ZAVRZLAME OKO EKOLOŠKE BEZBEDNOSTI

PROLOG: Ekološke bezbednosne pretnje su moderna verzija Kvake 22. Dok ih ne vidite, možete da ih suzbijete, ali vam to ne omogućavaju oni koji poriču da one postoje. Kada ih vidite, više ih niko ne poriče, ali је tada već suviše kasno da ih suzbijete. [Prins, 1993]

Od kada je, svesno ili nesvesno, zakoračio zemljom čovek je počeo da otkriva svet oko sebe, u početku kao biloško, a u kasnijem kao sociološko biće. Taj svet Locke je podelio na geakomponente: okeani i reke – krv; atmosfera – pluća; litosfera – skelet, a živi organizmi – čula. Kao jedini svesni deo živih organizama, u početku sigurno ne brinući kako je sve oko njega nastalo, čovek, sopstvenog biološkog opstanka radi, koristi što mu se nudi. Zemlja, svetlo i voda pokazaše se kao uslovi opstanka i zato su prve ljudske zajednice i nastale oko vodenih tokova. Dakle, čovek i svet oko njega, u početku, bejahu dati, a ne zadati. Preko rudimentarnog, a kasnije razvijenog oblika socijalizacije, čovek vodi tri borbe: borba sa prirodom, borba sa drugim ljudima (najčešće zbog prirode-prostora) i borba sa samim sobom. Prvo biološki opstanak, a kasnije drugi motivacioni faktori, nagnaše čoveka da stvara zadate uslove, usmerene na prirodu i drugog čoveka. Koristeći blagodeti koje mu okolina daje, čovek je izgradio mnoga dobra na dobrobit čovečanstva. Međutim, prirodni resursi su ograničeni. Na primer svetske zalihe pijaće vode se sve više smanjuju dok potrebe za njom rastu. Prema podacima UN, potrošnja vode do 2025. godine biće povećana 58 odsto u odnosu na sadašnju potrošnju. Voda pokriva oko 71 odsto površine naše planete, ali samo dva i po procenta svih vodnih resursa spada u pijaću vodu. Osim što slatke vode ima mnogo manje od slane, ona je i teško dostupna. Samo jedan odsto pijaće vode je lako dostupno ljudima. [Tomić, 2016]. Stoga, čovek ulazi u borbu sa drugim ljudima kako bi ovladao čim većim obimom prirodnih resursa. Pri tome, čevek je razvio moćna sredstva koja prete da ugroze i prirodu i njega samog.

Evo jednog primera sukoba samo oko VODE (Sekulović, Forca, Jakovljević)

Strane u konfliktu	Osnova konflikta	Nasilni ili u kontekstu nasilja	O p i s	Izvor
Sirija	Vojni cilj	Da	Koalicija koju vodi SAD protiv Islamske države (ISIS) uništava glavni cevovod koji snabdeva vodu gradu Raki (Al Raka) u severnoj Siriji.	[Onyanga-Omara, J. 2017]
Jemen	Vojni cilj	Da	Borba u Jemenu oštetila je vodenu infrastrukturu u nekoliko gradova. Paljba, granatiranje i snajperisti u gradu Al Mokha i okolini ubili su i ranili mnoge civile i zaustavili većinu usluga, uključujući glavno tržište i sistem vodosnabdevanja.	[Relief Web, 2017]
Bangladeš	Razvojni spor	Da	Protestanti odlaze na ulice u centru Dakea i više od 50 su povređene u sukobima zbog potencijalnih ekoloških uticaja predložene fabrike uglja na vodene ekosisteme i ribarstvo. Ovoj akciji prethode protesti od 2016. godine.	[Paul, R. 2017]
Darfur – Sudan	Razvojni spor	Da	U proteklih nekoliko meseci ubijeno je najmanje 70 ljudi u sukobima između poljoprivrednika i stočara zbog pristupa vodnim resursima i zemljištu u južnom delu Darfura.	[UN News Centre, 2017]
Sirija	Vojni cilj	Da	Kao odgovor na napredak sirijske arapske vojske, ISIS je poplavila sela koja kontroliše u ravničarskom pojasu Deir Hafer istočnog Aleppa pumpanjem vode iz jezera Assad u kanal Al-Jar.	[Fadel, L. 2017]
Ukrajina	Vojni cilj, vojni instrument	Da	Duga serija napada na energetske i vodovodne sisteme u Ukrajini ostavila je skoro tri miliona ljudi bez pristupa pouzdanom vodosnabdevanju. Ovo je uključivalo ponovnu štetu Donetsk filtraciji, južni Donbas vodovod, energetska postrojenja koja snabdevaju sisteme za prečišćavanje i distribuciju vode i Karbonit pumpu za vodu.	[Relief Web. 2017]
Sirija	Vojni cilj	Da	Kombinovane američke i sirijske snage započinju napad na islamske državne snage koje kontrolišu branu na jezeru Tabka Dam – tačku zagušenja na reci Eufrat i izvor hidroelektrane za region, koji je pod kontrolom ISIS-a. Postoje neusaglašeni izveštaji o tome da li je i brana bila meta napada.	[Gibbons-Neff, T. 2017]

 

PROŠIRENO POIMANJE BEZBEDNOSTI

Kažu, s pravom, da ne postoji jedinstvena definicja bezbednosti. Slažući se s tom konstatacijom, koristićemo jednu koja glasi: Bezbednost je zaštita svih vitalnih faktora, od značaja za ljudske živote, na način da se poboljšaju ljudske slobode i ispunjenje humanih  potreba. Ljudska bezbednost znači zaštitu osnovnih sloboda – sloboda  koje su suština života. To znači da štiti ljude od kritičnih (teških) i sveprisutnih (raširenih) pretnji i situacija… To podrazumeva stvaranje  političkih, socijalnih, ekoloških, ekonomskih, vojnih i kulturnih sistema koji zajedno omogućuju ljudima opstanak, život i dostojanstvo.

Kritičari korišćene definicije, s pravom, kazaće da je preuska, jer se odnosi “samo” na čoveka (ljudska bezbednost). Da, pa na koga drugog treba da se odnosi?

Teorija je razvila pregršt pristupa konceptima bezbednosti I u svima njima, logično, jeste čovek i ono što ga okružuje. Ti koncepti bezbednosti nalaze se u matrici sektora i nivoa. Pri tome, uvek se postavlja pitanje – ŠTA JE REFERENTNI OBJEKAT BEZBEDNOSTI? Tako, u opštem pristupu ljudskoj bezbednosti, logično, referentni objekat (ono što se brani I štiti) jeste čovek i njegove zajednice. U konceptu nacionalne (bezbednost države, aproksimativno) jeste država, preko njenog jednog od ključnih elemenata – granice. Ali državu, pre svega, čine ljjudi (stanovništvo). Država I njena bezbednost (državocentrični pristup) dugo je u fokusu teorije bezbednosti i, verovatno, iz njega nikada izaći neće, pa makar i koristili Marksovu tezu o odumiranju države…Viši NIVO od državne bezbednosti (produbljenje bezbednosti) jeste međunarodna i/ili globalna bezbednost. Zašto I/ILI? Zato što razni autori taj viši nivo bezbednosti od nacionalne (bezbednost države) poimaju kao opet državocentrični (odnosi medju državama sveta), gde uvode I podsnivo – regionalna bezbednost (stvaranje saveza i koalicija, NATO, ODKB i drugi, na primer). Globalna bezbednost se poima u DRŽAVOCENTRIČNOM I DRUŠTVENOCENTRIČNOM smislu. Tu nastaje KVAKA:

Šta je referentni objekat međunarodne ili globalne bezbednosti?

Umni ljudi, još u doba Hladnog rata, kazaše da nije samo vojna moć i vojna pretnja ključ (ne)bezbednosti. Proširiše poimanje bezbednosti u druge SEKTORE (ravni, sfere), kao što su politička, ekonomska, socijetalna i EKOLOŠKA bezbednost.

EKOLOŠKA BEZBEDNOST

Nećemo ići u metodologiju i izvođenje nekog pojma, ali je činjenica da se sintagma EKOLOŠKA BEZBEDNOST sastoji od dva pojma (termina), koji je grade, unoseći u nju svoje karaketristike i tvoreći novi pojam (sintagmu) sa, opet, svojim novim pojmovnim iskazom (obim i sadržaj pojma).

Elem, pojedini naučnici tvrde da je pojam EKOLOGIJA prvi put upotrebljen 1866. godine od strane nemačkog naučnika Ernest Henkel, što u duhu modernog poimanja tog termina, znači neprekidnu interakciju živog i neživog na planeti (Jović). Neprekidnu interakciju „živog“ na planeti možemo da tumačimo kao permanentno međudejstvo i međuzavisnost svega onoga što je živo u biosferi, odnosno biljni i životinjski svet i mikroorganizme u atmosferi, litosferi i hidrosferi. Interakcija „živog i neživog“ podrazumeva međuzavisnost živog u biosferi sa neživim u geosferi (staništa). Za razliku od ekologija, životna sredina, po teorijskim tumačenjima kao uži pojam obuhvata skup fizičkih, socijalnih i kulturnih faktora i uslova koji imaju uticaja na postojanje i razvoj organizama ili skup organizama . Inače, definisanje i tumačenje pojma „životna sredina“ varira, kako u međunarodnim tako i u nacionalnim propisima, mada u suštini njeno ekstenzivno tumačenje podrazumeva „životno okruženje determinisano skupom fizičkih, socijalnih, kulturnih i političkih faktora i uslova“, dok se njeno uže-restriktivno tumačenje bazira na „prirodnoj sredini“, odnosno „prostorno definisanim prirodnim okruženjem“.

Iz tako navedenog (kratkog) poimanja ekologije i životne sredine, a vezivanjem za napred navedeno poimanje bezbednosti, mogli bismo doći do toga ŠTA SU UMNI LJUDI SMATRALI POD SINTAGMOM EKOLOŠKA BEZBEDNOST.

Teoretičari se ne slažu u stavu ko je prvi upotrebio izraz “ekološka bezbednost”, što ne treba da čudi. Tako, brojni autori jesu stava da je ekološki sektor bezbednosti, u okviru teorije “proširenja” bezbednosti, uveo Beri Buzan (Kopenhaška škola), koji je govorio: bezbednost životne sredine odnosi se na održavanje lokalne i planetarne biosfere kao suštinskog sistema podrške, od koga zavise svi ostali ljudski poduhvati. Dakle, Buzanov stav se odnosi na bezbednost životne sredine, za šta je tvrdio: ako nema zdrave životne sredine, neće biti ni nas. S druge strane, Jović kaže da je sintagmu “ekološka bezbednost” prvi uveo Ričard Alman, osamdesetih godina prošlog veka, dakle kada i Beri Buzan. Na trećoj strain, činjenica je da su Ujedinjene nacije (posle Černobilja), 1987. godine ozvaničile pojam “međunarodna ekološka bezbednost” (Rezolucija Generalne skupštine UN o međunarodnoj ekološkoj bezbednosti).

Dakle, iz prethodno navedenog vidimo da se sučeljavaju dva pristupa: ekološka bezbednost I zaštita životne sredine. Tako, uslovno posmatrano pod pojmom životne sredine, (Milinčić) posmatra ekosferu, koju rasčlanjuje na litoseru, hidrosferu, atmosferu, biosferu, magnetosferu i kriosferu (voda u obliku leda), dok na drugoj strani Jović tvrdi: Složeni okvir ekološke bezbednosti obuhvata biološku bezbednost (bezbednost biološke raznovrsnosti), bezbednost životne sredine (zaštita vode, vazduha i zemljišta) i bezbednost ekosistema. U skladu s navedenim, razvilo se mnoštvo teorija I definicija ekološke bezbednosti, koje, svakako,nećemo navoditi. Ali, imaćemo na umu reči Nevenke Vranješ: Danas bezbjednost u oblasti zaštite i očuvanja životne sredine predstavlja jedan od najvažnijih faktora bezbjednosti savremenog svijeta. Ekološka bezbjednost ne zavisi samo od čovjeka i njegove aktivnosti. Naime, ekološku bezbjednost mogu ugroziti i prirodne katastrofe, kao što su zemljotresi, vulkani, orkanski vjetrovi, poplave, klizišta i sl. Pojam ugrožavanja bezbednosti države ne može se smatrati egzaktnim i autohtonim pojmom jer u nekim zemljama, kada je riječ o mogućnosti ugrožavanja bezbjednosti zemlje, postoje mišljenja po kojima je pojam ugrožavanje varijabilna kategorija i zavisi od stava same države. Sagledavajući ukupno stanje ekološke bezbjednosti kod nas i u svijetu, može se zaključiti da su danas njeni glavni nosioci ugrožavanja ljudi i to njihova kolektivna ili pojedinačna činjenja ili nečinjenja.

Bilo kako bilo, EU je 2014. godine utvrdila oblasti i indikatore ekološke bezbednosti (EEA Indicators, Luksemburg):

OBLAST	INDIKTORI
A: Zagađenje vazduha, transport i buka
Zagađenje vazduha	Emisije glavnih zagađivača vazduha
	Prekoračenje kvaliteta vazduha granične vrednosti u urbanim sredinama
	Izlaganje ekosistema acidifikaciji, eutrofikaciji i ozonu
Transport	Potražnja za putničkim i teretnim saobraćajem
	Korišćenje čistijih i alternativnih goriva
Industrija	Zagađujući otpad iz industrijskih objekata pušten u vazduh i vodu
Buka	Stanovništvo izloženo buci koja prelazi granične vrednosti (za drumski saobraćaj)
B: Klimatske promene i energija
Ublažavanje klimatskih promena	EU i nacionalni ukupni trendovi emisije gasova staklene bašte i projekcije
	Koncentracija atmosferskih gasova sa efektom staklene bašte
	Proizvodnja, potrošnja i emisija fluorisanih gasova
Uticaj klimatskih promena	Globlne i evropske temperature
	Trendovi topljenja evropskih glečera i morskog leda
Energija	Pregled evropskog energetskog sistema
	Udeo obnovljivih izvora energije u finalnoj potrošnji energije
C: Slatkovodni resursi
Vodni resursi/nestašica vode i suša	Korišćenje resursa slatke vode
Slatkovodni ekosistemi	Trendovi i ekološki status
Zagađenje vode i kvalitet	Supstance koje troše kiseonik u rekama
	Hranljive materije u slatkoj vodi
Voda i zdravlje	Kvalitet vode za kupanje
Uticaj klimatskih promena na vodu	Uticaj klimatskih promena na vodu
Pritisak na resurse vode	Pritisak na resurse vode
D: Marine i pomorski svet
Prelazni, obalni i morski kvalitet voda	Hranljive materije u prelaznim, priobalnim i morskim vodama
	Hlorofil u prelaznim, priobalnim i morskim vodama
	Opasne materije u morskim organizmima
Ribolov	Status morskog ribljeg fonda
	Kvalitet ribarske flote
Klimatske promene	Temperatura površine mora
	Globalno i Evropsko podizanje nivoa mora
E: Biodiverzitet i ekosistemi
Status i trendovi komponenti biološke raznovrsnosti	Vrste i staništa od evropskog značaja
	Zaštićene oblasti
	Obilje i distribucija odabranih vrsta
Pretnje po biodiverzitet: gubitak staništa i degradacija	Gubitak zemljišta
	Fragmentcija staništa i ekosistema
Sektori poljoprivreda i šumarstvo	Poljoprivredne površine pod Natura 2000
	Šume: zalihe drva, prirast i odumrle šume
F: Otpad i resursi
Proizvodnj otpada	Proizvodnj otpada
Recikliranje otpada	Recikliranje otpada
Diverzija otpada iz deponije/odlaganje	Diverzija otpada iz deponije
Potrošnja domaćinstava	Intenzitet pritiska domaćinstva na životnu sredinu
Energetska efikasnost	Intezitet ukupne primarne energije
Razdvajanje pritiska na životnu sredinu	Razdvajanje upotrebe resursa od pritiska na životnu sredinu
Razdvajanje uticaja na životnu sredinu	Razdvajanje upotrebe resursa od uticaja na životnu sredinu

 

U nas je situacija pomalo konfuzna (prema: Ilić-Krstić Ivana), jer se analiza stanja ekološke bezbednosti posmatra prema više propisa, iako se najavljuje ujednjačenje stavova i pristupa:

IZVEŠTAJ O STANjU LJUDSKE BEZBEDNOSTI	PRAVILNIK O NACIONALNOJ LISTI INDIKATORA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE	IZVEŠTAJ O STANjU LJUDSKE BEZBEDNOSTI
Vazduh	Vazduh i klimatske promene	Vazduh
Voda	Voda	Voda
Zemljište	Zemljište	Zemljište
Biodiverzitet	Prirodna i biološka raznovrsnost	Biodiverzitet
Šume	Šumarstvo, lov i ribolov	Šume
Neobnovljivi prirodni resursi	Održivo korišćenje prirodnih resursa	Neobnovljivi prirodni resursi
Normativni okvir	Međunarodna i nacionalna zakonska regulativa, kao i mere (strategije, planovi, programi, sporazumi), izveštaji i ostala dokumenta i aktivnosti iz oblasti zaštite ŽS	Normativni okvir
Otpad	Otpad	Otpad
	Buka
	Nejonizirajuće zračenje
	Privredni i društveni potencijali i aktivnosti od značaja za životnu sredinu
	Subjekti sistema zaštite životne sredine

U teorijsko-praktično determinisanje ekološke bezbednosti i zaštite životne sredine, „ubacio se“ novi pojam (sintagma) – održivi razvoj. Ideja održivog razvoja datira od osamdesetih godina prošlog veka (dakle, vremenski korespondira ekološkoj bezbednosti i zaštiti životne sredine), da bi se jasnije utvrdila 1990.godine tzv. Bergenskom deklaracijom (grad u Norveškoj), koju su usvojili ministri evropskih zemalja, a što je kasnije šire zahvatano na nivou medjunarodne zajednice. Bilo kako bilo, održivi razvoj se vremenom ustalio u TROUGLU: ekološka ravnoteža, ekonomska sigurnost i socijalna pravda. Postoje, svakako i drugačija vidjenja održivog razvoja, medju koja se ubrajaju i stavovi da taj razvoj leži na „4 stuba“ (Slika).

Činjenica je da postoje brojni zvanični pokušaji da se identifikuju oblasti i indikatori održivog razvoja. Ovde ćemo istaći samo one koje je utvrdila EU u svojoj Sgtrategiji održivog razvoja.

OBLAST	OSNOVNI INDIKTORI	OPRACIONLIZOVANI INDIKTORI
Socijalno-ekonomski razvoj	Realni BDP po glavi stanovnika	Ekonomski razvoj Inovacije, konkurentnost i ekološka efikasnost Zaposlenost
Održiva potrošnja i proizvodnja	Produktivnost resursa	Iskorišćeni rezursi i otpad Obrasci potrošnje Obrasci proizvodnje
Socijalna uključenost	Ljudi u opasnosti od siromaštva ili socijalne isključenosti	Materijano siromaštvo i uslovi života Dostupnost tržišta rada Obrazovanje
Demografske promene	Stopa zaposlenosti starijih radnika	Demografija Adekvatni prihodi u starosti Održivost javnih finansija
Javno zdravlje	Broj zdravih životnih godina po polu i očekivani životni vek po rođenju	Zdravnje i nejednakosti u zdravlju Determinante zdravlja
Klimatske promene i energija	Emisija gasova staklene bašte Primarna potrošnja energije	Klimatske promene Energija
Održivi transport	Potrošnja energije za transport u odnosu na BDP	Transport i pokretljivost Uticaji transporta
Prirodni resursi	Zajednički indeks ptica	Biodiverzitet Slatkovodni resursi Morski ekosistemi Korišćenje zemljišta
Globalna saradnja	Učešće zvanične razvojne pomoći u bruto nacionalnom dohotku	Globalizacija tržišta Finansiranje održivog razvoja Upravljanje globalnim resursima
Dobra uprava		Politička koherentnost i efikasnost Otvorenost i participacija Ekonomski instrumenti

 

Evropska agencija za zaštitu životne sredine  razvila je Driving force-Pressure-State-Impact-Response (DPSIR) okvir za potrebe izveštavanja o problemima životne sredine. Osnovni cilj DPSIR-a je da omogući analizu uzročno-posledične veze između interaktivnih komponenti kompleksnih društvenih, ekonomskih i ekoloških sistema i upravljanja tokom informacija između tih delova. DPSIR okvir sastoji se od pet čvorova, i kombinuje ekološke procese i stanja s  akcijama u generalni okvir. Čvorovi DPSIR-a su: Driving force (pokretač), Pressure  (pritisak), State (stanje), Impact (uticaj) i Response (reakcija). Pokretač predstavlja glavni društveni, demografski i ekonomski razvoj društva, i odgovarajuće promene u ukupnoj potrošnji i proizvodnji.  Demografski rast se može smatrati primarnim pokretačem koji dovodi do promene: u načinu korišćenja zemljišta, urbane ekspanzije i razvoja industrije i poljoprivrede. Pritisak predstavlja direktnu posledicu pokretačke snage. Ljudske aktivnosti vrše pritisak na životnu sredinu, kao rezultat proizvodnje ili potrošnje, i mogu se svrstati u tri grupe (1) prekomerno korišćenje prirodnih resursa, (2) promene u korišćenju zemljišta i (3) emisija štetnih materija u vazduhu, vodi i zmeljištu. Pritisci za posledicu imaju promenu stanja životne sredine. Promene stanja mogu imati pozitivne ili negativne posledice za društvo. Identifikacija i evaluacija posledica opisuje uticaj pomoću indeksa procene. Percepcija postojanja relevantnih uticaja podstiče donosioca odluke da razvije mere delovanja (reakcije) koji sprečavaju, kompenzuju ili ublažavaju negativne ishode promene stanja. Reakcije mogu biti usmerene na pokretačku snagu, pritisak ili stanje (Sekulović, Jakovljević, Forca).

EPILOG

Gde je poenta , šta je pesnik hteo da kaže?

Zaštita životne sredine, kao široka baza opstanka i razvoja živog sveta na Zemlji, pod raznim uticajima koji su ugrozili opstanak i razvoj, preimenovana je u ekološku bezbednost. Političkе merе i aktivnosti dobile su i pravno dejstvo u najširim razmerama – na nivou međunarodne zajednice. Međutim, činjenica je da upravo najrazvijenije zemlje sveta jesu i najveći zagadjivači životne sredine, u kom smislu ekološka bezbednost poprima različite aspekte u njenom punom (ne)prihvatanju.

Životna sredina i ekološka bezbednost dobijaju poseban smisao u sve intezivnijem razvoju država i društva, u najširem smislu reči, a taj razvoj, evidentno, drastično je različit u pojedinim delovima sveta. Sve to, nagnalo je međunrodnu zajednicu, ali i države, kao ključne aktere međunrodnih odnosa, da se pozabave održivim razvojem na Zemlji. Održivi razvoj, pored zaštite životne sredine (uslovno, ekološke bezbednosti), ima još dve bitne dimenzije – socijetalna (društvena) i ekonomska (uključuje i energiju). Tako, puni smisao opstanka i razvoja ljudske zajednice, iskazan u održivom razvoju, postaje ključni faktor koji se preliva na opštu bezbednost ljudi, država i međunrodne zajednice u celini i kao celine.

Pored evidentnog postojanja brojnih propisa koji determinišu oblasti i indikatore održivog razvoja, u širim razmerama posmatrano, činjenica je da sve države, primarno, vode računa o sopstvenom razvoju. Ta činjenica, pre svega, uslovljena je političkim aspiracijama država, odnosno ostvarenju sopstvenih interesa i ciljeva, u čemu prednjače najjače sile sveta. Tako, održivi razvoj ostaje zamišljeni idealni model, zapetljan u šumi međunarodnih i nacionalnih propisa.

A ekološka bezbednost? Vratimo se na Pirsovu kvaku 22

Prof.dr Božidar Forca