PROLOG: Dok sam bio u aktivnoj službi, često bih pri prvom susretu s potčinjenim pitao – šta ima novo. Obično bih dobijao odgovor – nema ništa. Kako nema, nastavio bih, pa ima Novi Sad, Novi Beograd. Pri sledećem susretu na isto pitanje, neki od potčinjenih bi odgovorili, pa ima Novi Sad, a ja, vežbe radi, kažem: to je NOVI, ima Novo selo, Novo brdo. Pri trećem susretu, opet bi se neki potrudili da saopšte kako su razumeli razliku te će: e, ima Novo selo. Tima bih rekao, ne, Novo ima tri sina i ćerku. I tako, vežbao sam mentalnu matricu svojih saradnika i, ne retko, primetio bih kako se pripremaju za odgovor čim me spaze. Stimulisanje kritičkog odgovora, što bi rekao Sokrat.
U pripremi za ovo pisanije pročitah kolumnu u jednom dnevnom listu u kojoj, otprilike, autor kaza da je mislio kako imamo svetlu prošlost i blistavu budućnost, samo je sadašnjost teška. Ali, i ta sadašnjost je „bolja nego kod drugih“. Istovremeno, u drugom dnevnom listu jedan ugledni političar i književnik zapisa kako živimo u „zamrznutom vremenu“, aludirajući da nema ništa novo već više od jednog veka (od Aleksandra Karadjordjevića).
Pitanje i odgovor
Da bih bio čim jasniji o čemu želim da prozborimo u ovoj kolumni, ispričaću vam još jednu kratku priču iz života. U ratnom vremenu 1999-te grupa mojih kolega oficira otišla je na ispomoć u Crnu Goru. Čuvši da su blizu njegovog rodnog sela, jedan naš drugi kolega im poruči da mu obiđu staru majku. Učiniše to kolege, pribaviše ponude i pravac na kućni prag. Izlazi starica (kolegina majka) oslanjajući se na štap, a najstariji u grupi, nudeći ponude, upita: Kako si stara majko? E đeco, ’oće li nam Rusi dati S 300, odgovori starica?
Pitanje
Pitanje je rečenica (upitni iskaz) kojom se zahteva dobijanje određene informacije koja se zove odgovor. Od načina na koji je postavljeno pitanje zavisi koji će se odgovor dobiti. Pitanje se postavlja u raznim situacijama: ukoliko želimo da saznamo nešto nešto novo, testiranje nečijeg znanja (na kvizu ili ispitu), stimulisanje kritičkog razmišljanja (Sokratov metod) i druge. Ponekad je potrebno preformulisati pitanje ukoliko ga osoba koja ga je primila nije dobro razumela. Pitanja se neretko koriste i kao naslovi umetničkih dela (Kako je propao rokenrol, Zašto ne volim sneg, Šta se zgodi kad se ljubav rodi, Gde ste, moji srećni dani).
Pitanje se, ponekad, koristi kao supstitut za temu neke rasprave (debata), studije, analize. Verovatno su svi čuli za tzv. Istočno pitanje. Istočno pitanje, u stvari, bila je kompleksna tema posrnule Otomanske imperije i predvidjanje procesa na području njenog nekadašnjeg uticaja (Balkan), usled delovanja drugih velikih sila, pre svega Rusije i Austrougarske.
Vrlo često čujemo izraz RETORIČKO PITANJE. Retoričko pitanje predstavlja prividno pitanje, koje zapravo ne traži odgovor, već služi da pojača i naglasi određenu emociju, odnosno da doprinese uverljivosti određene tvrdnje. Upotrebljeno u nekom književnom delu, retoričko pitanje predstavlja stilsku figuru koja čitaoca ili slušaoca treba da podstakne na razmišljanje. Takođe, retoričko pitanje se upotrebljava i kako bi se naglasilo čuđenje, nezadovoljstvo ili sažaljenje i slične emocije. Ovakva upotreba može se pripisati i kolokvijalnom govoru kada se jedan sagovornik drži određene tvrdnje i želi da naglasi da je ona kao takva nepobitna.: Je si li ti lud (Da li si normalan?).
Dakle, postoji bezbroj načina postavljanja pitanja, i poimanja reči pitanje, zavisno od situacije u kojoj se koriste.
Odgovor
U skladu s navedenim za pitanje, odgovor bi, zdravorazumski, značio iskaznu rečenicu prourokovanu pitanjem. Međutim, reč odgovor ima bezbroj sinonima, kao što su: odgovor, konkretan odgovor, komentar, osvrt, demant, kontraargument, stav, savet, epilog, prigovor, alibi, nalog, zahtev, zaključak, predlog, argument…
U skladu s navedenim sinonimima, reč odgovor nije samo reakcija na pitanje, odnosno može da bude i reagovanje na nečije postupanje (radnje, aktivnosti, namere…). Na primer, često čujemo u našem jeziku ALAL VERA ili E, SVAKA TI ČAST. Te reči imaju dvojako značenje. Prvo, mogu stvarno da odaju priznanje nekom za neko učinjeno delo. S druge strane, imaju karakter sarkazma, gde se počinilac nekog dela (radnje), u stvari, izvrgava sumnji u nameru ili iskrenost svojih poteza.
Takođe, vrlo često čujemo iskaz DIPLOMATSKI ODGOVOR. Pri tome, ne mislimo na note koje države međusobno službeno razmenjuju u delatnosti koja se naziva diplomatija. Ali, i u toj službenoj diplomatiji postoje „diplomatski odgovori“ o kojima želimo da govorimo. Dakle, diplomatski odgovor, u suštini, jeste odgovor koji izbegava direktnu reakciju na nečije pitanje, provokaciju, sposobnošću da izbalansira kontra-stav u sopstvenu korist, tako da „svi budu zadovoljni“.
KONTEKST
Relacija pitanje – odgovor, u najvećem, zavisi od konteksta u kojem se događa. Svakako da će se postaviti različita pitanja i dobiti sasvim drugačiji odgovori kad se sretnu lale u polju pri sejanju žita, političari i ekonomisti u Davosu svake zime, ratnici na bojnom polju, ili zdravtsveni radnici i zaraženi od korona virusa. Dakle, kontekst jeste preovladjujuća tema (pitanje) o kojem se radi, te su i odgovori koji se na tu temu (pitanje) tzraže, adekvatni.
U svakodnevnom životu, vrlo je značajno i to da odgovor zavisi od toga KO-KOME, KADA, GDE i ZAŠTO POSTAVLJA PITANJE. Koliko je sati Radovane? Neću da ti kažem, jer će se raspričati: rekao Radovan krajnje je vreme, pet do dvanest… (Radovan III i nenadmašni Zoran Radmilović).
STVARNO, ŠTA IMA NOVO
Novo, kao reč, označava situaciju, stanje ili uopšte okolnosti koje su drugačije od predjašnjih. Novo je da je danas sreda, a juče je bio utorak. Novo je da ima blizu 3000 hiljade zaraženih od korona virusa u Srbiji i preko 120 na respiratorima. Novo je da je potpisano primirje između Azerbejdžana i Jermenije oko Nagorno Karabaha i da će to primirje nafgledati ruski mirovnjaci. Novo je da je izbioo sukob u Etiopiji, koji dobija međunarodne razmere. Novo je da je Bajden „pobedio“ Trampa na izborima za predsednika SAD. Novo je…
Sve što pobrojasmo da je novo, verovatno je tačno, ali to baš i ne interesuje ogromnu većinu osoba, a dobra većina za neke od navedenih novina i ne zna. Iako mnogo toga „novog“ visi nad glavom i određuje život obična čoveka, ipak, u većini slučajeva čovek je zaokupljen najbližim okruženjem i onim što njega tišti. E, to što tišti obična čoveka, u najvećem broju slučajeva, jeste njegova intima i, stoga razloga je i odgovor na pitanje šta ima novo, najčešće – nema ništa.
U životu obična čoveka često se na pitanje odgovara pitanjem. Stoga, na pitanje šta ima novo, neretko čujemo – a šta može da bude?
Jedan je život. Ma koliko na njega uticalo bezbroj činilaca, pokušajmo ga prilagoditi svojim potrebama. Jer, ako se budemo prilagodjavali potrebama drugih, nećemo daleko stići. Da bismo se adaptirali u tom prilagodjavanju, nemojmo previše širiti kontekst pitanja šta ima novo, već ga suzimo na ključne činioce sopstvenog okruženja i odgovornosti. Neka saznanje šta ima novo izvan naših mogućnosti da utičemo, ostane na nivou opšte informisanosti, a ne sejanja mudrosti kad joj vreme nije. Potrudimo se da u tom miljeu koji nas okružuje, sami se bi na pitanje šta ima novo, ne dajemo odgovor – nema ništa. Budimo pošteni recenzenti sopstvene realnosti.
EPILOG
Kao član komisije za ocenu jedne doktorske disertacije, ugledni profesor u delu izveštaja zapisa: U ovom radu ima novog i dobrog. Ono što je novo, nije dobro, a ono što je dobro, nije novo.
Pazimo na svoj rad, jer još uvek postoje pošteni recenzenti!
Prof.dr Božidar Forca
