Recenzija ,,Socijalne Dileme”

Društvene mreže su za samo nekoliko godina preuzele primat u našim životima u načinu sklapanja prijateljstva i komunikacije. Od svojih skromnih početaka 2006. godine kao projekat studenta namenjen univerzitetskoj mreži, Facebook je danas gigant koji ima preko milijardu korisnika. Medjutim, osnovno pitanje koje je svako postavljao jeste, kako je moguće da je sve ovo besplatno? Koji je njihov biznis model? Pre svega, prilikom samog nastanka mnogih od socijalnih mrеža, pa i samih google servisa, jedan od biznis modela bio je da su proizvodi besplatni ali da se sve naplaćuje preko podataka koje isti prikupljaju o korisniku. Naime, upravo ti podaci, odnosno skup podataka o jednoj ličnosti, za samu kompaniju imaju određenu vrednost, koji se dalje zatim mogu prodati marketinškim agencijama a koje iste koriste za targetiranje proizvoda. Vremenom, tehnike koje su podređenje traženju podataka i preferencija korisnika razvijene su na mnogo većem stadijumu u odnosu na početni. Na mnoga ova pitanja u pogledu bezbednosti privatnosti, više puta su predstavnici socijalnih mreža pokušavali da daju odgovore članovima kongresa ali i drugim zakonodavnim telima imajući u vidu značaj privatnosti u informatičkom dobu.

Sam film bavi se na koji način socijalne mreže utiču na našu stvarnost i kako je menjaju. Uzevši za primer običnu porodicu, film prati dešavanja i uticaj socijalnih mreža na njihovu svakodnevnu interakciju sa drugim osobama, kao i način na koji apsorbuju nove informacije. Pored odnosa sa privatnošću, i kako socijalne mreže istu tretiraju, film se na detaljan način bavi i psihološkim aspektom.

Naime, tokom godina, kroz ugrožavanje privatnosti mnogi podaci koji su saznavani služili su da se izgradi i psihološki profil korisnika. Ukoliko bi imali korisnika koji ponavlja određeni brend u razgovoru sa nekom osobom, FB bi ga targetirao sa tom reklamom koristeći algoritam za prepoznavanje glasa, a sama ta reklama bi npr. sadržala određene informacije o npr. nekom popustu koji se može ostvarati. Iako je ova praksa u mnogo čemu poznata ljudima, odnosno napad na privatnost, mali broj ljudi je svesno da se isti prilagođava u skladu sa psihološkom ličnošću korisnika.

Jedan od načina da vas neka mreža povuče u svoj, kako autori objašnjavaju, jeste kroz kreiranje psihološke zavisnosti. Slanjem email-a da imate poruku na nekoj socijalnoj mreži a zatim bez saopštavanja sadržine iste ili samo dela, korisnik je prinuđen da otvori mejl i ode direktno na socijalnu mrežu  kako bi pročitao celinu.  Prilikom scrollovanja sadržaja na našim telefonima, socijalna mreža, u ovom slučaju FB dizajnirana je tako da nam uvek prikazuje novi sadržaj, što nas vuče ka tome da radimo refresh stranice, (povlačenje prsta odozgo na dole) kako bi videli da li se nešto novo pojavilo. Ovaj metod je preslikan iz kockarske industrije gde su ljudi koji su igrali automate uvek hteli da povuku ručku iznova i da vide da li će im se sreća osmehnuti narednog puta.

Bivši zaposleni, ključni ljudi na razvoju mnogih od socijalnih mreža koje se pojavljuju u filmu, prezentuju svoje viđenje kako socijalne mreže utiču na našu svakodnevicu i ponašanje. Ukoliko se nešto nije desilo na socijalnim mrežama nije se ni desilo u stvarnosti. Indirektno, ono što doživljavamo na socijalnim mrežama prenosimo na sebi u realnom životu. Jedan od interesantnijih podataka bazira se na povećanom broju samoubistava u odnosu na period pre socijalnih mreža. Na osnovu iznesenog u samom filmu, moguće je videti da je kriva u koralentnoj vezi sa ekspanzijom socijalnih mreža i povećanju broja samoubistava i samopovređivanja. Uticaj na psihološku ličnost je ogroman imajući u vidu da ljudi uvek žele da čuju šta neko drugi misli o njima , te koliko je taj instikt usađen u ljudsku psihu. Naravno, nekada je to bio ograničen krug prijatelja, poznanika, dok danas je praktično celom svetu dostupa vaš profil ličnosti i mnogo većem broju kako prijatelja tako i poznanika. U pogledu mlađe populacije koja je i najizloženija ovakvom uticaju, jedna od bitnih stvari jeste i to što iste mogu uticati na gubitak samopoudzanja kod tinejdžera.

Uočava se veza između pojave depresije i korišćenja socijalnih mreža. Ono što vidimo na socijalnim mrežama nije uvek prava refleksija života drugog, ali kroz introspekciju mnogi se osećaju bezvredno ukoliko sebe krenu da upoređuju sa ljudima koji s u svoje slike, uspehe podelili sa drugima na uvid javnosti.

Sa druge strane eksploatacijom ljudske psihihe dolazimo do još jednog resursa. Autor ističe da je kapitalizam promenio svoje resurse te da su umesto nafte sada ljudi vid ljudskih resursa koji se koriste u borbi za večito stvaranja što većeg profita.

Autor iznosi zapažnja problema i daje na uprošćen način u stilu doku-drame opis onoga što se dešava svakodnevno a sve to kako bi približio opasnost koja nam preti i gledaocima koji nisu toliko tehnički pismeni.

Na kraju, pitanje koje se svakako postavlja a na koje još nemamo odgovor jeste kako možemo to da sprečimo? Šta je potrebno da uradimo da bismo konačni bilo slobodni a da istovremeno zadržimo svoju privatnost. I dok na to pitanje možemo dati polovičan odgovor, pitanje sprečavanje aktivnog upotreba psihologije ostaje otvoreno za odgovoranje. Šta možemo da uradimo kako bi sprečili suptilnu eksploaticiju našeg uma? Ukoliko budemo čekali da razvoj AI – veštačke inteligencije, dosegne novi nivo, bojimo se da će nam odgovor u tom momentu malo značiti.

More Stories
POTVRĐEN STAV GRAĐANA PREMA OBAVEZNOM VOJNOM ROKU