MAKSI SNAGA – MAKSI ŠANSA

PROLOG: U većem broju svojih naučnih i stručnih radova, objavljenih u naučnim časopisima, zbornicima sa naučnih skupova i drugim publikacijama, godinama unazad, izumeđu ostalog, obuhvatao sam pitanje puta zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju. Bilo je tu raznih analiza tipa ko-kada-zašto DA-zašto NE-kako i drugih. Međutim, u svim mojim radovima provejavala je ideja da EU primi region Zapadni Balkan odjednom. Bila bi to šansa da se ekonomija raširi do razmera da determiniše ostala pitanja. A, s obzirom da je Balkan „prepun istorije“, bila bi to šansa da svi narodi slobodno (bez granica) idu svojim narodima (Albanci Albancima, Hrvati Hrvatima, Srbi Srbima…), jer to je krucijalni problem državocentričnog poimanja međunarodnih odnosa, koga se Balkan, nažalost, nikada otarasiti neće, a eto – postoji šansa.

SWOT ANALIZA i TOWS MATRICA

Zašto i šta je maksi-maksi u naslovu kolumne?

U teoriji i praski svakog područja lkjudske delatnosti postoji mnoštvo metoda i tehnika kojima se koriste istraživači u dolasku do svojih tvrdnji. Jedna od tih metoda jeste SWOT ANALIZA.

SWOT ANALIZA je nastala u sferi finansija (ekonomije) sredinom prošlog veka, ali se brzo rasprostranila u ostale sfere, posebno bezbednost, politiku, ekologiju i druge. Ova rasprostranjenost nastaje s razloga što ta metoda pruža mogućnost da se istovremeno valorizuju i unutrašnje i spoljne stanje (okruženje). U rudimentu, SWOT je nosila naziv SOFT, a kao akronim engleskih reči: Satisfactory (dobro sada), Opportunities (šanse ubuduće), Fault (greške sada) i Threats (pretnje ubuduće). Vremenom, dobila je naziv SWOT, što je akronim reči: Strenght (snaga sopstvena), Weknesses (slabosti sopstvene), Oportunities (mogućnosti, šanse spolja) i Threats (pretnje spolja).

Dakle, dijagram SWOT analize obuhvata unutrašnju i spoljnu analizu. Ta analiza precizno se uvršćuje u SWOT matricu (Slika)

U SWOT matricu se nepristrasno (ekspertski) ubacuju vrednosni sudovi po određenim karakteristikama polja na koje se odnose i pridaje im se koeficijent relativne važnosti.

TOWS MATRICA jeste skup mogućih strategija, koji dobijamo neposrednim vezivanjem vrednosnih sudova ubačenih u SWOT matricu. Principijelno posmatrano, postoje MAKSI i MINI strategije u matrici, sa njihovim kombinacijama.

Maksi strategije polaze od SNAGA sopstvenog sistema i dovode ih u vezu sa šansama i pretnjama iz okruženja. Po pravilu, ovo su povoljne strategije (idu na ruku sistemu). Mini strategije polaze od SLABOSTI sistema i vezuju ih za šanse i pretnje iz okruženja. Po pravilu, ovo su negativni aspekti strategije, koje treba poboljšati. U tom smislu, u teoriji se najčešće navode sledeće kombinacije: Maksi-maksi; Maksi-mini; Mini-Maksi i Mini-mini (Tabela).

Moguće je još podosta govoriti o SWOT analizi i TOWS matricama, ali rečeno smatramo za dovoljno u vezi onoga što sledi.

ŠENGEN I ŠENGENSKI SPORAZUM

Prvi praktični oblici i forme ujedinjenja evropskog kontinenta sežu u period posle Drugog svetskog rata, među zemljama tzv. Zapadne Evrope (EZUČ, EEZ, EUROATOM…). Nekoliko godina pre formalnog ustrojstva tih oblika u Evropsku uniju (Mastrih, 1992), pojavljuje se ideja da se između Francuske, Nemačke i zemalja Beneluksa (Belgija, Holandija i Luksemburg) „izbrišu“ granice i omogući slobodno kretanje ljudi. Te, 1985. godine, navedene zemlje su sklopile tzv. Šengenski sporazum. Šengenski sporazum je, potpisan  na brodu “Princeza Mari Astrid”, na reci Mozel u luksemburškom gradiću Šengen (otuda ime sporazuzma). Mesto ima simbolički značaj, jer se upravo na toj lokaciji nalazi tromeđa između država potpisnica prvobitnog sporazuma.

Šengen je na samom početku bio simbol slobodnog kretanja ljudi, jer je postalo veoma lako doći iz jedne zemlje u drugu bez pokazivanja pasoša i čekanja u redovima na grancii. Ali danas, on mnogo više od toga, on je mnogo više simbol evropskih integracija. Šengenski sporazum iz 1985. godine bio je prvi korak ka ukidanju unutrašnjih granica Evropske Unije. Naredni sporazum, kojim su definisani pravni tehnički detalji buduće carinske unije potpisan je 19. juna 1990. godine. Stupio je na punu snagu tek 1995.

Danas je Šengen:

• Područje koje čini 26 evropskih zemalja (Hrvatska treba da postane 27.članica) koje su zvanično ukinule pasoše i sve druge vrste granične kontrole na svojim međusobnim granicama
• Podrazumeva slobodan protok ljudi i robe
• Zona uglavnom funkcioniše kao jedna zemlja što se tiče namena međunarodnih putovanja, uz zajedničku viznu politiku
• Dobila je naziv po Šengenskom sporazumu koji je potpisan 1985. godine
• Države u Šengenskoj zoni su ojačale pogranične kontrole sa nešengenskim zemljama
• Šengenska zona ima populaciju od preko 400 miliona ljudi
• Pored zemalja članica EU, potpisnice Šengenskog sporazuma su i Švajcarska, Norveška, Island, a slobodu kretanja imaju i stanovnici Andore, Monaka, San Marina i Vatikana.

Šengenski sporazum je bio “poljuljan” 2015. godine, nakon terorističkih akata u Parizu, kada je na izvesno vreme suspendovan.

MINI (MALI) ŠENGEN

Ideja o MINI ŠENGENU, potekla je od predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, dok je neki pripisuju albanskom premijeru Edi Rami. Iz skromnosti, srpski predsednik ističe da je to ideja lidera tri zemlje: Albanije, Makedonije i Srbije (Slika).

Suština ideje Mini Šengen, po izjavama lidera tri zemlje, jeste slobodan protok roba, kapitala, ljudi i usluga na Zapadnom Balkanu. Posle susreta navedena tri lidera u Novom Sadu, usledio je susret u Ohridu (Severna Makedonija), kada se malo preciznije definisalo šta novi sporazum znači;

“Mali Šengen”, koji su lideri Srbije, Severne Makedonije i Albanije osmislili  u Ohridu, podrazumeva više konkretnih mera, koje će unutar postora tri zemlje regiona obezbediti punu slobodu kretanja robe, ljudi, usluga i kapitala, što je jedna od temeljnih vrednosti Evropske unije.

To su:

– putovanje građana Srbije, Severne Makedonije i Albanije unutar prostora tri zemlje samo uz ličnu kartu, u Srbiju i Albaniju možda već od kraja godine;

– svojevrstan “mini Šengen”, odnosno mogućnost za strance da zemlje članice inicijative putu bez dodatnih viza jednom kada uđu u neku od njih, što će povećati broj stranih turista i omogućiti foriranje zajedničkih turističkih ponuda i ruta;

– zajedničke radne dozvole i priznavanje kvalifikacija i diploma, bez dodatnih procedura, što bi obezbedilo mogućnost kretanja radne snage, što će podići dostupnost radne snage, a time i atraktivnost celog regiona za strane investitore;

– razmena studenata;

– zajednički projekti za istraživanje i razvoj;

– uvođenje 24-časovnog radnog vremena svih inspekcijskih službi na granicama, sa akcentom na fitosanitarnu i veterinarsku inspekciju, što će skratiti vreme čekanja kamiona s robom, a slobodan protok robe imaće višestruke efekte i podići konkurentnost celog regiona sa oko 12 miliona stanovnika;
– jedinstven “paket” dokumentacije potrebne za tranzit robe, sa akcentom na uvođenje sistema sa što manje “papira”, koji bi bio u skladu sa strategijom digitalnog razvoja;

– izmene zakona iz oblasti tržišta kapitala, poreskog i finansijskog sistema u sve tri zemlje, u cilju stvaranja uslova za nesmetan protok kapitala;

– dalje jačanje prekogranične saradnje u oblasti borbe protiv transnacionalnog kriminala i terorizma, kroz saradnju u oblasti migracije i pomoći u vanrednim situacijama;

– definisanje sopstvenih pravila u mnogim oblastima, u cilju unapređenja atraktivnosti tri zemlje i saradnje, te ova inicijativa time može postati najvažnija politička inicijativa u 21. veku.

Upotrebili smo izraz “novi sporazum”, jer jedan sličan već postoji, a to je CEFTA (I CEFTA PLUS)

• CEFTA je ugovor zamišljen da olakša trgovinsku razmenu između zemalja centralne i istočne Evrope
• Njime je predviđena bescarinska razmena proizvoda među članicama
• Prvobitni sporazum su potpisale zemlje Višegradske grupe – Poljska, Mađarska i Čehoslovačka 1992. godine
• Pošto su sve potpisnice prvobitnog sporazuma, osim Severne Makedonije, ušle u Evropsku uniju, odlučeno da se Sporazum proširi
• Na Samitu premijera Jugoistočne Evrope, u Bukureštu 6. aprila 2006, usvojena je deklaracija o proširenju, a samit je nosio naziv „Približavanje Evropi – Nova ambiciozna CEFTA”
• Danas su potpisnice ovog sporazuma (CEFTA PLUS) Albanija, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija, Moldavija, Srbija, Kosovo i Crna Gora

Tako, Mini Šengen je, iako i sam kao neformalan naziv, imenovan i kao CEFTA plus-plus. Međutim, poznato je da je taksama od 100%, koje su privremene vlasti na Kosovu I Metohiji uvele na robu iz Srbije i BiH, praktično, drastično narušen sporazum CEFTA PLUS. Najnovija garniture privremenih vlasti na KiM je, pod pritiskom spolja, ukinula navedene takse, čime je “otkočen” razgovor Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa, ali i dat “vetar u ledja” Mini Šengenu.

Prva reagovanja na ideju o Mini Šengenu

Kako to na Balkanu biva, “mnogo istorije, malo strategije”, tako su i prva reagovanja na ideju o Mini Šengenu bila dijametralno suprotna: od podrške do opovrgavanja. Zagovornici ideje su bili na stanovištu da, pored slobode kretanja ljudi, robe, kapitala i ideja, Mini Šengen jeste i jedan od snažnih zamajaca da se Balkan (Zapadni Balkan) konačno otrgne od ratne tradicije i posveti ekonosmkom i svakom drugom prosperitetu, na putu ka EU. S druge strane, protivnici ideje Mini Šengen, smatrali su to političkim gestom Srbije, te pokušajem stvaranja mini Jugoslavije, “bacanjem prašine u oči”, jer postoji CEFTA. Protivnici ideje Mini Šengen su isticali da je prvi plan političko sređivanje stanja na Zapadnom Balkan, bez koga nema drugih pomaka. Neki su u Mini Šengenu videli “zamenu” za članstvo u EU i, u tom smislu, tu ideju su smatrali neporihvatljivom, s njihovog stanovišta.

Bilo kako bilo, Srbija, Albanija i Severna Makedonija ostaju pri ideji, dok se tome protivila Crna Gora (Mila Đukanovića), BiH, kao i uvek – nema jedinstven stav, a Kosovo (i Metohija)? Vlast u Crnoj Gori, nakon avgustovskih izbora još nije konstituisana. U čekanju uspostave nove vlasti, pobednici na izborima (tri partije), potpisali su sporazum u sedam tačaka. U tom sporazumu nema reči o Mini Šengenu. Da li je otvaranje skoro svih poglavlja pregovora s EU činilac koji Crnu Goru “odbija” od Mini Šengena videćemo vrlo brzo. Bosna i Hercegovina, kad su inicijative u pitanju, pogotovo spoljnopolitičeke i ekonomske, ima problem “nadglasavanja” tri strane u dva entiteta. Albanski lideri sa Kosova u prvi plan stavljaju zahtev da ih Srbija prizna kao nezavisnu državu i, u tom smislu, imaju negativan stav prema Mini Šengenu. Ali, o “svojoj” politici albanske vodje na KiM se najmanje pitaju.

Veliki su, po običaju, prvobitno davali deklarativnu podršku inicijativi (sve na Balkanu je dobrodošlo, ako nije rat, prim. autora). Međutim, kad je EU u pitanju, u okviru Berlinskog procesa (od 2014), jedan od zahteva prema regionu jeste pomirenje i plan za ekonomsko povezivanje (connectivity agenda), kao i niz drugih inicijativa. Međutim, neke zemlje na Zapadnom Balkanu su te stavove EU videle kao zemenu za članstvo u Uniji. U tom smislu, iz  EU poručuju – Ne zamena, već dopuna za članstvo u EU. Ali, može se reći da je susret predsednika Vučića i predsednika Vlade privremenih organa na KiM (Hoti) sa predsednikom Trampom u Vašingtonu (04.09), bacio novo svetlo, pa i pozitivan zamajac na/za Mini Šengen. Jedna od tačaka na oba potpisana papira (Vučić I Hoti) odnosi se na Mini Šengen.

EPILOG

Kuda ide Zapadni Balkan? Deklarativno – u EU. A suštinski – ko zna? Varijacija na temu, pa i sa ratnom opcijom, na Balkanu nikada nije nedostajalo.

EU, deklarativno, jeste stava da je Zapadnom Balkanu mesto u Uniji, a suštinski? Uslovi, uslovi, uslovi…

Narodna izreka kaže: Bolji je vrabac u ruci, nego golub na grani! Ako je narodna, ne treba je proveravati.

Aproksimativno (čitav život je skup aproksimacija), vrabac je Mini Šengen, a golub – EU.

Ako, opet aproksimativno, region Zapadnog Balkana shvatimo kao jedan organizacioni sistem (teško, ali pokušajmo), u osvrtu na Mini Šengen, vratimo se SWOT analizi:

Naravno, svako od nas bi mogao da popuni SWOT matricu još konkretnijim podacima, ali to nije cilj. Cilj je da uočimo MAKSI – MAKSI strategiju iz TOWS matrice. Dakle, povezivanje sopstvene snage sa šansama iz okruženja.

Snaga Mini Šengena je vise potencijalna nego kinetička energija, manje eksplicitno prisutna, osim odlučnosti Albanije, Severne Makedonije i Srbije da se inicijativa razvija.

Maxi šansa jeste članstvo u EU, tako bi mogli shvatiti iz deklarativnih opredeljenja svih zemalja Zapadnog Balkana (obuhvatajući i teritoriju Kosovo*). Da li? Ako se poslužimo mislima menadžera Isaka Adižesa, biće nam jasnije šta je maksi šansa. Naime, ako maksi šansu poimamo kao profit, Adižes kaza: Za dobrog menadžera, primarni cilj nije puki profit, već putevi do njega. A profit će tada, sam po sebi, doći!

Prof.dr Božidar Forca