PREMISA 1: Pričaju dva unuka o porodičnoj ekonomskoj situaciji i zaključuju: Moramo zaposliti baku i deku, od roditelja nema vajde.
PREMISA 2 – TEORIJA ZAVERE: Korona virus je „veštački proizveden“ da proredi staru polulaciju na planeti Zemlji.
PREMISA 3 – ISTINITA PRIČA: U doba korone u ulici Despta Stefana čekam autosbus. Dolazi autobus u kome je „krklajanac“, a ispred čeka još toliko putnika. Jedan mladić gurajući sve ispred sebe, natrča i na mene u nameri da me skloni i udje u autobus. Rekoh mu sačekaj, ući ćemo svi. Ma daj matori, zbog vas mi nosimo maske, odbrusi mi mladić, i dalje pokušavajući da me odgurne od vrata. Ušao sam u autobus, ali taj što zbog mene nosi masku – NIJE. Toliko o bontonu.
STARI
Čovek (žena) je mlad koliko se takvim oseća, a ne koliko ima godina. Koliko je neko star, verovatno, jeste retoričko pitanje. Stoga, najčešće se pri pomenu „star“ podrazumeva osoba koja je u penziji, ako je do penzije došla redovnim putem (ne preveremeno). U doba korona virusa, uobičajeno, pojam star je nepisano, ali pragmatično, limitiran na osobe starije od 65 godina.
Činjenica je da se odrednica star, po godinama ali i fizičkom izgledu, pomera. Tako, kad sam ja bio mali, osoba od 50 godina je stvarno bila stara. Često su bake i deke postajale osobe i pre 50. godina života. Danas, ima osoba kojima ni u 6o-toj ne biste rekli da toliko godina imaju, s obzirom na fizički izgled. Evolucija i revolucija. U skladu s tim, u svetu je uveden novi model merenja starosti – PROSPEKTIVNA STAROST. Prospektivna starost meri koliko su ljudi stari, ne samo u odnosu na datum rođenja, nego i u odnosu na produženje očekivanog trajanja života. Ukoliko se očekivane godine stave u prvi plan, onda je moguće utvrditi kao starosne ekvivalente u prošlosti i danas, ne lica iste starosti, već lica kojima je preostao isti broj godina života. Utvrđivanje prospektivne starosti je postupak sličan standardizaciji, te su one fiktivne, iako sa jasnim biodemografskim uporištem. Računanje prospektivnih godina je jednostavna operacija koja zahteva da se upari isti broj godina očekivanog trajanja života iz detaljnih tablica mortaliteta za dva različita perioda, odnosno za standardnu i indeksnu godinu.
U analitici naših premisa, fokusiraćemo se na osobu koja je otišla u redovnu penziju, dakle koja ima 65 i više godina života. Pre te analize, nekoliko statističkih informacija:
a) Zbog najnižeg prirodnog priraštaja i sve masovnijeg odlaska mladih iz zemlje, Srbija ima nepovoljnu starosnu strukturu, jer je prosečna starost skoro 43 godine. Ne samo da imamo najniži prirodni priraštaj u odnosu na sve bivše jugoslovenske republike već smo i jedna od samo 32 države sveta koja beleži pad broja stanovnika. Ako se nastave sadašnji demografski trendovi, prognoze UN su da će na teritoriji Srbije 2061. godine živeti tri miliona ljudi manje nego danas;
b)Ukoliko se ostvare neke od naših projekcija za Centralnu Srbiju i Vojvodinu, broj stanovnika mogao bi biti manji za 20 do 30 odsto, što je više od projekcija UN. „Imajući u vidu ostarelo stanovništvo, prosečna starost je 43 godine, međutim, bitnije je da je čak 33 odsto više starijih od 65 godina nego mlađih od 15 godina. Potpuno je poremećena starosna struktura” (Penev);
c)U svetskim razmerama posmatrano, Na osnovu procena u 2017. godini 962 miliona ljudi bilo je starije od 60 godina, ovaj broj je dvostruko veći u odnosu na broj starijih 1980. godine kada je broj starijih od 60 godina iznosio 382 miliona. Broj starijih od 60 godina ponovo će se udvostručiti do 2050. godine i da će tada broj starijih od 60 godina dostići skoro 2,1 milijardu (UNDESA, 2017);
d)Prilikom proučavanja različitih dimenzija starenja u svetu sve više se ova populacija deli na tri podgrupe: 1) “mlado staro” stanovništvo (young old) od 65 do 74 godine, 2) staro stanovništvo od 75 do 84 godine, i 3) “najstarije staro” stanovništvo (oldest old) preko 85 godina
e)Broj penzionera u Srbiji – JUN 2020 iznosio je 696.630, što je za 10.962 manje nego u junu 2019.
g)Prema podacima za 2019. godinu, stanje penzija u Srbiji dato je u tabeli
| IZNOS (u dinarima) | PROCENAT OD UKUPNOG BROJA PENZIONERA |
| Ispod 10.000 | 6,2 |
| 10.000-15.000 | 21,6 |
| 15.000-20.000 | 12,7 |
| 20.000-25.000 | 15,0 |
| 25.000-30.000 | 7,6 |
| 30.000-35.000 | 9,5 |
| 35.000-50.000 | 13,3 |
| 50.000-80.000 | 6,8 |
| 80.000-100.000 | 0,8 |
| Preko 100.000 | 0,2 |
Dakle, 1) prosečna penzija u Srbiji 2019. godine bila je 26.330 dinara, 2) oko 70% penzionera u Srbiji prima penziju ipsod tzv. MINIMALCA, kad su zarade zaposlenih u pitanju. Pri tome, najveći postotak penzionera u Srbiji prima penziju izmedju 10.000 I 15.000 dinara. S druge strane, penziju iznad 132.000 dinara, zvanično, u 2019. godini je primalo 25 penzionera.
PRVA PREMISA
Ova premisa se pojavila kao „šala“ na društvenim mrežama. U prenesenom značenju, pokazuje ekonomsko stanje prosečne porodice u Srbiji. U tom preoseku, teško se dolazi do posla, a ako se posao i pronadje, u pitanju je minimalac. Stoga, raste broj „zaposlenih na crno“, odnosno neprijavljenih, s jedne i, traženje dodatnog posla (opet na crno), s druge strane. Pored toga što je teško pronaći posao, činjenica je da nije mali broj onih koji ostaju bez posla (oboje supružnika ili jedno od njih), tako da padaju na „grbaču“ svojim roditeljima (bake i deke, kad su unuci u pitanju).
Zanemarjući taj ekonomski deo, u nas je gotovo zakonitost da nema ljubavi kao što je ljubav bake i deke prema unucima. Stoga, odomaćila se ona narodna: Roditelji vole i vaspitavaju deceu, a bake i deke ih samo VOLE.
Kome trebaju „stari“ nalazi vrlo jednostavan odgovor: DECI i UNUCIMA. Pri tome, više unucima nego deci. Zbog čega? NEMA ZEKE (poklona) BEZ BAKE i DEKE! S druge strane, „Tesno“ postaje živeti u zajednici. Otuda dok „prva generacija“ ne ode, druga i treća ne mogu da se „prošire“. Unuci na to ne gledaju tako i onda je jasno, kome stari, pa i ako je roditelj, „pomalo smeta“.
DRUGA PREMISA
Potajno, onako iz prikrajka, skoro kao teorija zavere, u doba korona virusa pojavljuje se vest da je virus „podmetnut“ upravo da bi proredio staru populaciju. Svakako, zdrav razum ne može da prihvati tvrdnju da je korona virus podmetnut, a pogotovo ne „tvrdnju“, da bi se smanjio broj stare populacije, te se ona i uzima kao teorija zavere.
Medjutim, i u razvijenom i u nerazvijenom svetu, stari su „teret“ za državu, formalno-logički posmatrano. Zbog čega? Pa zbog zbrajanja pozitivnih i negativnih uticaja na budzet. Jedini pozitivan uticaj na budžet koji donose „stari“ jeste potrošnja i onoga malo što kao penziju dobiju. Sve ostalo, pa i te penzije jesu opterećenje budžeta, iako su „stari“ svojim minulim radom te penzije dobrano zaradili. Medjutim, penzija je socijalna kategorija, kako u nas, tako i u najrazvijenijim državama. Otuda, konstantno se produžava granica odlaska u penziju, odnosno „dok možeš da mrdaš-dotle ćeš i da radiš „ i doprinosiš punjenju budžeta.
Po difoltu, „stari“ su skloniji boelstima od mladih. Stoga, ma koliko se izdvajalo iz budžeta za zdravtsvo, ako mora na stare da se potroši, postaje poteškoća za državu. Zašto? Bolesti starijih osoba su najčešće takve da zahtevaju duži tretman i složenije zdravstvene zahvate (terapiju). Ta terapija, s obzirom na vrstu bolesti i stepen narušenosti zdravlja, može da bude izuzetno skupa. Takodje, s obzirom na doba starosti, stariji su skloniji padovima i povredama, nego mladje osobe, a njihova sanacija, opet, košta li košta.
TREĆA PREMISA
Treća premisa, kao istinit dogadjaj iz mog iskustva, spada u domen opšte kulture, ili bontona, kako bi se to reklo. Medjutim, u savremenim uslovima došlo je do totalnog karabasanja vrednosti, tako da se i kultura „izgubila“ u magli savremenog.
Rekao je Njegoš da „svaki pas (generacija) nešto svoje ima…To je razumljivo. Razlika i jaz medju generacijama jesu deo objektivne stvarnosti. Moja majka je bila nepismena, a moj unuk od četvrte godine piše na računaru. Uznapredovao je svet, tehnološki pre svega. Šta je sa „tehnologijom kulrture“?
Postoji izreka (ne znam ko je kaza) da je sve umno što je trebalo reći već rečeno, menjaju se samo metodi i sredstva (tehnologija). Ili, menja se vreme (drugo je vreme). E. Baš to vreme čine ljudi, koji koristeći razne metode i sredstva, pronalaze puteve za poboljšanje ukupnog načina života. Svakako, medju ljudima postoje i neljudi, koji savremene metode i sredstva koriste i u druge svrhe – da unište drugog čoveka. Ali o njima nećemo.
Većina svetske, pa i naše populacije danas živi u gradovima. Sela puste. Otuda, čak se razvijaju čitave teorije o kulturi življenja u gradu i na selu.
O kojoj kulturi?
- To što na selu jedni drugima, uobičajeno, kažu dobar dan, a ugradu prvi komšija ne zna da stanujete u istoj zgradi,
- To što na selu, još uvek, ako roditelj sazna da je dete učinilo što naopako starijoj osobi, „teško njemu“, a na gradu roditelji i ne znaju gde su im deca,
- To što će na selu mladji dati prednost starijoj osobi u raznim prilikama, a na gradu će taj mladji pokušati da se prema starijem odnosi kao onaj prema meni na ulazu u autobus,
- To što…uh mnogo je toga, sami zamisliti možete, pa nastavite niz.
E, prethodno TO ŠTO, narod naziva DOMAĆIM VASPITANJEM, a ne kulturom.
Tako, dojosmo do odnosa kulture i vaspitanja.
Neću mnogo o tome. Činjenica da se izgubio odnos obrazovnog i vaspitnog dela u vaspostavljanju ciljeva i svrhe školovanja i usavršavanja, od preškolskih ustanova do doktorata, sama za sebe kazuje, da ne treba komentar. A to, vaspitni deo, savremeni tvorci nastavnih programa pripisuju demagogiji onog vremena. Ne znam kojeg!
Činjenica je da, i pored pretnji kaznama, kada udjete u gradski prevoz u Beogradu, jedini koji ne nose masku jesu OMLADINA. Neće korona na njih, ili lakše je prodju ili – BUNT? Bunt je ujedinio navijače Partizana i Zvezde, partizane i četnike, naprednjake, demokrate i liberale. Dovoljno da se prazmisli o TEORIJI BUNTA.
EPILOG
Teško je dati neki zaključak o ovome što napisah. Zašto? Zato što svako drugi to što naumih može da vidi na sasvim drugačiji način. U tom smislu, umesto zaključka, navešću samo nekoliko mudrih izreka o starosti, pa samo zaključite – kome trebaju, a kome smetaju stari. Ali zapatite, iako se možda mladi, za 100 godina, svi ćemo biti jednako stari.
- Svi bi rado dugo živjeli, ali nitko ne bi rado ostario.
- Svijet podnosi starca samo ako je duhovit ili bogat
- Mlad je onaj koji se navečer osjeća kao ujutro, a star – koji se ujutro osjeća kao navečer.
- U mladosti medicina valja da pomaže prirodi, u starosti – da joj se odupire.
- Takva je ta kleta starost da se sve okreće protiv onog protiv koga je i inače sve, jer stari.
- Formula dugog života: živi, i pusti druge – da umiru
- Čovek ne može da učini ništa protiv toga što stari, ali se mora svim silama boriti da ne zastari.
- Dok je mlad, svako veruje da je svet počeo da postoji tek kad se on rodio i da sve, zapravo, postoji samo njega radi.
- Kad bih imao i sto godina, moj najbolji dan uvek bi bio sutra.
Prof.dr Božidar Forca
