Načelno u mnogim temama koje se raspravljaju, jedan od glavnih diskursa jeste da je rešavanje problema teško jer ne postoji upravljanje od strane stručnjaka. Kada se navedeno diskutuje, obično se diskutuje na temu politike ili na temu privrede i biznisa.
Ipak, činjenica je da je tehnokratija najpodesnije rešenje, pogotovo za zemlje kao što je Srbija. Naime, ukoliko bi imali ljude koji su stručnjaci u svojoj oblasti na pozicijama koje su iz njihove branše rada, funkcionisanje zemlje bi svakako bilo poboljšano u mnogim aspektima.
No, u mnogim situacijama čest je slučaj da mnogi od stručnjaka nemaju taktički pristup u komuniciranju sa stanovništvom, te da mogu napraviti problem u komunikaciji koji stvara averziju prema poštovanju njihovih odluka i viđenje toga da su one ispravne. S druge strane političari su veštiji govornici iako nisu sttručnjaci za određenu oblast. Kombinacija ta dva faktora može biti jedno od ključnih rešenja kako bi se premostili određeni problemi.
Naravno pored uvođenja tehnokratije u svaku poru društva, potrebno je da ta tehnokratija bude kombinovana meritokratijom. Vladavina stručnjaka ali vladavina najzaslužnijih stručnjaka. Sama poenta vladavine stručnjaka gubi poentu ukoliko su oni podložni nečijem uticaju, odnosno ako se ne odaberu najbolji stručnjaci u svojoj branši da upravljaju najvažnijim resursima u zemlji. Pre svega moramo biti svesni da bez obzira na različita politička mišljenja da je potrebno da svi rade ka napretku zemlje. Napredak zemlje mora da bude nezavisan od bilo kakve politike, trenutnog oportunizma. Reč je o višem cilju koji svaka zemlja utvrđuje za narednih nekoliko decenija i kako se isti mogu ostvariti.
Moramo da premostimo jedan ključni momenat a to je da u mnogim slučajevima političari bi morali da postanu PR vlade i stručnjaka. Prisustvo u skupštini, u upravljanju određenim javnim društvima deo je narodne volje. Obezbeđivanjem meritokratske tehnokratije, oni bi bili kontrolori narodne volje, narodni predstavnici u pravom smislu te reči, kao i glas stručnjaka prema narodu. Jedna od stvari sa kojima moramo da se pomirimo jeste da moramo da otklonimo kult ličnosti u političkim strankama kako ne bi doživljavali propadanje istih. Primer sa SKJ i skorašnji primeri dokazuju koliko to može biti dalje pogubno po zemlju, razvoj zemlje i demokratiju. Stranke kao politički činioci moraju da postoje i bez njihovih lidera i da maksimalno imaju sprovedenu decentralizaciju.
Naravno, šefovi stranaka i ključni donosioci odluka moraju biti svesni toga. Jedan od najboljih primera kada je možda bolje pustiti stručnjake, odnosno kada bi korišćenje u specifičnim stiuacijama bilo ustupljeno stručnjacima privremeno, jeste ispitivanje Mark Zuckerberg-a u američkom Senatu. Činjenica je da je prosečno godište ljudi u Senatu oko 60 godina. Mnogi od njih nisu upoznati sa sa internetom i drugim tehnologijama u meri u kojem su upoznate mladje generacije. Ustupanje svoje pozicije stručnjacima u određenim situacijama daje mnogo bolju mogućnost da se rešavanju ključna pitanja. Jako je teško utvrditi povredu privatnosti korisnika odnosno modele monopola ukoliko ne postoji intimno znanje sa datom oblašću.
Kombinacijom politike, učestvovanje u javnom životu i meritokratske tehnokratije, omogućujemo da postoji sinteza između vlasti naroda i vladavine stručnjaka ka stvaranju najidealnjeg ishoda za zemlju i njene građane.
