Makedonci se već godinama nalaze u velikim problemima oko otkrivanja svog identita između Srbije i Bugarske, koji za posledicu ima podeljenost zemlje i nepostojanje morala u sektoru bezbednosti. Zoran Zaev je svojom izjavom koja opravdava saradnju sa nacistima u Drugom svetskom ratu još jedanput pokazao da su makedonske vlasti sklone da na dnevnom nivou menjaju istoriju, ali do čega će to dovesti?
Nakon godina pregovora oko imena, sada Severna Makedonija naišla je na novu prepreku, blokadu Bugarske u daljim pregovorima o priključenju Evropskoj Uniji. Došlo je do pitanja istorije, za šta Makedonskim vlastima nije bilo potrebno puno vremena da ponovo menjaju. Zoran Zaev je u nedavnom intervjuu izjavio da Bugarske okupacione snage nisu bile okupacione, već ,,administratorske” i koje su zajedno sa Makedonskim snagama oslobodile Skoplje i Makedoniju, dok ih je kasnije Jugoslavija razdvajala. Svakom istoričaru u regionu, Evropi i svetu ovo je revizionističko tumačenje istorije, koje je mnoge ostavilo u čudu. Podsetimo Bugarsko ,,carstvo” je bilo deo trojnog pakta, i pomagalo je nacističkoj Nemačkoj, okupiranjem delova Jugoslavije i Grčke sa sprovođenjem fašističke politike Rajha, sa najgorim oblicima fašizma. Zaev je za kratko vreme bacio senku na antifašističko delovanje, a prvi koji mu se usprotivio je predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski, koji je izjavio da se ne može pristupati političkim konstrukcijama i reviziji istorije, radi rešenja spora sa Bugarskom. Ovo je ponovo pokazalo da postoji velika podeljenost u državnom vrhu Makedonije, a time i u samom narodu, koji je evidentno zbunjen.
Narod u Makedoniji je već godinama izvrgnut raznim uobličavanjem identiteta od strane države, porukama, propagdom, novijom istorijom, gradnjom spomenika, otvarenjem arheoloških nalazišta, uticajem crkve i tako dalje. Uz to kada dodamo nepriznatu Makedonsku Pravoslavnu Crkvu, koja je pod svojom kontrolom zapustila crkve i zadužbine srpskih srednjovekovnih velikana, Mrnjavčevića, Nemanjića i drugih uz tiho prisvajanje heroja kao što je Marko Kraljevič(Krali Marko). Sa druge strane od otcepljenja od Jugoslavije 1991. godine, Makedonija je počeka da se okreće i asimilaciji sa bugarskom, ali i Albanskom istorijom. Na sve ovo došlo je ovo perfidno odricanje od antifašizma koje je najsvežije narodu Makedonije. Tako da današnji Makedonac zna da je njegova država članica NATO saveza, da žele da uđu u Evropsku Uniju, ali nisu baš sigurni šta su, da li su makedonci, bugari, albanci, srbi, grci, fašisti, antifašisti, potomci Aleksandra Makedonskog ili potomci srba i bugara ili pak nešto treće, pri tome ne znajući ni šta su dva svetska rata značila za njih. Da li je srpski car Dušan okupator, Marko Kraljević makedonski kralj iz Prilepa, Goce Delčev bugarski partizan koji je radio za Jugoslaviju, a Bugarski car Boris III osloboditelj od fašizma? Verovatno ni oni sami ne znaju. Moramo se zapitati kakav je moral u Armiji Makedonije, koja treba da brani Makedoniju, gde imamo više nacionalnosti, a ona koja je u većini ne zna na čijoj je strani?
Godinama nakon raspada Jugoslavije smatralo se da će Bosna i Hercegovina biti prva država koja će se raspasti zbog kompleksnosti organizacije države, ali je to mesto ipak zauzela Severna Makedonija, jer su njeni građani vidno zbunjeni ko su i šta su. Veliki broj mladih makedonaca svaki dan napušta svoju zemlju, oni koji ostaju više ne znaju ni šta su, niti u kakvu budućnost idu, jer uz svakodnevna odricanja i niski standard dobijaju nove zahteve i znaju da idu ka Evropskoj Uniji, ali šta onda? Da li se može otići u svetlu budućnost sa prokockanom prošlošću? Nadamo se da će naši bivši sugrađani, koji su dobar narod uspeti da se suoče sa svojom istorijom i prisete se našeg zajedničkog nasleđa, koje je srušilo okupatorska carstva, a kasnije i fašizam. Kada makednoski političari već obnavljaju istorijske momente, dobar korak bi bio obnavljanje srušenog spomenika Zebranjak u Kumanovu. koji će im kako nalikuje na svetionik, možda pokazati put u pravom smeru.
