, dok se puno piše i priča o uticaju kopnenog saobraćaja na životnu srednu, sa druge strane jako malo pažnje se posvećuje štetnom uticaju avio saobraćaja
Možemo smatrati da je izum i razvoj točka uveliko unapredio ljudski život. Paralelno sa pojavom kočija, zaprežnih kola pa sve do savremenih automobila razvijala se i trgovina i transport ljudi i robe. Kako je vreme prolazilo transportne potrebe su postajale veće. Danas postoje ljudi koji žive na jednom kontinetnu, a rade na drugom. Roba do prodavnica stiže kako iz Evrope tako i iz daleke Kine, Amerike itd. Vremenom su se razvijali različiti vidovi saobraćaja. Vodeni je takođe bio jako zastupljen posle kopnenog dok se avio saobraćaj najsporije razvijao. Najznačajniji razlog za to je cena ovakvog vida transporta koji pored skupih karata često zahteva i dodatnu doplatu prtljaga. Međutim, u poslednjoj deceniji razvio se veliki broj low cost kompanija odnosno komanija koje realizuju avio prevoz po znatno pristupačnijim cenama, što je za posledicu imalo povećan broj korisnika. Procenjuje se da oko 4 milijarde putnika leti svake godine.
U jeku pandemije korona virusa govorilo se o klimatskim promenama kojima je doprineo između ostalog i prekid avio saobraćaja. Stoga pravo je vreme da se zapitamo kakav uticaj ima avio saobraćaj na životnu sredinu?
AVIO INDUSTRIJA
Generalno posmatrano većina svetskog stanovništva nije ekološki osvešćena, a posebno kada se radi o štetnom uticaju avio saobraćaja na životnu sredinu. Tako na primer većina stanovništva ne zna da dva sata leta avionom napravi iste posledice po životnu sredinu kao i prosečan automobil za godinu dana vožnje. Avioni proizvode štetne izduvne gasove, zatim buku koja oštećuje zdravlje ljudi i takođe imaju negativan uticaj na tlo, vazduh i vodu.
Avioni tokom leta najviše emituju CO2 i vodenu paru u kojoj se mogu naći i drugi štetni gasovi. Ugljen dioksid prolazi kroz sve delove atmosfere tako da to što je izbačen na jako velikoj visini i ne umanjujenjegov štetan efekat. Dok vodena para aposrbuje pa ponovo emituje infracrveno zračenje koje nanosi štetu životnoj sredini. Međutim, to nije jedni problem kada je u pitanju odnos životne sredine i avio saobraćaja. Još jedan negativan uticaj je onaj koji se odnosi na ljude koji žive u blizini aerodroma. Buka koju proizvode avioni ima negativan uticaj na zdravlje ovih ljudi. Neka istraživanja su pokazala da ljudi koji žive u blizini aerodroma osim problema sa sluhom često pate od insomnije, pod stresom su, imaju problema sa koncentracijom i pate od hipertenzije.
PROPISI I RAZVOJ EKOLOŠKIH AVIONA
Shodno navedenom razvijali su se i ekološki propisi koji se odnose na avio industriju. Organizacija civilnog vazduhoplovstva je donela ekološke propise ( aneks 16 čikaške konvencije) kojih avio kompanije moraju da se pridržavaju. Čikaška konvencija na primer, sadrži niz propisa kojih kompanije treba da se pridržavaju kako bi smanjile štetne uticaje buke na ljude koji žive u blizini aerodroma. Takođe postoje standardi koji se odnose na dim i emitovanje štetnih gasova. Slične propise donela je i Evropska unija. Pored međunarodnih konvencija i pojedinačne države sve više u svoje zakonodavstvo integrišu propise vezane za rad avio kompanija.
Koliko je zagađenje od strane avio saobraćaja veliko i koliko je ovo značajno pitanje govori i podatak da je NASA nastojala da krerira ekološki avion koji bi mogao da leti odgovarajućom brzinom i da nosi 50. 000 kg tereta, a da se smanji emisija štetnih gasova i buka koja ometa ljude koji žive u blizini aerodroma. Prvi ekološki avion poleteo je 2009. godine sa aerodroma u Hamburgu. Sistem koristi vodonik kao gorivo, a pokreću ga galvanske ćelije koje proizvode električnu energiju iz energije koja se oslobađa elektrohemijskom reakcijom goriva sa kiseonikom u vazduhu, bez unutrašnjeg sagorevanja.
Kreiranje ekoloških aviona je veliki pomak u zaštiti životne sredine i najverovatnije da će prilike u budućnosti nalagati i dalja unapređenja avio saobraćaja u ovom pravcu. Dok avio saobraćaj ostaje najbolji način da pređemo velike razdaljine za kratke vremenske intervale treba raditi na balansu između koristi avio saobraćaja i njegove štetnosti za naše okruženje.
Piše: Jasmina Andrić
