DISTANCA U ZNAKU 6(0)

Dana 6. oktobra ove godine Evropska komisija je objavila Izveštaj o napredovanju Republike Srbije ka Uniji: Srbija 2020. Izveštaj je sačinjen na oko 120 strana. Oko 50% izveštaja jeste analiza napredovanja Srbije u tzv. pregovaračkim poglavljima, na šta treba dodati i poseban osvrt na poglavlja 23 i 24, koja čine dodatnu trećinu dokumenta. Izveštaj je naišao na različita reagovanja političke i najšire javnosti naše zemlje. Principijelno, mišljenja su podeljena, odnosno konvergiraju stavovi da je Unija „dovoljno daleko“. Šef misije EU u Srbiji (Fabrici) je istakao da je izveštaj realan. U ovoj kolumni osvrnućemo se na poglavlje 31. Spoljna, bezbednosna i odbrambena politika.

ZAJEDNIČKA SPOLJNA I BEZBEDNOSNA POLITIKA EU

U najkraćem, potrebno je malo apdejtovati našu memoriju i dati osnovne informacije o Zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici (ZSBP) EU. Ta politika, Ugovorom iz Mastrihta (1992) utvrdjena je kao tzv. drugi stub EU. Ugovorom iz Lisabona (2007), ukinuta je „stubovska“ struktura Unije, ali je Zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici dodat deo Zajednička bezbednosna i odbrambena politika (ZBOP). Tako, ukidanjem stubovske strukture, ZSBP i njen deo ZBOP postaju „politike nad politikama“.

U zvaničnim dokumentima EU, o ZSBP se kaže: Zašto je potrebna Zajednička spoljna i bezbednosna politika Unije? Samo sa zajednički koordiniranom spoljnom politikom države članice EU mogu da učine da se njihova ekonomska snaga još više oseti na međunarodnom planu. Često se smatra da Unija predstavlja ekonomskog džina (najveća svetska ekonomija, najveći trgovinski blok na svetu, glavni trgovački partner za 80 zemalja na svetu), dok je na političkom planu patuljak. ZSBP je razvijena kao veliki koordinacioni mehanizam za spoljne politike država članica, koji omogućava da se zajednički reaguje na situacije i izazove oko kojih postoji interes da se deluje kao celina. To su pre svega krize u neposrednom okruženju, koje mogu da ugroze bezbednost i stabilnost država članica EU i njihovih građana. Takođe, ZSBP omogućava i da EU globalno deluje u cilju promovisanja vrednosti na kojima sama počiva, a u cilju unapređenja i relaksacije međunarodnih odnosa.

Šta je Poglavlje 31 u pregovorima s EU?

Takodje, u informativnim aktima EU, o poglavlju 31 stoji: Poglavlje 31 – Zajednička spoljna, bezbednosna i odbrambena politika je pregovaračko poglavlje pretpristupnih pregovora Srbije sa Evropskom unijom (EU), koje se često klasifikuje kao političko. Drugim rečima, Poglavlje 31, sem usklađivanja sa relativno malim brojem pravnih tekovina EU (acquis communitaire), uglavnom se sastoji od pravno obavezujućih međunarodnih ugovora i progresivnog usklađivanja sa političkim tekovinama EU (tzv. acquis politique), odnosno zajedničkim spoljnopolitičkim odlukama, stavovima i merama. Ono podrazumeva progresivno usklađivanje spoljnopolitičkog delovanja Republike Srbije sa spoljnopolitičkim pristupom EU, koji je zasnovan na odlukama i zaključcima Spoljnopolitičkog saveta i Evropskog saveta EU. U praksi to podrazumeva pridruživanje spoljnopolitičkim deklaracijama EU, zasnovanim na prethodno spomenutim odlukama i zaključcima, kao i spoljnopolitičkim merama, koje iz njih proizilaze. Takođe, ovo poglavlje zahteva i prilagođavanje domaćih institucija, zaduženih za spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku zemlje, za funkcionisanje i proaktivno delovanje unutar sistema EU.

KAKO NAS EU VIDI U POGLAVLJU 31?

Na tri strane Izveštaja, EK je dala osnovne stavove o napredovanju Srbije u poglavlju 31. Na samom početku Izveštaja stoji:

Srbija je na ovom području UMERENO (istakao autor) pripremljena. Kao zemlja je postignut određeni napredak Parlament je usvojio nove strategije bezbednosti i odbrane, ali tokom izveštajnog perioda Obrasci poravnanja ZSBP u Srbiji ostali su uglavnom nepromenjeni. Niz izjava i obećanja su dali visoki zvaničnici koji su bili u suprotnosti sa stavovima EU o spoljnoj politci U 2019. godini stopa usklađenosti Srbije sa relevantnim izjavama Visokog predstavnika o odlukama EU i Saveta iznosilo je 60%. Srbija je nastavila da učestvuje u  EU politici upravljanja krizama (misije i operacije u okviru zajedničke bezbednosne i odbrambene politike).

U narednoj godini Srbija bi posebno trebalo da:

 poboljša usklađenost sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU;

 primeniti nacionalne strategije bezbednosti i odbrane i usvojiti s tim povezane akcione planove na način koji u potpunosti odražava orijentaciju Srbije prema ovim oblastima.

Srbija je takođe redovno učestvovala u neformalnom političkom dijalogu između EU i zapadnog Balkana. Parlament je usvojio nove strategije nacionalne bezbednosti i odbrane, koje su evoluirale u poređenju sa prethodnim verzijama, posebno referencama na pristupanje EU, Globalna strategija EU i ZSBP. U pripremi su akcioni planovi za njihovo sprovođenje. Kada sprovodi ove strategije, Srbija bi trebalo da krene ka politici zasnovanoj na Vodećim principima EU za međunarodno delovanje, u skladu sa strateškim ciljem Srbije – Članstvo u EU.

Dakle, EI nas vidi na nivou 60 uskaldjenosti, odnosno DISTANCA je 40%. Šta je to tih 40%, u Izveštaju je pojašnjeno na sledeći način:

Srbija se nije uskladila sa restriktivnim merama EU povezanim, između ostalog, sa Rusijom, Venecuelom, Mjanmarom i Iranom. Srbija je takođe imala 2019. i 2020. godine neuskladjenu politiku sa sedam izjava HRVP-a u ime EU o Hong Kongu, deklaracijom HRVP-a koja poziva na promociju i ponašanje odgovornog ponašanja u sajber prostora i sa deklaracijom HRVP-a o Rusiji koja navodi Evropsku zadužbinu za Demokratija kao „nepoželjna organizacija“. Iako se Srbija nije uskladila sa restriktivnim merama povezanim sa Belorusijom, 2020. godine uskladila se sa deklaracijom HRVP o predsednički izborima u Belorusiji i sa deklaracijom HRVP-a o eskalaciji nasilja i zastrašivanja članova Koordinacionog saveta. Srbija treba, kao stvar prioriteta, ulaganje dodatnih napora u vezi sa njenim usklađivanjem sa ZSBP EU.

Srbija nema bilateralne sporazume o imunitetu kojima bi se omogućilo izuzeće iz nadležnosti Međunarodnog krivičnog suda i u skladu je sa zajedničkim stavovima EU o integritetu Rimskog statuta zajedno sa srodnim vodećim principima EU o bilateralnim ugovorima o imunitetu.

Srbija je nastavila da razvija intenzivne odnose i strateška partnerstva sa nizom zemalja zemlje širom sveta, uključujući Rusiju, Kinu i SAD. Česti kontakti na visokom nivou i održavane su redovne bilateralne posete Rusiji, kao i vojnotehnička saradnja, uključujući zajedničke vojne vežbe (takođe zajedno sa Belorusijom) i aranžmane o trgovini oružjem. Međutim, 9. septembra 2020. Srbija je najavila da će zamrznuti svoje učešće u aktivnosti međunarodne vojne saradnje, uključujući vojne vežbe, tokom 6 meseci. Rusija je isporučila bateriju raketnih sistema PVO Pantsir-S1 u februaru i martu 2020. Srbija je nastavila da dalje jača svoje ekonomske, političke i bezbednosne odnose sa Kinom, uključujući velike zajedničke infrastrukturne i greenfield projekte, zajedničke vežbe specijalne policijske jedinice, nabavka značajne opreme za video-nadzor i naoružanja i kupovina sigurnosnih sistema. Štaviše, pomoć koju je Kina pružala na početku Izbijanja COVID-19 u Srbiji posebno je naglasilo političko rukovodstvo Srbije i visoki vladin zvaničnik javno je pohvalio kinesku politiku u Sinđijangu.

Predsednik Srbije posetio je Rusiju u decembru 2019. i junu 2020. ruski premijer Medvedev je posetio Srbiju u oktobru 2019, a ministar spoljnih poslova Lavrov Srbiju uoči izbora u junu 2020. Srpski predsednik posetio je Kinu u aprilu 2019. I Premijer Srbije boravio je u poseti u novembru 2019. Predsednik Srbije se obavezao da će preseliti srpsku ambasadu u Izraelu u Jerusalim do jula 2021.

Prijava Srbije iz 2009. za pridruživanje Vassenaaru – Aranžman se još čeka. U izveštajnom periodu Srbija se nije uskladila sa EU izjavom u OPCV. Srbija se takođe nije uskladila sa brojnim izjavama EU za Prvi komitet UN u Njujorku.

Potpredsednik Srbije učestvovao je na sastancima Organizacije za ugovor o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) Parlamentarna skupština, u kojoj Skupština Srbije ima status posmatrača, u Maju 2019. i juna 2020. Saradnja sa ODKB-om uključena je u novu zemlju strategije bezbednosti i odbrane.

Da bi “opravdala” ocenu o 60% usaglašenosti, EK u Izveštaju ističe:

Srbija je podržala mere i dokumente EU o sprečavanju sukoba. Srbija se pridružila gotovo svim većim naporima I ugovorima neširjenja oružja, razoružanja i kontrole naoružanja  koje promoviše EU. Srbija bi trebalo da razmotri ratifikaciju Protokola V o eksplozivu Ostaci rata od Konvencije o određenom konvencionalnom oružju (CCV). Srbija se uskladila sa Zajedničkim stavom 2008/944 o zajedničkim pravilima koji regulišu izvoz oružja. To ima transparentan sistem izveštavanja o svojim strateškim kontrolama izvoza. Istovremeno, često i ponavljajuće navode da korupciju u trgovinu oružjem treba istražiti. Srbija takođe ostaje aktivno angažovana u sprovođenju Regionalne mape puta za održivo rešenje za ilegalno posedovanje, zloupotrebu i trgovinu malokalibarskim oružjem i lakim oružjem oružja i njihove municije na zapadnom Balkanu i usvojili je strategiju i nacionalni akcioni plan u junu 2019. Proces prikupljanja i uništavanja ilegalno posedovanih oružje i municije se nastavlja.

Srbija je nastavila da aktivno sarađuje sa međunarodnim organizacijama. Srbija je održala svoju politiku vojne neutralnosti, ali saradnja i intenzivni kontakti sa NATO-om su nastavljeni. A. usvojen je drugi Individualni akcioni plan partnerstva (2019-2021). Srbija je nastavila deo zajedničkih vojnih vežbi sa SAD i NATO-om.

Srbija je nastavila da sprovodi svoj sporazum sa EU o bezbednosnim procedurama za razmenu i zaštitu poverljivih podataka. Budžet za odbranu Srbije u 2019. povećan je za skoro 30% u odnosu na 2018. godinu. Srbija je nastavila da aktivno učestvuje u misijama i operacijama za upravljanje krizama u okviru Zajedničke bezbednosne i odbrambene politike (ZBOP), posebno misija obuke EU u Maliju, Centralnoafričkoj Republici i Somaliji, i EU NAVFOR Atalanta. Srbija namerava da doprinese civilnim misijama i operacijama ZBOP-a, ali mora da dovrši pravne i administrativni okvir koji omogućava učešće civilnog osoblja. Srbija je nastavila da učestvuje u spisku borbenih grupa EU. Srbija je takođe nastavila da učestvuje u UN mirovnim misijama.

PREMISE ZA RAZMIŠLJANJE

Istraživač Odeljenja za geografiju SANU kaza: Granice srbije su 57% sa zemljama članicama EU I 84% sa članicama NATO. Svakako, u tih 84% granice sa NATO članicama, deo je I granice sa članicama EU (neki susedi su članice I NATO I EU). Ima li koincidencije o napretku Srbije 60% u ZSBP i postotku od 57% graničenja sa državama članicama EU?

U Srbiji (naša javnost) se često pominje 6. oktobar, kao aludiranje na sve ono što je očekivano od 5.oktobra (2000), a nije se dogodilo. Ima li koincidencije sa “6.oktobrom” I time što je EK svoj Izveštaj upravo objavila 6. oktobra I šta je za EU 6. oktobar, u smislu očekivanja?

EK je eksplicitno navela u čemu se Srbija nije saglasila sa političkim odlukama EU u protekloj godini. Pri tome, posebno su fokusirani dogadjaji I aktivnosti vezane za odnos Srbije sa Rusijom, Kinom I Belorusijom. Da li je to “packa” EU i njeno očekivanje od 6. oktobra?

Dok nas EU smatra UMERENO pripremljenim, Tram hvali naš (predsednik Vučić) odnos prema Kosovu, a s druge strane, Albanija i privremene vlasti na Kosovu I Metohiji ubrzavaju zbližavanje. Vlada Srbije (MSP) je uputila NOTU Vladi Albanije po pitanju zajedničkih aktivnosti te susedne zemlje sa privremenim organima vlasti na Kosovu I Metohiji. Razgovori Beograda I Prištine su ponovo u prekidu, jer privremeni organi vlasti na Kosovu i Metohiji ne žele da razgovaraju o Zajednici srpskih opština, što im je obaveza koju su preuzeli Briselskim sporazumom 2013. Ima li EU oko I uho za poteze Albanije I privremenih vlasti sa Kosova I Metohije?

Iako se poglavlje 31 smatralo “tehničkim” i lako dostižnim za sve kandidate za članstvo u  EU, ispade da nije baš tako. A šta će još da “ispadne” u vremenu pred nama, teško je pretpostaviti, a ne zakjljučiti.

Prof.dr Božidar Forca

 

 

 

 

More Stories
BEZBEDNOST STAMBENIH JEDINICA – OPREMA, KORACI I PRETNJE