Evidentno je da u poslednje vreme moć Saudijske Arabije polako opada usled brojnih problema, dok se UAE izdižu kao sve bitniji regionalni činioc u senci sve dublje saradnje sa Izraelom.
Posle potpisivanja istorijskog sporazuma u Vašingtonu kojim je formalno stavljeno na papir prizanje Izraela od strane UAE i Bahreina dolazi do novog momenta u političkim odnosima Bliskog istoka koji može umnogome promeniti odnos snaga u tom reginu.
SAUDIJSKA ARABIJA GUBI SJAJ
Iako vrhovni vođa arabijske kraljevine Muhamed ibn Salman pokušava da od svoje države napravi snažnu turističku destinaciju sa razvijenim privatnim sektorom evidentno je da je u poslednjih godinu dana politička moć Saudijske Arabije opala pa tako sunitske države tragaju za alternativnom podrškom neke druge države. Razloga za slabljenje Saudijske Arabije ima više i oni dolaze od spoljašnjih neprijatelja ali i usled unutrašnje situacije u državi. Spoljašni elementi kao što su jačanje Izraela i Irana kao i građanski rat u Jemenu koji se graniči sa Saudijskom Arabijom uticali su da ove države imaju veći uticaj na dešavanja u regionu od Saudijske Arabije. Na unutrašnjem planu, pored korona virusa, vlasti u Saudisjkoj Arabiji muči vrlo snažno konzervativno krilo koje usporava liberalizaciju države i razvoj privatnog sektora. Sve ove stvari primoravaju Ibn Salmana da se više bavi situacijom unutar države nego spoljnom i regionalnom politikom pa se tako čini da se Saudijska Arabija nekako povukla u sebe i da je njen uticaj usresređen na Arabijsko poluostrvo i na držanje svojih granica pod kontrolom.
DA LI SE UZDIŽE NOVA SILA?
Pomalo neupadljivo UAE su znatno povećali svoju političku snagu i uticaj u regionu u prošlih nekoliko godina i postavlja se pitanje da li ova mala ali prebogata država može izrasti u regionalnu političku silu na Bliskom istoku ili je ovaj period samo trenutni sjaj u bliskoistočnim pustinjama. UAE su veoma aktivni na političkom, diplomatskom, ekonomskom ali i vojnom nivou pa se tako njihovo delovanje mora uzeti u obzir kada je regionalna sitiacija u pitanju. Iako su od svog nastanka važili za finansijski i ekonomski veom snažnu državu malo ko je očekivao da bi ova mala država napravila ovakav uzlet pa je trenutno u stanju donositi smele političke odluke kao što je priznanje i saradnja sa Izraelom. Ako odemo još dublje u ovo pitanje primetićemo da su UAE izvojevale i diplomatsku pobedu tako što su uspeli ubediti vođe Palestinaca da ovaj potez nije toliko poguban i tako sebi obezbedili win-win situaciju. Bliskom ekonomskom saradnjom sa državama regiona, privatni sektor UAE nastavlja da raste a samim tim i stabilnost ove države. Rezultat svega toga jeste vojna intervencija UAE u Libiji i Tunisu kojom Emirati pokušavaju( za sa uspešno) da prošire svoj uticaj u Severnoj Africi.
PRAGMATISTA
Posle nekoliko izuzetno teških godina za Izrael koji je sve više zazirao od vojnog jačanja Irana čini se da je Netjanjahu uspeo da nađe formulu da ojača poziciju svoje države u regionu, kao i svoju poziciju unutar države. Ovaj izuzetno sposoban političar je indirektan dobitnik sporazuma u Vašingtonu zato šro je obezbedio naklonost građana svojom čvrstom spoljnom politikom. Netjanjahu je supešno predstavio domaćoj javnosti situaciju da je njegova politika dovela do toga da arapske države, polako ali sigurno priznaju Izrael kao suverenu državu. Iako se odrekao populističkog obećanja da će okupirati celu zapadnu obalu, uspeo je da izvuče državu iz regionalne izolacije što je sigurno važan trenutak za Izrael kako bi on mogao da nastavi sa ekonomskom integracijom sa državama u regionu. Ukoliko uspešno izbegne optužbe za korupciju, Netjanjahu će se isprofilisati kao jedan od najuticajnijih i najpragmatičnijih političara u ovom nestabilnom regionu što nikako nije bezazlena stvar kako i za sudbinu Izraela tako i za dalja dešavanja u regionu Bliskog istoka.
Petar Milošević
