Postoji u narodu izreka, kada nešto ne ide: K’o da smo se na Boga kamenom bacali. Da li se razvojni put Srbije, od raspada bivše SFRJ do danas, uklapa u rečeno? S bezbednosnog aspekta posmatrano (proširena bezbednost), doitale su nas i vojne i političke, i ekonomske i socijetalne i da kako ekološke nedaće, pa i viša sila. Pokušaćemo, u opštem, na njih da se osvrnemo, stalno se pitajući – može li (da li je moglo) nas išta mimoići?
VOJNI SEKTOR
Dugo jedini, a i danas najdrastičniji oblik (pretnja) bezbednosti dolazi iz vojne sfere. Najdrastičniji s obzirom na posledice koje nosi u smislu ljudskih gubitaka, materijalnih razaranja i destrukcija svih vrsta, dugoročno posmatrano. Drastičnost vojnog sektora bezbednosti ogleda se i u činjenici što svi ostali sektori rade u njenu korist. Stoga, sve bezbednosne strategije i danas, kad o bezbednosti raspravljaju, težišno se osvrću na oružane snage, a usput i na ekonomiju, tehnologiju, životnu sredinu i druge sfere.
Destrukcija bipolarnog svetskog poretka skraja prošlog veka, očevidna u rasturanju Varšavskog ugovora i SSSR-a, kažu neki, nije prepoznata na pravi način od političkih elita tadašnje SFRJ. Da li od svih ili dela, pitanje je. Uglavnom, povampirene ideje o samostalnosti i nezavisnosti na našim prostorima stižu od onih koji su u zajedinici bili pritajeni, zarad prošlih greha raznih vrsta. Secesija je krenula s zapada, a otpor s istoka, baš kao i kraj Hladnog rata. Ishod je poznat, a ostaje pitanje: da li sila (samo) u topuzu leži?
Parče po parče, raspara se džemper, raspade se pletivo, ode u nepovrat bratstvo i jedinstvo, a prvo strada istina i vojska.
Da razbi-raspad SFRJ nije bio samo unutrašnje pitanje (gradjanksi rat), vrlo brzo pokazaše krojači novog svetskog poretka. U nameri da kazni one koje smatra „neposlušnim“ na Zapadnom Balkanu, svetski moćnik se ustremi na novostvorenu i klimavu SR Jugoslaviju, odnosno ono što od Juge ostade (Srbija i Crna Gora). U najneravnopravnijem odnosu snaga u istoriji ratovanja (NATO:SRJ) ishod je unapred bio poznat, a posledice se nikada „sabrati“ neće. Nažalost, ni danas se pouzdano ne znaju ljudski gubici, dok se materijalna razaranja mere destinama milijardi dolara, a destrukicje različitim merama vraćanja zemlje unazad.
Da li nas je to moglo mimoići? Ne. To ne, u stvari, nije ni zavisilo (samo) od nas. Kad je „pukao“ Varšavski ugovor i SSSR, čemu su se ostali nadali? Mi smo se, ili su nas, samo „namestili“ kao šlag na trortu sa 50 svećica (godišnjica formiranja NATO), i „kec na jedanaest“. Dok su moćnici u Vašingtonu gasili svećice na torti, majke, supruge, sestre, deca, roditelji u nas upališe hiljade sveća za svoje najmilije. AMIN! Sve što se veštački spoji (SSSR, Jugoslavija…) pući će kad – tad/Istorijska zakonitost!
Preti li nam ponovo vojna opasnost? U Strategiji nacionalne bezbednosti Republike Srbije (2019) piše – NE, ali! Malo ko može da precizno da odgovor zašto NE, a posebno na ono ali. Proučite strategiju, ona je svima nama namenjena!
POLITIČKI SEKTOR
Politika nije sve, ali u svemu jeste. Bilo da je u pitanju medjunarodna, ili unutardržavna relacija, politika jeste ravan koja determiniše sve ostale. Uticajna politika, globalno posmatrano, primarno leži na dve poluge snage i moći – ekonomska i vojna, a sve tri zajedno imaju isti imenitelj – interes. Tako je otkad je prase rep uvrnulo, bez obzira što brojni analitičari ističu da je najteže opipljivo opisati baš političku moć.
U skladu s navedenim, brojni su aspekti ugrožavanja bezbednosti koji dolaze (pripisuju se) političkom sektoru, te se stoga (najčešće) i kaže da politička moć jeste sposobnost uticaja na nekoga da se povinuje interesima onoga ko moć primenjuje. To „primenjuje“ jeste sila. Ta sila može da bude „dobrovoljno“ prihvaćena od druge strane, a ako ne, nastaje prisila, koja u najtežim formama prelazi u nasilje. Stoga, osnovni-stalni oblik ispoljavanja političke moći jeste politički pritisak.
Najrasprostranjenije poimanje pritiska jeste: normalno delovanje sile na jedinicu površine (Pa=N/m2). S druge strane, postoji mnoštvo primera kako se mere razni pritisci, koji se iskazuju različitim formulama i mernim jedinicama (atmosferski pritisak, hidrostatički, hidrodinamički i hidraulički pritisak, krvni pritisak…). Svi primeri pritisaka, aproksimativno, mogu se „preslikati“ na politički pritisak. Otuda, politički pritisak jeste konstanta.
Srbija (političke elite na vlasti), od početka razbi-raspada SFRJ, stalno je pod političkim pritiscima. Da li te pritiske oseća običan čovek? Da i ne. Zašto? Da biste osetili pritisak, morate biti deo površine na koju sila deluje. Sposobnost političkih elita jeste da pritisak amortizuju, odnosno smanje na „podnošljivu“ meru. Amortizovanje političkog pritiska (spoljnjeg), dakle, jeste u mudrosti da se sila koja deluje rasprši (usmeri) na što veću površinu. Za tu sposobnost primenjuju se dva osnovna principa: konsenzus (unutrašnja politika) i kompromis (spoljna politika). Kako smo prolazili u političkim pritiscima, prosudite sami! A koliko su mudre bile naše političke elite nikada saznati nećemo, jer mudrost nema formulu (nije statička veličina). Ipak, mudrost u ovom slučaju može uopšteno da se iskaže kao stvaranje sopstvene slobode manevra, podrazumevajući pre svega spoljne pravce (saveznici, partneri) kretanja. Činjenica je da Srbija 1999, nije imala slobodu manevra, što danas nije slučaj.
Da li su danas prisutni politički pritisci? Da, i te kako. Dva su aspekta prepoznatljiva i iole informisanoj osobi: 1) da Kosovo priznamo kao nezavisnu državu i 2) da se „odvojimo“ od Rusije, pa i Kine, ako u EU nameravamo.
EKONOMSKI SEKTOR
Jedna od ključnih osnova i poluga ukupne moći jeste ekonomska snaga, iskazana kao moć. U tom smislu, značajni oblici ugrožavanja bezbednosti država upravo dolaze iz sfere ekonomije, a najdrastičniji medju njima jesu medjunarodne sankcije do potpune blokade.
Mimoidjoše li nas sankcije? NE. A zašto ne? Pa stoga što, prvo, moćni ubediše ostale da mi, iako nemoćni, a po njima neposlušni, ne možemo se „dozvati pameti“ (njihovo merilo) bez primene i ovog oblika moći (i sile). Oseti li običan čovek posledice sankcija? Da, i to najviše. Zašto? Zato što dodje u poziciju da se bori za biološki opstanak, a ničim to sprečiti ne mogaše. Lasno ti je gladnim upravljati!
Jedan istraživač je dokazao da: Pad BDP Srbije tokom 90-ih godina daleko prevazilazi tranzicionu recesiju u drugim evropskim zemljama tokom koje je BDP tipično opao za oko 20%. Tranziciona recesija je najčešće trajala 3-4 godine, nakon čega su privrede zemalja CEI počele da rastu, pa je većina zemalja CIE 2000. godine imala BDP veći nego 1989. godine. Na drugoj strani urušavanje privrede Srbije je trajalo od 1989. do 2000., odnosno 12 godina, nakon čega je BDP Srbije u 2000. godini bio niži za preko 50% nego u 1989. godini. Veći pad BDP u Srbije u odnosu na druge zemlje posledica je činjenice da je ona tokom 90-ih godina bila izložena skoro decenijskim sankcijama, hiperinflaciji i NATO bombardovanju, dok su druge zemlje već od sredine 90-ih godina išle putanjom brzog rasta.
Racionalno, u takvim uslovima, pokaza se kao mogući izlaz. To racionalno imaše unutrašnji i spoljni apsekt. Iznutra, forsiranje onoga što ide (poljoprivreda, mala preduzeća, i …), a spolja – strane investicije i ulaganja. Ekonomski oporavak zemlje u odnosu na 90-te je više nego vidljiv.
Da li nam prete sankcije? Ne u obliku kakvim su bile 90-tih. Ali, ukupnost medjunarodnih odnosa na prostoru Evroazije i svadje velikih oko poseda ili preko malih, mogu da budu latentna opasnost i ekonomskih pritisaka na našu zemlju (setimo se „Južnog toka“…).
SOCIJETALNI SEKTOR
Socijetalni, ili društveni sektor, često se imenuje i kao socijalna bezbednost. Odmah treba istaći da je u sferi teorije socijalna bezbednost izuzetno razudjeno područje, koju dodatno opterećuju srodni pojmovi, kao što su socijalna zaštita i socijalno obezbedjenje. Polazeći od tvrdnje da začeci socijalne bezbednosti datiraju od 17. veka, u jednoj doktorskoj disertaciji stoji: Socijalna bezbednost podrazumeva stabilnost društvenog položaja, materijalnih i kulturnih uslova života, mogućnost produkcije i reprodukcije života, uslove za osposobljavanje za obavljanje radnih i drugih društvenih uloga, stabilnost radnih uslova i radnog položaja, sprečavanje uslova koji vode riziku pogoršanja ili smanjenja mogućnosti i uslova za đivot i rad. Socijalnom bezbednošću se može smatrati takvo društveno stanje u kome uspešno deluje jedan sklop društvenih i zakonskih mera, čiji je osnovni cilj da stvore, u korist gradjana i čitave njegove zajednice, neku vrstu garancije protiv odredjenih rizika kao što su: bolest, materinstvo, invalidnost, starost, nezaposlenost, elementarne nesreće, povrede na radu i slično.
Brojni su napori vidljivi u praksi na prostoru Evrope da se utvrde oblasti i indikatori socijalne bezbednosti. U ovom radu ćemo prikazati samo primer kako je Institut za istraživanje socijalnih pokazatelja iz Lajbnica utvrdio 13 oblasti i 8 dimenzija socijalne bezbednosti, koje se primenjuju u Evropi, s napomenom da svaka oblast ima posebne indikatore.
| OBLASTI | DIMENZIJE |
| Stanovništvo, domaćinstva i porodice
Prihodi, životni standard i nivo potrošnje Tržište rada i uslovi rada Obrazovanje i stručno usavršavanje Zdravlje Stambeni uslovi Socijalno osiguranje Društvena bezbednost i kriminal Društveno i političko učešće i integracija Mobilnost i transport Slobodno vreme, mediji i kultura Životna sredina Ukupni životni uslovi |
Objektivni uslovi života Subjektivno blagostanje Razlike, nejednakosti i socijalna isključenost Društveni odnosi i veze LJudski kapital Prirodni kapital Demografska i društveno-ekonomska struktura Vrednosti i stavovi
|
Obični čoveče, i ovo što je navedeno je dovoljno zamršeno da ga mrsiti dalje ne treba. Medjutim, probajte sami sebi „dati do znanja“ u kojoj ste vi poziciji po navedenim pitanjima (oblasti i dimenzije) i šta mislite kroz šta smo kao društvo i država prošli i gde se nalazimo. Socijalna bezbednost, vrlo često, u teoriji i praksi se iskazuje indeksom (GINI) siromaštva. Nesporno je da je Srbija izuzetno napredovala baš u ekonomskom domenu, a što se odražava i na zaposlenost, visinu primanja gradjana i druge indikatore socijalne bezbednosti. Medjutim, neki podaci upozoravaju:
- Minimalna zarada u Srbiji je 32.126 RSD i prima je oko 350.000 radnika, što je oko 15% zaposlenih. Poređenja radi, u Sloveniji minimalni iznos prima 4 a u Hrvatskoj 2% zaposlenih. U Sloveniji je minimalna zarada oko 900 evra i samo je 300 evra manja od prosečne plate (izvor UGS “Nezavisnost”)
- Minimalna potrošačka korpa iznosi 37.500 RSD i, iako paradoksalno, ona je viša od minimalne zarade
- 20% najbogatijih ima deset puta veći ekvivalentni prihod (prihod domaćinstva raspoređen na članove) od 20% najsiromašnijih
- Prema indeksu Opredeljenosti za smanjenje nejednakosti, Srbija je na začelju u Evropi a na 84. mestu na listi od 154 zemlje u svetu
- 66% domaćinstava u Srbiji je finansijski opterećeno troškovima stanovanja (Eurostat, 2018.)
- U Srbiji je prošle godine bilo 226.897 korisnika socijalne pomoći
- Nominalni iznos novčane socijalne pomoći za pojedinca u Srbiji je 8.626 RSD
- Desetine hiljada korisnika socijalne pomoći primorano je na besplatan prinudni rad kako ne bi izgubili pravo na socijalnu pomoć.
EKOLOŠKI SEKTOR I VIŠA SILA
Pomalo rogobatno zvuči naslov ovog pitanja. Naime, namera je da se osvrnemo na nešto što nazivamo ekološkom bezbednosšću (uslovno-zaštita životne sredine) i nešto što kao viša sila (prirodne nesreće i katastrofe) dodatno preti, pretilo je i pretiće ubuduće.
Pojam Ekološka bezbednost, iako nejedinstveno definisan, uvele su Ujedinjene nacije svojom rezolucijom (1987), a na inicijativu tadašnjeg predednika SSSR Mihaila Gorbačova, nakon tragedije u nuklearnoj elektrani u Černobilju (današnja Ukrajina). Od tada pa do danas traju pokušaji da se preciznije odredi ekološka bezbednost, a i neuspesi u njenom odvajanju od zaštite životne sredine. Tako na primer, EU još od 2004. godine koristi oblasti i indikatore koje je utvrdila Evropska agencija za zaštitu životne sredine, koja je utvrdila 13 oblasti i 137 indikatora:
| OBLASTI | BROJ INDIKATORA |
| Zagadjenje vazduha | 11 |
| Biodiverzitet | 27 |
| Klimatske promene | 46 |
| Energija | 11 |
| Dešavanja u životnoj sredini | 2 |
| Ribolov | 3 |
| Zelena ekonomija | 1 |
| Potrođnja u domaćinstvima | 1 |
| Zemljište | 1 |
| Tlo | 1 |
| Transport/saobraćaj | 20 |
| Otpad | 2 |
| Voda | 11 |
U kasnijem, broj oblasti je redukovan na 6 (zagadjenje vazduha i saobraćaj i buka; klimatske promene i energija; vodeni resursi; mora i priobalje; biodiverzitet i ekosistemi; i otpad i resursi) i 42 indikatora.
Da je ovo izuzetno složeno pitanje govori i činjenica da se ekološka bezbednost u Srbiji valorizuje i prikazuje preko tri dokumenta. U toku je rešavanje tog problema, u skopu poglavlja 27 u pregovorima s EU.
Kakva nam je ekološka bezbednost (životna sredina)? Prosudite sami.
Pogodiše li nas prirodne nesreće i katastrofe? Ne da nas pogodiše, nego nema godine kada se neka, ili njih više odjednom, ne obrušava na nas. Zemljotres, poplava, suša, grad, požari, snežni nanosi, ptičiji grip, svinjski grip i na kraju (Džej) – KORONA. (Uspori malo sudbino sestro….Džej).
Danas je svet zaokupljen korona virusom na način da se vode žučne i vrlo oprečne rasprave o njegovom poreklu, karakteru, načinu porenošenja, opasnosti (stepen zaraze i smrtnosti), a posebno o vakcini koja je već počela da se primenjuje u nekim zemljama i u Srbiji. Na dan završetka ovog teksta stanje zaraženosti i smrtnosti od korona virusa u svetu dato je u tabeli.
| DRŽAVA | ZARAŽENO | PREMINULO |
| Albanija | 56.254 | 1.153 |
| Bosna i Hercegovina | 109.691 | 3.953 |
| Crna Gora | 46.694 | 666 |
| Hrvatska | 204.930 | 3.671 |
| Severna Makedonija | 81.721 | 2.445 |
| SRBIJA | 326.060 | 3.030 |
EPILOG
Srbija je nedovršena država (otimanje Kosova i Metohije) raspolućenog nacionalnog bića, a pripadnici našeg naroda u nekim novonastalim državama na prostoru bivše SFRJ ni status nacionalne manjine nemaju.
Gledali u dlan ili ne, moramo prihvatiti (razumeti) činjenicu-aksiom da je bezbednost preduslov (sine qua non) opstanka i razvoja čoveka, njegovih zajednica i okoline.
Koliko smo pojedinačno bili i jesmo li (ne)bezbedni svako od nas ponaosob može da procenjuje. A kao država i društvo?
Koliko smo pojedinačno i skupa (uh, teška reč) tome doprineli? Čemu vode unutardržavna trvenja političkih elita i lidera? Ima li tu obična čoveka?
Bezbroj je pitanja (logično) kad je (ne)bezbednost u pitanju. Na mnoga ne možemo sami dati odgovor, jer se jednostavno ne pitamo (ili nismo pitani…).
Medjutim, ako se ne pitamo baš mnogo po nekim pitanjima (ne)bezbednosti, zasigurno se možemo zapitati – KAKAV SMO MATERIJAL?
Negativne linije s dlana, jedino žuljevi prekriti mogu!
Pred sudbinom i pred Bogom, možemo samo uz slogu!
Od svoje dece budućnost smo pozajmili!
Vratiće nam onako, kako im budemo ostavili!
Srećan nam 21.vek.
