PROLOG: U doba korona virusa (pandemija i epidemija COVID 19), a s početkom školske godine, ponovo su u neizostavnu kombinatoriku došli deke i bake, s jedne i unuci, s druge strane. Roditelji koji su u radnom odnosu, u uslovima preraspodele rada škola (niži razredi osnovne škole), jednostavno su upućeni na to da brigu o odvođenju i dovođenju dece iz škole, domaće zadatke i druge obaveze „svale“ na bake i deke. Elem, s mojim unukom (3.razred) po dolasku iz škole radim domaći iz Srpskog jezika i Matematike. Iz Srpskog jezika treba da ponovimo štivo o imenicama, težišno zbirne imenice, a iz Matematike da uvežbamo „preslikavanje“ rimskih u arapske brojeve i obrnuto. Uradivši iz taka matematiku, gde sam mislio da će biti više muke, unuk mi o štivu iz Srpskog jezika kaza – deko, ove zbirne imenice su dosadne, i kome to treba?
OPŠTI ASPEKT BEZBEDNOSTI
Posle Drugog svetskog rata, koji je po obuhvatu učesnika i posledicama najdrastičniji oblik sukoba u istoriji ljudskog roda, aspektima bezbednosti počela se organizovano baviti i nauka. Da bi omeđili polje svog delovanja, brojni umni radnici su pokušali da pronađu ključne aspekte tog naučnog zahvata. Ti pokušaji imenovani su različito, a najčešće se grupišu oko zajedničkog imenitelja – koncept bezbednosti. S obzirom da i pojam „bezbednost“ nije jednoznačno definisan, tako je i sintagma „koncept bezbednosti“ poprimila više uglova posmatranja. Bilo kako bilo, teorija je iznedrila brojne istraživačke pristupe (pravce, škole) konceptima bezbednosti, čija rezultanta, u najvećem, ima izlaz u stavu da: 1) realizam i liberalizam jesu klasični pristupi bezbednosti i 2) postoji veći broj tzv. alternativnih pravaca, koje neki autori imenuju kao „kritički pristupi bezbednosti“.
Naučna teorija bezbednosti, logično, nije mogla da se odvoji od prakse međunarodnih odnosa i to najmanje sa sledećih aspekata: 1) koristila je prošlu i aktuelnu praksu, kako bi izgradila i potvrdila svoje stavove i 2) pokušavala je da predvidi bezbednost budućih međunarodnih odnosa.
U nadmetanju za utvrđivanjem što konzistentnijeg skupa stavova (teorije) brojni istraživački pravci se nisu mogli odvojiti od države, kao fokusa bezbednosne problematike. Pri tome, deklarativno je ljudska bezbednost stavljana u prvi plan, a opšta konkluzija težila je dostizanju međunarodne bezbednosti. U tu matricu (pojedinac-država-međunarodna zajednica), kao klin u točak bicikla, ubacila se sintagma „globalna bezbednost“.
GRAMATIKA SAVREMENE BEZBEDNOSTI
Izraz „gramatika bezbednosti“ koriste neki teoretičari (Ejdus), pokušavajući da uopšte, odnosno sublimiraju ključna pitanja (aspekte) bezbednosti. Po njima, ključni pojmovi „gramatike“ jesu: opasnost (ono što ugrožava); referentni objekat bezbednosti (ono što je ugroženo); subjekat bezbednosti (onaj koji brani i štiti) i sredstva, odnosno mere bezbednosti (na koji način se brani i štiti). Navedni izraz „gramatika“ brojni analitičari koriste kao „ključna pitanja bezbednosti“. Brojni su pokušaji utvrđivanja ključnih pitanja bezbednosti u svetskoj teoriji i kod domaćih autora (uglavnom prihvatanje nekog od stranih viđenja). U opštem ta ključna pitanja bezbednosti (Simić, R.D.) svode se na „gramatiku“, a najčešće se grupišu kao: 1) ko je (šta je) (referentni) objekat bezbednosti; 2) kakva je priroda pretnje; 3) ko je odgovoran (ko se stara) za bezbednost i 4) kako se obezbeđuje, čuva i unapređuje (postupci, sredstva, način) bezbednost?
Kako smo već naveli, brojni istraživački pravci (klasični i alternativni) pokušali su da čim uverljivije utvrde „gramatiku“ i „daju odgovore“ na ključna pitanja bezbednosti. Ne treba mnogo mudrovanja da se zaključi da među tim pravcima, ali i unutar njih, postoje manje do izuzetno značajnih razlika. Pri tome, koplja su lomljena oko toga – šta je referentni objekat bezbednosti i kako se njegova bezbednost može postići.
Koncepti bezbednosti, po nivoima posmatrano, uz manja odstupanja, koncentrisani su na: ljudsku bezbednost; nacionalnu (bezbednost države); međunarodnu (državocentrični peristup) i globalnu bezbednost. Ali, i tu ima razlike. Naime, pojedini autori razdvajaju međunarodnu i globalnu bezbednost, dok neki, pod nazivom globalna bezbednost, poimaju: državocentrični pristup (bezbednost međunarodnog poretka) i društveno centrični pristup (proces globalizacije). Takođe, pojedini autori (Ejdus) posebno kao nivo analiziraju regionalnu bezbednost, što sa praktičnog aspekta posmatrano (regionalne bezbednosne i odbrambene organizacije) ima opravdanje.
Pritup bezbednosti ma kog koncepta determinišu ANALITIČARI (teorija) i POLITIČARI (donosioci odluka). Ne treba biti mnogo uman (mudar) da se zaključi ko ima prevagu.
Sa teorijsko-praktičnog aspekta (miks) posmatrano ne može se sasvim precizno utvrditi koji teorijski pravac istraživanja bezbednosti preovladava. Može se, s velikom verovatnoćom tvrditi da preovladava državocentrični pristup, koji se, u skladu s interesima, „odmotava“ ka bezbednosti pojedinca-ljudska prava i slobode (naniže) i bezbednosti ljudske zajednice (naviše). Prevedeno: 1) džaba zaklinjanje u ljudska prava, kad silni kažu da su u toj i toj zemlji ugrožena, 2) džaba zaklinjanje u brigu o zaštiti životne sredine, kad lideri (iz sebi znanih razloga) odlučuju koji je međunarodni sporazum (deklaracija, rezolucija…) korektan.
Ako smo primetili, u prethodnom stavu je upotrebljen izraz INTERES. Da, to je ključni kamen spoticanja između analitičara i političara. Naime, analitičari primat daju VREDNOSTIMA, kad posmatraju referentni objekat bezbednosti, dok političari u fokus stavljaju INTERERES. Taj interes, najčešće, imenuje se kao nacionalni. Međutim, i analitičari i političari ne zanemaruju „drugu stranu“ (pojam). Tako, analitičari stavlajući VREDNOST u prvi plan, pokušavaju da „razumeju“ različite interese. S druge strane, političari polaze od (nacionalnih) INTERESA, a deklarativno proklamuju VREDNOSTI.
Vrlo je interesantna situacija odnosa vrednosti i interesa, kad se posmatra savremena bezbednost. Uvidom u brojna zvanična dokumenta mnogih država, a pre svega ona koja dodiruju bezbednost, dolazimo do zaključka:
VREDNOSTI SE GOTOVO NA ISTI NAČIN IDENTIFIKUJU, DOK SE ZNAČAJNA RAZLIKA POJAVLJUJE U UTVRĐIVANJU NACIONALNIH INTERESA (i ciljeva). O odnosu vrednosti i interesa (i ciljeva) pisali smo u nekoj od prethodnih kolumni.
MATEMATIKA SAVREMENE BEZBEDNOSTI
Ako je „gramatika“ (možda bolje reći: diskurs) savremene bezbednosti dosta fluidna, nedefinisana, nejednoznačna, za „matematiku“ se, po difoltu, očekuje da bude egzaktnija.
A šta je matematika savremene bezbednosti?
Kako se arapsko 1999 piše rimskim brojevima: M CM XC IX (razmaknuto samo da se uoči svaki broj, inače se piše spojeno). To je bio jedan od zadataka mom unuku, koji je odmah rešio, bez moje pomoći. Pomislih u sebi, pa kako je tako brzo razumeo učiteljicu i sa „arapskog“ prevodi na „rismki“ i obrnuto, a zbunjuje ga činjenica da ZBIRNE IMENICE NEMAJU MNOŽINU, JER SAME SOBOM PODRAZUMEVAJU DA SE RADI O VEĆEM BROJU (više od 1) NEČEGA (kamenje, drveće…).
Svakako, nije pisanje brojeva matematika, ali je nezamisliva bez brojeva. Kada uđemo u geopolitiku i bezbednosnu sferu, neumitno ćemo se sresti s pitanjima: koliko ima država u svetu; koliko država pripada ovom bloku, a koliko onom; kolika im je površina, broj stanovnika; koliko imaju vojnika, aviona, tenkova i topova; koliki je BND, a koliki javni dug; koliko je pismenih i nepismenih; koliko je bogatih i siromašnih; koliko….?
Dakle, brojevi su nezaobilazni. A šta je onda matematika?
Matematika bezbednosti jesu operacije s brojevima. Osnovne operacije jesu sabiranje, oduzimanje, množenje i deljenje:
- SAD + NATO = 30,
- Nas i Rusa = 300 miliona (nekada se pevalo),
- „Žutih“ je najviše na svetu (milijarda i…),
- 1,75 milijardi muslimanskog sveta je faktor koji se ne može zapostaviti u determinisanju savremenih međunarodnih odnosa,
- 27EU + Ujedinjeno Kraljevstvo = (bio) problem – nije išlo; 28EU – UK = ?
- X država priznalo nezavisnost Kosova, Y država to nije uradilo, Z država „povuklo“ priznanje; da li je X veće od Y ili je obrnuto, ili su jednaki, značajno bi bilo pri eventualnom odlučivanju o prijemu Kosova u UN,
- …
Proste radnje sabiranja i oduzimanja daju neke relacije u međunarodnim odnosima, koje mogu da imaju značajnu ulogu u diskursu (gramatici) savremene bezbednosti. Međutim, to je račun, a ne matematika.
Matematika međunarodne bezbednosti oslanja se na diferencijalni račun, funkcije, integralni račun, nizove, skupove, matrice… – viša matematika. Poseban oblik više matematike (ali ne samo matematike) jeste VEROVATNOĆA, koja može da igra značajnu ulogu u bezbednosti.
Verovatnoća se, u opštem, definiše kao količnik broja povoljnih slučajeva za dogadjaj A u odnosu na ukupna broj slučajeva.
P(A)= m/n.
- n je broj svih mogućih slučajeva
- m je broj povoljnih slučajeva.
Primer: Kolika je verovatnoća da se od slova: a,a,a, m,m,t,t, e,i,k sastavi reč MATEMATIKA?
Rešenje: U pitanju su permutacije do 10 slova,s ponavljanjm, jer se neka slova ponavljaju (a-3 puta, m i t po 2 puta).
n= 10!/3!x2!x2! = 10x9x8x7x6x5x4x3x2x1/3x2x1x2x1x2x1 = 151200
m= 1, jer nama treba samo reč „matematika
P=1/151200
Drugi način, postupno
U reči matematika, treba nam prvo slovo „m“, verovatnoća je 2/10 (2 slova m od 10 slova)
Zatim nam treba slovo „a“; verovatnoća je 3/9, jer ima 3 slova a, od 9 slova koliko je ostalo
Sada nam treba slovo „t“, verovatnoća je 2/8, jer ima 2 slova t od 8 slova,
Pa nam treba slovo „e“, verovatnoća je 1/7, jer je jedno slovo e od 7 preostalih slova
Takvom logikom dobijamo:
P(A) = 2/10×3/9x28x1/7×1/6×2/5×1/4×1/3×1/2×1 = 1/151200.
Pa i nije neka matematika, rekli bi!!??
Ako mislite da nije teško, probajte od slova (n,n,n,n,n,n,a,a,a,a,a,a,a,t,t,t,o,o,o,o,s,s,s,s,s,s,d,d,v,v,v,e,e,e,e,e,t,t,b,b,b,z,z,i,i,i,i,i,u,u,r,r) da sastavite reč NEZAVISNO KOSOVO. Zašto od tih slova? Pa to su slova koja se nalaze u rečima: NATO, SAD, SAVET BEZBEDNOSTI UN, EU, RUSIJA, KINA, SRBIJA KOSOVO, NEZAVISNO.
Rešenje je videćete mnogo drastičnije (nepovoljnije za pronaći) u smislu mogućnsoti od prethodnog primera. Dakle, ne treba se sekirati – matematički posmatrano, praktično je nemoguće nezavisno Kosovo!
Da li je to matematika? Da – možda – ne.
EPILOG
Vratimo se na početak priče.
COVID 19 je, jezički posmatrano (gramatika), opasnost koja je ugrozila (još uvek ugrožava) ceo svet. Čudo je ta „gramatika“. Iako je ujedinila bake i deke s unucima (strogo zabranjeno), delimično je ujedinila i svet. Matematika je, nažalost, za sada okupirana brojem zaraženih (oko 30 miliona) i brojem preminulih (blizu milion). Treba li veza gramatike i matematike? TREBA, i te kako!
Kada shvatimo da je bezbednost ZBIRNA IMENICA, RAČUN će biti JEDNOSTAVAN.
Prof.dr Božidar Forca
