DAN „D“

PRIČA prva: DAN „D“, kao fraza, potiče iz vojne sredine, kao što je Dan M, Dan E i drugi. Ključno značenje DAN „D“ jeste početak borbenih dejstava (operacija), dok je, na primer, Dan M – početak mobilizacije vojske. Istorijski posmatrano, Dan D se vezuje za 6. jun 1944. godine, odnosno dan kada je i formalno počelo dugo pripremano iskrcavanje savezničkih snaga (pre svega SAD, ali i Velike Britanije i još nekih zemalja) u Normadiji (Francuska). Svakako, kao i po svim drugim temama, kad je politika u pitanju, tako i o Danu D (1944) postoje mnoge i različite „priče“, koje opisuju „istorijski“ značaj i aktere tog dogadjaja. Priče su priče i u njih nećemo ulaziti. Činjenica je da od tog datuma, a zahvaljujući slomu Nemačke na „istočnom frontu“ (SSSR), gde je Crvena armija prešla u snažnu ofanzivu, počeo i kraj Drugog svetskog rata. Gledajući kalendarski, od Dana D (6.juna 1944), Nemačka je za manje od godinu dana kapitulirala (8/9 maj 1945).

PRIČA druga: Pre 10 godina bio sam u zvaničnoj delegaciji MO Srbije koja je posetila SAD. Bilo je to vreme predizborne kampanje u kojoj su učestvovali Barak Obama (Demokrate) i Džordž Buš, mladji (Republikanci). Nevezano za tematiku po kojoj sam bio u delegaciji koja je posetila SAD, impresioniralo me je medijsko nadmetanje kandidata za predsednika SAD, koje je, ključno, prenosio tada moćni CNN. Po povratku u Beograd, rekao sam da ne treba nikakva obaveštajna agencija da se bavi informacijama o SAD. Samo u predizbornoj kampanji poslati pametne ljude da slušaju i gledaju američke medije i saznaćete o Americi ono što ni u snu sanjali ne bi.

Danas je zvanični dan izbora za predsednika SAD – prvi utorak u novembru, (iako je glasanje poštom i na druge načine počelo ranije i do sada glasalo preko 95 miona Amerikanaca). Taj dan mnogi mediji u svetu, simbolično, označavaju kao DAN „D“. Naime, kako to zaključuje Milan Šipka, fraza Dan D se „uselila“ u mnoge značajne datume, pre svega u politici, koji se smatraju prekretnicom ili početkom nečeg novog.

Kombinujući dve napred navedene priče, kolumnu pišem baš danas. To podrazmeva da se neću prvenstveno baviti ni danom kada su savezničke snage počele iskrcavanje u Normandiji, niti izborima u SAD, a stvarno hoću, baš o tim datumima. ZAŠTO?

Svako svoje ZAŠTO ima svoje ZATO (Hiljadu puta zašto-hiljadu puta zato). Verovatno vam je poznata brošurica namenjena deci, a izdata u nas pod navedenim naslovom . Zbog dece se baš danas osvrćem na DAN „D“.

USLOV-POVOD-UZROK

USLOV neke pojave jesu sve druge pojave koje delom ili u celini proizvode tu pojavu, tako kaza naš znameniti akademik Mihajlo Marković. Da bi se neka pojava dogodila, postoje različite vrste uslova: neophodni, dovoljni, efektivno odredjujući (činioci). U preseku tih uslova dobijamo UZROKE. Dakle, iako učestvuju u proizvodjenju neke pojave, nisu svi uslovi ujedno i njeni uzroci. Jedan od takvih uslova, jeste POVOD. Poznato je čitaocima koliko je puta samo u našoj novijoj istoriji povod zamenjen (pogrešno imenovan) uzrokom. Jedna od poznatijih priča jeste ta da je uzrok Prvog svetskog rata to što je Gavrilo Princip izvršio atentat na prestolonaslednika Ferdinanda, 1914. Druga, „svežija“ priča o uzroku i povodu seže na Kosovo i Metohiju i selo Račak…I tako dalje.

RAT – DA RATA NE BUDE

Rat je najdrastičniji oblik sukoba, koji je u 20. veku poprimio najveće razmere, a imenovane kao Prvi i Drugi svetski rat. Brojne su definicije rata do danas u opticaju, a jedna od onih koja mi tako snažno odzvanja u uhu glasi: U ratu se ubijaju oni koji se ne poznaju, zbog onih koji se odlično poznaju.

O Drugom svetskom ratu je napisano toliko da ni najsavremenija tehnologija sveta ne može da sabere i sumira sve to. Ta najsavremenija tehnologija i um ljudski, pogotovo bi bili neuspešni kada bi pokušali da to napisano (snimljeno, kazano) razvrstaju po nekakvim „razumnim“ kriterijumima. Tako, rat stvarno, i sa tog aspekta, postaje BESMISLEN, a deca i pevaju – DA RATA NE BUDE. Zašto? Deca nijedan rat započela nisu. To ne treba dokazivati. Pa zašto su u ratu, i to baš Drugom svetskom ratu, toliko mnogo i toliko nedužno i tako tragično stradala baš deca?

Pored činjenice o stradanju dece u Drugom svetskom ratu, činjenica je da su i ona deca koja su rat preživela u ogromnom broju ostala bez očeva, majki, baka i deka – bez detinjstva. Uništeno je jedno vreme u njhovom životu. Zbog čega? Zbog DANA „D“. I začetnici Drugog svetskog rata i njhovi protivnici mnogo puta su utvrdjivali Dan D. Čemu su se nadali, šta su stvarno želeli, u čije ime, zarad čijih interesa i kako su prošli. To je istorija, a istoriju piše pobednik, ne deca.

O istoriji deca rodjena posle rata, pogotovo Drugog svetskog, uče iz raznih izvora, koji se u najvećem imenuju kao – udžbenik iz istorije. Predmet Istorija, predaju im nastavnici koji u većini nisu bili rodjeni u vreme o kojem govore deci. Govore im s različitim stepenom uverljivosti, odnosno onoliko koliko su umešni da se deci nametnu. A deca –ne vole istoriju: DA RATA NE BUDE.

DAN „D“ (iskrcavanje saveznika u Normandiji) obeležava se svake godine, na različite načine i s različitim učesnicima, ali i različitim vidjenjima tog dogadjaja. Mediji su zapisali da Amerikanci na Dan D gledaju kao na ključni doprinos SAD u pobedi nad fašizmom u Drugom svetskom ratu. S druge strane, britanski istoričari ističu da zasluga SAD za uspeh operacije Overlord (tako se zvalo iskrcavanje na Normandiji) nije ništa veći od uloge Britanije, naprotiv, dokazujući to preciznim podacima o štabu operacije (većina iz VB, samo što je komandant bio Amerikanac – Dvajt Ajzenhauer, kasnije će postai i predsednik SAD). Francuzi, pogotovo u vreme De Gola, nisu pridavali veliki značaj Danu D, a kasnije se to malo „promenilo“. Kanadjane, koji su uz Amerikance i Britance činili okosnicu savezničkih snaga, malo ko i pominje, da ne govorimo o drugim evropskim državama koje sustvarno učestvovale u tom dogadjaju (Poljska i neke druge). Za Nemce Dan D nema neki značaj, što se delom može razumeti.

Na obeležavanju 75. godišnjice operacije Overlord, (2019) bili su prisutni predsednici/premijeri 16 zemalja učesnica (Slika). Bila je i nemačka kancelarka Merkel. Inače, prvi nemački kancelar koji je prisutvovao obeležavanju iskrcavanja u Normandiji bio je Šreder, 2004. godine. Ruski predsednik Putin nije pozvan na taj dogadjaj 2019, a istakao je da razume, jer ni Rusi ne pozivaju sve na dogadjaje koje obeležavaju. Bili su tu i oko 300 preživelih ratnih veterana, koji su u vreme dogadjaja (1944) bili malo stariji od dece. Skupu je prisustvovalo oko 120.000 osoba. Svečanost vredna divljenja, na anglosaksonski način.

Na obeležavanju 76. godišnice (ove godine), KORONA je uticala na način obeležavanja istorijskog dogadjaja. Ključni protagonisti obeležavanja bili su ambasadori osam zemalja učesnica na pobedničkoj strani, uz prisustvo i nemačkog ambasadora. Veterani nisu pozivani, jer KORONA posebno pogubno pogadja baš tu populaciju.

Obeležavanje Dana D ove godine, podstaklo je na razmišljanje o Danu M (dan početka mobilizacije, vojnim rečnikom kazano). Zašto – zbog mobilizacije protiv neprijatelja (korona) koji preti svima. Zbog veterana? Ne – zbog dece: DA RATA NE BUDE.

AMERIČKI IZBORI

Predsednik SAD se i u ovim vremenima, ili pogotovo u ovim, smatra jednom od najuticajnijih ličnosti u svetu. Do koje mere? Do toga da se izbori u SAD imenuju kao DAN D. Tako, o Americi se, po ko zna koji put, najviše saznaje u predizbornoj kampanji, posebno njenoj završnoj fazi.

Donald Tramp ili Džo (Džozef) Bajden, pitanje je sad?

I opet i iznova, mirno, ali i vrlo nemirno, sukobljavaju baš Amerikanci koji se medjusobno i ne poznaju, zbog dve osobe koje se odlično poznaju. Ti sukobi idu do te mere da se predvidja i „gradjanski rat“ posle izbora, pogotovo ako Tramp izgubi.

U poslednjih nekoliko meseci je toliko kazano i napisano o američkim izborima ove godine,da, kad bi IT i umni ljudi sabirali, bilo bi skoro kao o Drugom svetskom ratu. A rat je besmislen! I Drugi i ovaj. Da li je to tako?

O čemu se spore kandidati za predsednika SAD? Bezbroj je pitanja po kojima se odvija kampanja timova kandidata za predsednika SAD. Uopštavajući ta pitanja, brojni analitičari ih vezuju za KORONA PANDEMIJU, ekonomiju, odnose sa Kinom i Rusijom, globalne pretnje (zagrevanje planete Zemlje), rasizam, oružje i drugo. U svim tim „opštim“ pitanjima kampanje, centralno mesto ima ČOVEK. A da bi postao čovek, osoba mora proći fazu razvoja koja se zove DETE. Ne postoji čovek (žena) koji/a nije bio/la dete.

U „američki rat“ za predsednika SAD, voljno ili nevoljno, uvučen je ceo svet. Svako odmerava šta dobija-gubi pobedom ili porazom jednog od dvojice kandidata. Neki to saopštavaju (pokazuju) javno, neki mudro ćute.

Sutra (04.11) rano ujutro znaće se, ili neće, ishod izbora u SAD. Ti izbori imaju posebnu specifičnost u odnosu na ostale zemlje sveta. Ta specifičnost leži u tzv. elektorima, kojih treba najmanje 270 (od ukupno 538) jednom od kandidata da bi pobedio. Dogodi li se 269:269, izborni rezultat odrediće Predstavnički dom Kongresa, što se dogodilo jedino 1824. godine. Bude li „tesno“, uslediće nedelja „prebrojavanja“ glasova, pa medjusobno optuživanje za „kradju“, pa uvklačenje Ustavnog suda, pa… O kako to poznato zvuči!

Od 50 saveznih država SAD, ključne za pobedu na izborima ima 13 (Slika)

U navedenim državama, koje se u SAD imenuju kao „države bojna polja, oba kandidata se bore da preteknu onog drugog. Ko to uspe, prema očekivanjima, biće pobednik – predsednik SAD.

Brojne su ankete/istraživanja u opticaju koje govore o poziciji kandidata za predsednika SAD, pa i do toga kako stoje na društvenim mrežama. Tako, uopšteno se govori o izvesnoj prednosti Džoa Bajdena, dok je Tramp „vidljiviji“ na društvenim mrežama nekoliko puta. Ankete su ankete, istraživanja su istraživanja, a zbilja je zbilja – DA RATA NE BUDE.

Veterani, Tramp (74) i Bajden (77) se bore za opstanak (Tramp) ili ulazak (Bajden) u Belu kuću. Dotle, ceo svet se bori sa KORONOM.

Pitanje svih pitanja – može li Dan D da preraste u Dan M?

Zašto? Kakav će svet veterani ostaviti deci?

DA RATA NE BUDE!

 

Prof.dr Božidar Forca

More Stories
Kolumna prof. Force- ŠTA NAS IZAZIVA, A ŠTA NAM PRETI U 2018? – drugi deo