Priča 1: Kao osnovcima, pored smišljanja raznih igara, najveći nestašluk nam je bio da beremo tuđe trešenje, jer tu voćku nije imala svaka kuća. Jedanput u „krađi“, gazda nas sačeka dok smo silazili sa trešnje i baš mene za uvo i opauči: šta kradeš, što nisi tražio ja bi’ ti dao, a ovako samo grane lomite. Svakako, otac je ubrzo saznao šta se desilo i na pasja kola me izgrdio te, iako nikad nas decu nije tukao, još odzvanjaju reči: ne diraj tuđe, kaži šta ti treba, kupiću ti.
Priča 2: U kraju gde danas stanujem između zgrada je mnogo drveća, među kojim su i voćke. Najomiljenija voćka u jesen (ovih dana) jeste orah. Svako jutro gledam kako penzioneri sa kesicama kupe opale orahe. Jedno jutro imam šta da vidim. Nepoznat stariji čovek nosi šprulju i trese orah, kad sa terase zavika komšinica: Šta to radite, kako vas nije sramota to, pa valjda ste trebali da zamolite. Koga da zamolim, ovo je društveno, nije tvoje, odbrusi nepoznati.
Priča 3: Među anegdotske, ali i ozbiljne analize uspeha vladavine Miloša Obrenovića spada i ona koja govori o tome kako je kod Turaka uspevao da isposluje neku korist. Tražim, ne daju, molim, ne čuju, platim – (pro)daju, govorio bi Knjaz.
ZNAČENJE GLAGOLA
- Glagol tražiti, (lat. Rekvirirati) ima značenja: zahtevati, iskati, iziskivati; Neku drugu vlast moliti za pomoć ili saradnju; zahtevati nešto natrag, izlagati svoje pravo na nešto; istraživati, ispitivati, isleđjivati; vojn. Popisati (uzeti, uzimati) na priznanicu za vojne ili državne potrebe (hranu, stoku, prevozna sredstva i dr.)
- Glagol moliti ima osnovna značenja (izvedena preko sinonmima): moljakati, umoljavati, prositi, preklinjati, zaklinjati, iskati, vapiti, kumiti, moliti Boga (moliti se Bogu). Izuzev molitve Bogu, znači tražiti u “lakšoj” formi od zahtevati.
- Glagol kupiti, izvedeno preko sinonima, možemo trojako poimati:
- pazariti, nabaviti, pribaviti, uzeti fam., maznuti fam.
- kupovati, mititi, davatimito, podmićivati, mazati fig., korumpirati, pridobijati, premazivati fig., podmazivati fig., potplaćivati
- ushititi, egzaltirati, razduševiti fam., omamiti, žarg. napaliti žarg., zaneti, kupiti žarg., izr. oboriti s nogu izr.
KVAKA
Život naš svakodnevni, od pojedinca, preko uže i šire zajednice, pa do međunarodnih odnosa, satkan je od normi ponašanja, koje imaju svoj de iure i de facto aspekt. De iure aspekt, pre svega, podrazumeva da je naše ponašanje i relacije u ophođenju sa (prema, od) drugima, na neki način regulisano, najčešće s pravnog, organizacijskog, funkcionalnog aspekta posmatrano (što bi rekli – propisano). De facto, pak, s druge strane podrazumeva da se odnosi pojedinca prema široj zajednici, odnosi među zajednicama, u najširem smislu posmatrano, ne odvijaju samo po precizno utvrđjenim normama (papirima), već imaju formu praktično preovladjujućeg odnosa sazdanog na “nepropisanim” uzusima. Kod tih “nepropisanih” uzusa izdvajaju se dva pola: 1) nešto što pripada tradiciji i običaju (s kolena na koleno, kako bi se reklo) i 2) nešto što seže u odnos moći (i sile), od najnižeg nivoa do globalnih međunarodnih odnosa. Ono što je intrigantno u ta dva pola “nepropisanog” jeste svojevrsna činjenica da odnos moći, istorijski posmatrano, jeste tradicionalan i uobičajen – ko jači taj tabači. Međutim, ima jedan “običaj” (narodna) – možeš kako hoćeš, ali ne možeš dokle hoćeš.
Šta je kvaka u prethodno navedenom?
Glagoli tražiti, moliti i kupiti, de iure i de facto, jesu sastavni deo našeg života. Teško je eksplicitno utvrditi kada nešto tražimo, a kada molimo, te zato i postoji narodna izreka – traži, a Boga moli da ne nađe (ko zna šta traži?). S druge pak strane, kada neka osoba traži posao, na primer, piše (nadležnom organu, instituciji) molbu (a ne zahtev). Zašto molba a ne zahtev? Pa zato što tu osobu taj konkretni posao ne sleduje a priori, već se podnesak (molba) “razmatra” od strane nadležne komisije (organa), pogotovo ako za taj isti posao “konkuriše” više osoba. Zahtev (tražiti) je strožija forma i, de iure, ispostavlja se nadležnom organu (instituciji) kad vas nešto sleduje u skladu s propisima. Na primer, ne moli se odsustvo sa posla zbog privatnih poslova (smrt u porodici…), već zahteva (traži), s obrazloženjem i pozivanjem na propis koji to reguliše. A gde je tu glagol “kupiti”? Glagol kupiti obuhvata oba prethodna (tražiti i moliti), na svoj način, ako se vratimo na tri njegova navedena značenja. Ne treba obrazloženje!
Uđimo malo u društvene procese i odnose. Zbilja međunarodnih odnosa daje nam pregršt primera u kojima, i de iure i de facto, nismo na čisto, da li se traži, moli ili kupuje, ili pak sve to zajedno. Uzmimo samo neke primere (može i druge od ovih koje navodim, jer su aktuelni).
- Da li demonstranti u Minsku nešto traže (zahtevaju), mole ili kupuju, ili se to od njih traži (zahteva), ili su možda kupljeni;
- Da li Papa (vest u medijima) traži ili moli da se sasliušaju demonstranti u Minsku? Ili i Papa nešto kupuje?
- Da li Palestinci traže, mole ili kupuju državu?
- Da li Nemačka (EU) traži, moli ili kupuje, kada isnistira kod Rusije da se otkrije uzrok teškog stanja biologa Navaljnog?
- Da li Rusija traži, moli ili kupuje, kada kaže (Peskov) da Rusiji ne treba govoriti koje istražne radnje da sprovedu u “slučaju” Navaljni?
- Da li Tramp traži, moli ili je kupio Izrael da prizna nezavisnost Kosova?
- Da li EU traži, moli ili kupuje (vreme?) kada insistira na Sveobuhvatnom i pravno obavezujućem sporazumju o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine?
- Da li Beograd traži, moli ili kupuje, kada kod EU insistira da i druga strana (Priština) izvrši obaveze preuzete (potpisane) Brisleskim sporazumom (2013)?
Mogli bismo navesti još bezbroj (nažalost) pitanja, gde nismo načisto o čemu se radi – tražiti, moliti ili kupiti. Iskreno rečeno, negde u duši mi prepoznajemo o čemu se radi, ali – DA LI? Kvaka je,dakle, u pitanju DA LI? Da li tražiti ili moliti ili kupiti?
EPILOG
Oni koji pažljivije (znam da ima takvih) prate moje kolumne, znaju da se vrlo često koristim narodnim izrekama. Zašto? Zato što ako su narodne, ne treba ih proveravati i dokazivati!
Zašto slika na početku kolumne? Narodna: Nema mleka dok beba ne zaplače! Da li beba traži, moli ili kupuje, s naučnog aspekta posmatrano, izlišno je pitati. Ovo s razloga, što beba nije svesno biće i reaguje instiktivno – glad. S druge strane je materinski instikt, kao jedan od najjačih, koji reaguje na bebin plač. U grubom posmatrano, instinkt je nešto što i običaj. Malo koja majka neće pomisliti da je beba gladna, kada zaplače, pogotovo ako se to dešava u nekim normalnim vremenskim razmacima dojenja. Ali, beba može da zaplače i ne samo kad je gladna. Uzrok plača, najčešće, može da bude bol ili za bebu (nerazumljivo) neadekvatna situacija (visok ton, buka, izmicanje podloge…).
DA LI ima instinkta (običaja) u međunarodnim odnosima?
Da, svakako da ima, samo ga je teško prepoznati i jednoznačno definisati. Ovo s razloga što običaj, po difoltu, važi za sve situacije, a realnost međunarodnih odnosa uvek ima neki sine qua non činilac. Ali, i običaji su različiti. Otuda se instinkt pojavljuje više kao osećaj da nešto treba (ne treba) činiti.
Umesto eksplicitnog odgovora na pitanje DA LI tražiti, moliti ili kupiti, poslužimo se narodnim izrekama:
- Ne traži, ako znaš da dobiti nećeš
- Ne traži đavla
- Nije pošteno tražiti od drugih ono što sami nismo u stanju učiniti
- Koga je moliti, nije ga kuditi
- Može se kupiti kapa, ali pamet ne može
- Gde novac zveči, Pravda ječi
- Dođu tako vremena kada pametan zaćuti, budalast progovori, a fukara se obogati (Andrić)
- Onaj koji misli da se novcem može uraditi sve, verovatno bi sve učinio za novac (Frenklin)
- Sve ima svoju cenu. Sve što novcem možeš platiti – jeftino je (Remark).
Verovatno bi svako po navedenim pitanjima mogao da primeni i druge izreke. Nije stvar u izboru i broju, već u koincidenciji (primenjivosti).
Priče s početka teksta mogu se razumeti i na sledeći način: 1) Ne bi meni otac uvek kupio trešnje i da sam tražio, jer je bilo prečih stvari, ali u konkretnoj situaciji bi. 2) Najlakše je udariti na društveno (ničije), jer se ne zna koga moliti. 3) Nakupovao se Miloš Obrenović do te mere da je svojevremeno slovio za najbogaijeg u širem regionu, ali nije to smisao izreke.
Najsigurnije je kupiti, i de iure i de facto. Jer se kupiti ne mora samo novcem.
Prof.dr Božidar Forca
