Najavljeni izbori koji se održavaju u SAD državama, trenutno stvaraju polemiku oko glasanja poštom u odnosu na glasanje na glasačkom mestu, putem mašine. S jedne strane bezbednosni faktori u pogledu COVID-19 govore da je fizička distanca najbolje rešenje da se spreči pojava virusa a sa druge strane istovremeno javlja se od nekih strana pitanje o legitimnosti takvog glasanja. Naravno, digitalizacija glasanja na glasačkom mestu bila je ideja da se omogući brzo i efikasno glasanje sa što bržim brojem poznatih glasova. No međutim, da li se sve baš odvija uvek kako je planirano?
Naime, kod elektronskog glsanja jedna od povoljnosti jeste svakako što se na prvom mestu zna ko vodi na određenom biračkom mestu i koliko je trenutno izašlih birača. Takođe, sam sistem može da izvrši notifikaciju glasača, te da mu ukaže ukoliko nije pravilno odradio glasanje. Npr. glasa se na parlamentarnim, gradskim i republičkim izborima. S obzirom da postoji više opcija, može se desiti da građanin zaboravi da zaokruži neku od opcija u žurbi. Sistem će ga obavestiti da nije izvršio glasanje. S druge strane, ukoliko bi neko pokušao da zaokruži, odnosno da odabere više kandidata, sistem će ga upozoriti da mora da se opredeli za jednog te da će se njegov glas u oba ova slučaja smatrati nevažećima. Na ovaj način se svakako smanjuje mogućnost da biračko mesto ,,padne” odnosno broj nevažećih listića.
Međutim, same mašine su podložne kao i svaki sistem bezbednosnom riziku. Pre svega, proizvođač mašina mora da bude nezavisan od bilo koga, dakle i od trenutne i buduće vlasti kako bi kupovina mašina imala efekta. Ukoliko je reč o jednoj zemlji, najbolje je da kupuje mašine u zemlji koja se bavi proizvodnjom mašina za široko tržište. Na taj način će se sprečiti potencijalna modifikacija softvera koja može uticati na obračun glasova. No ipak, ako su mašine povezane na internet rizik i dalje postoji da neko treće lice eksterno pristupi glasačkoj bazi te da izvrši promenu glasova zapisanih u digitalnom formatu.
U nekim zemljama, analogni sistem se uporedo koristi sa elektronskim sistemom, te tako postoje brojači glasova koji vrše autoamtsko brojanje listića umesto ručnog brojanja. Pored ovog sistema popularan je i sistem optičke obrade gde se glasači listići obrađuju optičkim skeniranjem, te isti zatim čuvaju u bazi – no ni ovaj sistem nije imun na greške o čemu svedoče brojni slučajevi u SAD od pregrevanja skenera, povlačenje duplog papira, te samostalnog upisa glasa ukolio bi papir bio preklopljen pored zabeleženog glasa.
Kod analognog, odnosno tradicionalnog glasanja, svaki birač se obeležava određenim bezbojnim sredstvom kako bi se sprečilo ponovno glasanje. Naravno na svakom biračkom mestu nalazi se odbor sastavljen od strane članova više partija koji su tu da učestvuju u preobrojavanju i kontroli glasanja. Ipak, jedan od glavnih problema ovog sistema jeste njegova slabost na kupovinu glasova. U mnogim situacijama kupovina glasova utiče na glasačku volju građana u odnosu za zamenu za neka materijalna ili novčana sredstva. Najčešći destinari ovog sistema jesu siromašna lica i lica sa malim prihodima. Pored toga, kada se završi glasanje, svi rezultati se saopštavaju glavnim štabovima a zatim se vreće sa papirnim glasovima dostavljaju na mesto predviđeno za njihovo ostavljanje. Papirno glasanje je donekle imuno na promenu izborne volje nakon što je glas dat, gde za razliku od elektronskog glasa isti može biti promenjen, modifikovan.
Jedna od novina jeste i potencijalno uvođenje bežičnog elektronskog glasanja. Za razliku od elektronskog glasanja na licu mesta ovaj metod glasanja je možda čak i najviše podložan zloupotrebi. U redovnom testiranju sistema za glasanje uvek postoji bar nekoliko bezbednosnih propusta koji se mogu eksploatisati kako bi se uticalo na izbornu volju građana.
U SAD glasanje poštom je jedan od alternativnih načina glasanja. Svaka država ima svoj rok i način na koji se glasanje može izvršiti. Sa jedne strane u trenutnom stanju sveta glasanje poštom je možda čak i najbezbednije no svakako pred sobom postavlja i pitanje legitimiteta glasova. Naime, u našoj zemlji ukoliko osoba ne može da glasa na glasačkom mestu, glasanje će se izvršiti na kućnoj adresi odlaskom članova biračkog odbora. Na taj način izborna volja je zabeležena i u istom danu je dokument tu. Sa druge strane već do kraja dana mogu se znati rezultati, odnosno naznake sa konačnim rezultatima u roku od 2-3 dana. Međutim, u situaciji gde je država ogromna, gde je sistem dodatno zakomplikovan i postojanjem elektora, proglašavanje pobede pre brojanja krajnjih rezultata ne bi bilo ništa neobično ukoliko se na osnovu prebrojanih glasova može zaključiti izvesnost nečije pobede. No s obzirom na sistem, glasanja, svaka pobeda koja nije pobeda sa ogromnim vođstvom može biti osporavana, što je bio i slučaj sa izborima 2000. godine kada je Vrhovni sud odlučio da je pobednik izbora Džorž Buš umesto Al Gora.
Svaki od navedenih sistema ima svoje mane. Uzimajući u obzir specifičnosti izbornih sistema širom sveta, jedan od glavnih zadataka jeste postizanje konsenzusa među stanovništvom o tome kakav način glasanja žele. Analiziranjem svih faktora može se doći do odluke koja će biti prihvatljiva za sve uzimajući u obzir aspekat bezbednosti, lakoće glasanja i tačnosti. Bilo da je reč o digitalizovanom sistemu, polu-digitalizovanom sistemu ili analognom sistemu, jedno je jasno; Svaki uspešan sistem glasanja funkcioniše na svoj način u svakoj zemlji. Neuspešni sistem glasanja samo se razlikuju u svojim problemima.
