Privremena administrativna misija Ujedinjenih nacija na Kosovu ili UNMIK je privremena civilna uprava na Kosovu pod rukovodstvom Ujedinjenih nacija. Misija je osnovana 10. juna, 1999. rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti. Prema rezoluciji 1244, u tački 11 utvrdjene su nadležnosti civilne misije:
- Odlučuje da će glavne odgovornosti civilnog prisustva uključivati:
(a) unapređenje uspostavljanja, do konačnog rešenja, suštinske autonomije i samouprave na Kosovu, uzimajući u potpunosti u obzir aneks 2 i sporazume iz Rambujea (S/1999/648);
(b) obavljanje osnovnih civilno-upravnih funkcija tamo gde je i koliko je to potrebno;
(c) organizovanje i nadgledanje razvoja privremenih institucija za demokratsku i autonomnu samoupravu, do konačnog političkog rešenja, uključujući i održavanje izbora;
(d) prenošenje, u skladu sa uspostavljanjem tih institucija, svojih administrativnih zadataka, a nadgledajući i podržavajući učvršćivanje lokalnih privremenih institucija Kosova i drugih aktivnosti u pravcu građenja mira;
(e) olakšavanje političkog procesa čiji je cilj definisanje budućeg statusa Kosova, uzimajući u obzir sporazume iz Rambujea (S/1999/648);
(f) u konačnoj fazi, nadgledanje prenosa vlasti sa privremenih institucija Kosova na institucije koje će biti uspostavljene u skladu sa političkim rešenjem;
(g) podršku rekonstrukciji ključnih objekata infrastrukture i drugoj ekonomskoj rekonstrukciji;
(h) podršku saradnji sa međunarodnim humanitarnim organizacijama, i humanitarnoj pomoći unesrećenima;
(i) održavanje civilnog reda i zakona, uključujući i uspostavljanje snaga lokalne policije, a u međuvremenu, putem raspoređivanja međunarodnog policijskog osoblja koje će raditi na Kosovu;
(j) zaštitu i unapređenje ljudskih prava;
(k) osiguranje bezbednog i neometanog povratka svih izbeglica i raseljenih lica u njihove domove na Kosovu.
U Rezoluciji 1244, izmedju ostalog, utvrdjeni su i zadaci medjunarodnog bezbednosnog porisustva (KFOR) na Kosovu, koji se ne dotiču direktno UNMIK-a, ali ih ovde navodimo:
(a) odvraćanje od obnove neprijateljstava, održavanje i prema potrebi, nametanje prekida vatre, obezbeđivanje povlačenja i sprečavanja povratka na Kosovo snaga savezne i republičke vojske, policije i paravojnih jedinica, osim kako je predviđeno;
u tački 6 aneksa 2;
(b) demilitarizaciju Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) i drugih naoružanih grupa kosovskih Albanaca, kako se zahteva u stavu 15;
(c) uspostavljanje bezbednog okruženja u kome izbeglice i raseljena lica mogu da se vrate svojim kućama u bezbednosti, a međunarodno civilno prisustvo može da funkcioniše, u kome privremena uprava može da bude uspostavljena i humanitarna pomoć isporučivana;
(d) osiguranje javne bezbednosti i reda dok međunarodno civilno prisustvo ne preuzme odgovornost za sprovođenje tog zadatka;
(e) nadgledanje uklanjanja mina dok međunarodno civilno prisustvo, prema potrebi, ne preuzme odgovornost za taj zadatak;
(f) odgovarajuću podršku i blisku koordinaciju sa radom međunarodnog civilnog prisustva;
(g) obavljanje dužnosti nadgledanja granice kako je traženo;
(h) obezbeđenje zaštite i slobode kretanja za sebe, za međunarodno civilno prisustvo i druge međunarodne organizacije.
Takodje, u Rezoluciji 1244, izmedju ostalog, utvrdjen je i povratak jugoslovenskog i srpskog osoblja u stotinama (ne hiljadama), a za sledeće zadatke:
- Vezu sa međunarodnom civilnom misijom i međunarodnim bezbednosnim prisustvom;
- Obeležavanje/čišćenje minskih polja;
- Održavanje prisustva na mestima srpske kulturne baštine;
- Održavanje prisustva na glavnim graničnim prelazima.
Prema uspostavljenim procedurama za rad UNMIK-a, a u vezi aktivnosti Saveta bezbednosti UN, utvrđeno je da se izveštaji privremene misije na Kosovu dostavljaju SB UN na tri meseca. Zalaganjem Velike Britanije i još nekih zapadnih zemalja, utvrđeno je da se o izveštajima UNMIK-a raspravlja na sednicama SB UN svakih šest meseci. Prethodna rasprava je održana 24. aprila 2020. godine, a 21. oktobra, zbog pandemije Korona virusa, održana je virealna sednica SB UN, na kojoj je raspravljano o izveštaju GS UN o Kosovu. Sednicom SB UN u oktobru mesecu predsedava Rusija.
KLJUČNE PORUKE GENERALNOG SEKRETARA UN
Pred virealnu sednicu SB UN, GS UN (Antonio Gutereš) je obznanio Izveštaj UNMIK-a o Kosovu. Ionako relativno slab interes medija prema tom činu, izdvaja seledeće stavove GS UN:
- politička kriza i najava optužnica za ratne zločine protiv Tačija i Veseljija dodatno su uzburkale ionako krhku političku i bezbednosnu situaciju na Kosovu:
- optužio je (prema informaciji RTS) predsednika Kosova Hašima Tačija i šefa Demokratske partije Kosova Kadrija Veseljija da opstruišu rad Specijalnog suda za zločine OVK
- da je iz kosovskog budžeta izdvojeno 20 miliona evra za pomoć osobama optuženim pred novim sudom, te da je počela rasprava o zakonu o zaštiti vrednosti OVK, koji su međunarodni zvaničnici oštro kritikovali;
- da je Tači podneo predlog ustavnog amandmana, kojim bi se okončao mandat Specijalnog suda za zločine koje su počinili pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova;
- u proteklih šest meseci na Kosovo se vratilo 189 osoba, od čega su većina Srbi, kao i da se od 1999. godine vratilo nešto više od 28.000 osoba;
- istakao je da UN pozdravljaju nastavak pregovora Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa.
VIREALNA SEDNICA SB UN
Virealna sednica ambasadora u sastavu SB UN održana je 21.10. Sednicom je predsedavao ambasador Rusije pri UN Vasilij Nebenzja. Učesnik iz Srbije na virealnoj sednici bio je prvi potpredsednik Vlade i minister spoljnih poslova (od 22.10 predsednik Narodne skupštine Srbije) Ivica Dačić.
Kako to obično biva, šta će ko reći na sednici moglo se pretpostaviti i pre njenog održavanja, stoga navodimo ključne izjave pojedinih ambasadora pri UN.
Zajednički pristup, kurtoazno i “kruto” diplomatski, jeste podrška nastavku pregovora Beograda I Prištine pod pokroviteljstvom EU o normalizaciji odnosa.
Ruski i kineski (Geng Šuang) ambasasdori pri UN su snažno podržali misiju UNMIK na Kosovu kao jedinog legitimnog predstavnika. Pri tome, prededavajući sednicom SB UN, ruski ambassador Nebenzja upozorio je predstavnicu privremenih vlasti na Kosovou (Melisa Haradninaj) da nedopustivo krši utvrđeni način javnog predstavljanja Kosova,koji su utvrdile UN, jer se iza nje videla zastava te u UN nepriznate države. Takođe, ruski predstavnik je izričito protiv ukidanja misije UNMIK. Ruski ambassador se osvrnuo i na činjenicu da se od 2012. Godine čeka na ozbiljnu istragu izveštaja Dika Martija o trgovini organima na Kosovu, kao i na zabrinutost zbog skandala koji je izbio u vezi toga da su “procurele” informacije iz Specijalnog suda kako bi se zadovoljili interesi nekih lokalnih političara.
Kineski ambasador je posebno podvukao: da Kina poštuje teritorijalni integriotet Srbije i razume njenu zabrinutost za stanje na Kosovu; pozvao je obe strane da poštuju potpisane psorazume, posebno se osvrćući na sporazum o ekonomskim odnosima iz Vašingtona, ali i na obavezu Prištine da formira Zajednicu srpskih opština (Briselski sporazum); da se Kina nada da će strane postići obostrano prihvatljivo rešenje o normalizaciji odnosa; podsetio je da je Kina zabrinuta zbog izgradnje puteva oko manastira Dečani; istakao je da Kina podržava rad misije UNMIK i zalaže se za nastavak njenog mandata.
Britanski ambassador pri UN, nakon kurtoazne podrške pregovorima Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa pod pokroviteljstvom EU, pozdravio je razgovore u Vašingtonu, istakao zalaganje za poštovanje ljudskih prava, i podržao rad Specijalizovanog veća i specijalizovanih tužiklaštva I, posebno, insistirao da se preispita uloga UNMIK-a, jer je ona značajno promenjena od one koju je misija imala 1999. Godine.
Zamenica američkog ambasadora pri UN (Čerit Norman Šalet), očekivano, posebno se osvrnula i dala snažnu podršku razgovorima Vučića i Hotija u Vašingtonu. Slično kao i britanaski ambassador, pozvala je Savet bezbednosti da razmisli o promeni UNMIK-a i da preduzme korake u tom pravcu.
Francuska ambasadorka je istakla da je ključni izazov na Kosovu normalizacija odnosa Beograda i Prištine, te pozvala obe strane da te razgovore nastave, jer imaju zajedničku evropsku perspektivu.
Nemački diplomata je ocenio vrlo važnim nastavak razgovora Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa, a posebno je istaka značaj Specijalnog suda, kao izraza poštovanja prava i okončavanja nekažnjivosti. Nemački diplomata je zamerio predsedavajućem (ruski ambassador) što nije dao reč Miroslavu Lajčaku, kao predstavniku EU u pregovorima Beograda i Prištine.
Svakako, svoje stavove o stanju na Kosovu izneli su srpski predstavnik (Ivica Dačić) i predstavnica privremenih vlasti na Kosovu (Melisa Haradinaj).
Ivica Dačić se posebno osvrnuo na činjenicu da Priština nije izvršila obavezu iz Briselskog sporazuma – formiranje Zajednice srpskih opština i upitao šta bi se dogodilo da Srbija nije ispunila svoje obaveze, koje je potpisala. Takodje, Dačić je istakao da prištinska strana opstgruira sporazume i iz Brsela (2013) I iz Vašingtona (2020). Dačić je istakao da je i predstavnik EU u pregovorima Beograda i Prištine, Miroslav Lajčak, insistirao kod privremenih vlasti u Prištini na obavezu ispunjenja Briselskog sporazuma.
Očekivano, ali i drsko, predstavnica privremenih organa vlasti na Kosovu (Melisa Haradinaj) optužila je Beograd da opsatruira međunarodne spotrazume, optužujući Beograd za opstrukciju prijema Kosova u Interpol. Takođe, Haradinaj je optužila SDrbiju da “ne priznaje krivicu za prošle sukobe”, te da Albanci neće se smiriti dok “ne dočekaju svoju pravdu”. Istakla je da Kosovo veruje u vladavinu prava, kao i pravedan rat koji je vodila bivša OVK. HARADINAJ JE OPTUŽILA Srbiju da se ne pridržava Vašingtonskog sporazuma, posebno u domenu 5G tehnologije i traženja nestalih lica. Istakla je da je “Republika Kosovo spremna na da bude prijateljski sused Srbije”, te da se ide napred, ka konačnom pomirenju.
EPILOG
Činjenica je da je ključni globalni problem pandemija korona virusa, koja ne jenjava, odnosno pojačava svoje dejstvo. Svakako, ukupni negativni uticaj COVID 19, kako po zdravlje i smrtnost svetske populacije, gotovo da je demontirao sve svetske procese, posebno u domenu ekonomije, trgovine, saobraćaja I drugih delatnosti.
Izbori u SAD su, svakako, jedna od najuticajnjih tema u međunarodnim odnosima. S obzirom da se ušlo u “odbrojavanje”, sednica SB UN je ostala u senci. Svakako, ako su samo SAD u pitanju, i pored Vašingtonskih razgovora i sporazuma, Kosovo nije strateško pitanje.
Paljenje linije vatre oko Rusije, jeste jedan od ključnih bezbednosnih problema, uz već postgojeće nemire na severu Afrike i Bliskom istoku.
Pored navedenih globalnih pitanja, regionalniiI lokalni problemi u EU i brojnim državama, pa i na Kosovu i Metohiji (Specijalni sud, manjina-većina) i u Srbiji (nova Vlada), skrenuli su forkus sa sednice SB UN na kojoj je razmatran izveštaj o Kosovu. Svakako, ionako se znalo da taj izveštaj poodavno nema “specifičnu težinu”, nažalost.
Prof.dr Božidar Forca
Izovor naslovne fotografije: INSAJDER
