ŠTA SE VALJA I ČINITI VALJA?

Šta se (iza brda) valja, u narodu se vrednuje kao procena rizika koji nastaje u nekom poslu (životu) delovanjem neočekivanih uslova.

U izvesnom smislu, ono što se iza brda valja poima se i kao skrivena namera, odnosno maskiranje stvarnih mera i aktivnosti koje će uslediti u nekom procesu. S druge strane, šta činiti valja jeste procena i/ili opredeljenje na preduzimanje mera i aktivnosti u zavisnosti od situacije koja je aktuelna ili nadolazi. Posebna konotacija izraza šta činiti valja javlja se prilikom važnih datuma ili svetaca. Tako na primer, na Božić je MIRBOŽENJE ono najčešće što činiti valja. Otuda, kao glavna poruka povodom jednog od najradosnijih dana u Hrišćana i jeste MIR BOŽIJI – Hristos se rodi!

Da li je mirboženje ono što se valja?

Procena onoga što dolazi (šta se valja) nemoguća je bez uzimanja u obzir onoga što je bilo i što sada jeste. Značaj događaja koji se promatra opredeljuje koliko duboko se ide u ono što je bilo. Bezbroj je situacija u životu svakog pojedinca, da je nemoguće jednoznačno analizirati šta se valja. Otuda, značajnom aproksimacijom, izdvojimo ključne događaje prošle godine koji bi mogli da upute na ono što se valja. Te događaje i procese povežimo neposredno i posredno s našom situacijom.

GLOBALNO

Pod atributom „globalno“ ne podrazumeva se samo ono što se događa u celom svetu, već i ono što se zbiva između ključnih igrača na svetskoj sceni, a što ima reprekusije na ukupnost međunarodnih odnosa.

  • Izbori za predsednika SAD završavaju se fizičkim napadom „poraženih“ na Kapitol. „Najdemokratskija“ nacija na taj način pokazuje kako se čuva svetinja demokratije – Parlament (Kongres). Videli smo mi to u mnogim zemljama, i u nas više puta, nažalost. Ali, kako će oni što „utiru“ demokratiju širom Zemlje planete sada drugima da spočitavaju odsustvo prava i sloboda… Dana 20 januara treba i zvanično novi predsednik (Bajden) da preuzme palicu od bivšeg (Tramp), ako Kongres do tada ne bude srušen. Naravno, smiriće se situacija u SAD, useliće se Bajden u Belu kuću, ali kako će izgledati demokratizacija tuđih kuća diljem sveta, ostaje da vidimo. Izgleda da je pomilovanje ćurke povodom njihovog Božića (25.12) samo farsa koja traje decenijama? Zašto je ovo na prvom mestu, pokazaće vreme veoma brzo;
  • „Severni tok 2“, i pored nastojanja Rusije i Nemačke da bude konačno završen, nikako da pusti prve kapi nafte. Zašto? Ne da (protivi se) „veliki brat“. Protivljenje „velikog brata“ vrlo ozbiljno shvatiše neke moće firme i multinacionalne kompanije i milionske zarade (u dolarima) zameniše „nesukobljavanjem“ sa najmoćnijom silom. Vratiće im se to, možda. Ostaje pitanje: s kim se mirbože oni što podržavaju završetak „Severnog toka 2“, a skim oni koji se tome odupiru, ili iz posla izlaze;
  • Ko je veštački stvorio korona virus? To je jedno od pitanja koje se sigurno valja. Možda je ovo pitanje, zbog razmera pandemije, trebalo da bude na prvom mestu. To što nije, za razlog ima činjenicu da ulazimo u teoriju zavere, a nije nam to namera. Međutim, mirboženja po tom pitanju sigurno biti neće…
  • Njeno veličanstvo VAKCINA protiv COVID-19 pojavi se potkraj prošle godine. Gde? Prvo kod najmoćnijih, što je bilo i za očekivati, jer moćni su moćni u svim aspektima. Ali, opet ostaje deo teorije zavere koliko je svaka od vakcina koja je puštena u opticaj stvarno lek nad lekovima. I pored svih sumnji, ipak, čini se da je vakcina jedino što se pozitivno valja u vremenu pred nama; Daj Bože;
  • Paljenje linije vatre oko Rusije, zašto i zašto baš sada? Krećući od severa ka jugu, rasplamsavaju se manje do većih buktinja: Baltičke zemlje, Belorusija, Ukrajina, Pridnjestrovlje (Moldavija), Nagorno Karabah (Azerbejdžan), Gruzija…Iako se u nekim od navedenih regiona Božić ne slavi, mirboženje nije na vidiku. Naprotiv;
  • Iran, Izrael, Turska, Saudijska Arabija, Katar, Palestina, Sirija, Libija, Jemen, Irak i Avganistan, širi region sa buktinjom globalnih razmera. Razmeđe svih svetova i strana sveta. Niko ni s kim i svi protiv svih. Svako ima „pripremljeno“ rešenje ako onaj drugi učini „ono“. Različite veze s najmoćnijim silama sveta utiču na to da niko o mirboženju ni reč da progovori. Nažalost;
  • Afrika koja ni sever (posebno Libija) rešila nije, postaje sve više osetljiva i na istoku i na zapadu, u centru i na jugu. Strele moćnih usmerene su na sve, pa i pustinjske predele. Mirboženja tu nema;
  • Recesija svetske ekonomije nezabeležena u istoriji. U svim svetskim silama (G20) očekuje se značajan minus u rastu BDP, osim što se u Kini predviđa mali plus. Podizanje džinova iz ponora biće teško i očekivati je pronalaženje mehanizama koji se drugima svideti neće. Azijska homogenizacija koju vodi Kina jedan je od primera te vrste. Mirboženja u ovoj sferi sigurno biti neće, osim deklarativno iskazanog;

REGIONALNO

Regionalni aspekt zahvaćene teme obuhvata susedne zemlje, u užem i Evropu, u širem smislu posmatrano.

  • EU se, verovatno, konačno „oslobodila“ Ujedinjenog Kraljevstva, a možda i obrnuto. Kritično pitanje konačnog razdruživanja – međusobna trgovina, rešeno je obostranim potpisivanjem sporazuma. Ko je profitirao, a ko gubi, teško je jednoznačno proceniti, ali je sigurno da ekonomskog mirboženja biti neće, posebno ne od strane EU. S druge strane, neki analitičari u činu izlaska UK iz EU vide početak raspada Unije ili njenog sužavanja na Berlinsko-pariški pašaluk. Da li je stvarno na pomolu Evropa s više brzina?
  • Ono što na Balkanu nije ušlo u EU imenuje se kao Zapadni Balkan. Po nekima to „zapadni“ znači stranu sveta, dok neki smatraju da taj atribut označava tapiju zapada na region. Ko je u pravu? Zapad (EU) se sve manje eksplicitno izjašnjava ili vuče poteze da region bude „zapadni“. Odustala je EU od otpočinjanja pregovora s Albanijom i Severnom Makedonijom (intrigantan stav Bugarske), zastali su pregovori s BiH o sticanju kandidature i olabavilo je otvaranje i zatvaranje poglavlja s Crnom Gorom i, posebno, sa Srbijom, a Kosovu nikako da se da bezvizni režim. Posebno osetljivo i „rastegljivo“ teku tzv razgovori Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa. S druge strane, samo deklarativno se podržava svaki oblik vraćanja poverenja i bilo kakvog integrisanja na Zapadnom Balkanu (posebno – Mali Šengen) i određena količina novca detašuju zemljama regiona;
  • Mali Šengen, stvarnost ili utopija? Ideja (zamisao) predsednika vlada Albanije i Severne Makedonije i predsednika Srbije dobija neka konkretna rešenja, ali, ne nailazi na prihvatanje u Crnoj Gori i BiH, a ima otpora i u samim državama koje su ideju lansirale. Činjenica je da neki potezi koje vuku Albanija i Kosovo apsolutno odudaraju od zamisli Malog Šengena. Teško je tu mirboženje očekivati;
  • Završeni su izbori u nekim susednim državama, posebno u Hrvatskoj i Crnoj Gori. Kohabitaciona vlast u Hrvatskoj povukla je neke poteze povodom njihovih nacionalnih praznika, kojima su prisutvovali srpski predstavnici i tokom obeležavanja stradanja Srba u ratu u Hrvatskoj, kojima su prisustvovali čelnici hrvatske vlasti. Čini se da vuk samo dlaku menja i da mirboženja nema? Izborima u Crnoj Gori došlo je do smene višedecenijske vladavine jedne koalicije od strane multikoalicionih snaga. Prerano je za zajključivanje o domašaju tih izbora, a prvi odnos kohabitacije u donošenju nekih zakona ne najavljuje mirboženje ni u samoj Crnoj Gori ni sa okruženjem;
  • Procesi u Bosni i Hercegovini daleko su od mirboženja. Ušančene pozicije entiteta i etničkih zajednica produbljuju rovove, a Dejtonski sporazum se ozbiljno ljulja. U Bosanskom loncu sve visi o koncu i ništa nije nemoguće. Ne daj Bože;
  • Oj Kosovo muko naša! Možda bi o Kosovu trebalo govoriti kao o unutrašnjem problemu, ali je to pitanje odavno do te mere internacionalizovano, da i regionalni karakter prevazilazi. Na Kosovu su gotovo svi stranci, i Nemci i Turci i Amekikanci. Svi na svoju stranu vuku, a Albanci se međusobno tuku. Kao od šale padaju privremene vlade, a i sudski procesi protiv pripadnika OVK počeše da rade. S obzirom da su uz podršku moćnika sa Zapada (i nekih drugih), po njihovoj zamisli, arbanasi odmakli u izgradnji nezavisne države, toliko su se osilili da ni tačke sporazuma (Zajednica srpskih opština) ne žele da ispunjavaju. Međutim, neki procesi u međunarodnoj zajednici „poremetili“ su nastojanja separatista na Kosovu do te mere da više ništa sigurno nije. Kosovo je paradoks međunarodne zajednice. Jedino na Kosovu nijedna činjenica ne važi, otuda tamo mirboženja ne traži!

UNUTRAŠNJI ASPEKT

Unutrašnji aspekt odnosi se na procese u Srbiji, bez Kosova i Metohije. S bezbednosnog aspekta posmatrano, osvrnućemo se na poltitčki, ekonomski, vojni, socijetalni i ekološki sektor.

  • Unutarpolitički aspekt: Održani su parlamentarni i loklani izbori. Volja naroda ogromnom većinom iskazala je poverenje SNS i njenim koalicionim partnerima. Opozicija je propala ili na ispitu pala. Logičan i demokratski duel pozicije i opozicije, koji se očekivao u Parlamentu, izmešten je u medije, na ulicu, u naselja, predgrađa, porodice, tajne vilajete i pojedince (samostalni strelci). Nažalost. Ne daj Bože da se Srbi slože, ta kletva nas prati vekovima, a u praksi je sve dublja. Lasno je prepoznati kako se „strani faktor“ odnosi prema strujama u našoj zemlji. Ali, teško onom ko za red u sopstvenoj kući zove nekoga sa strane; Ne valja, ono što se valja;
  • Spoljnopolitički aspekt Srbije je malo teže determinisati od unutrašnjepolitičkog. Ovo i stoga što Srbija još uvek nema Spoljnopolitičku strategiju. Da li su na snazi 4 stuba spoljne politike? Strateški cilj Srbije, oficijelno, jeste člantvo u EU. Srbija ima uspostavljeno strateško partnerstvo s Kinom i Rusijom (i sa još nekima, ali manje značajno), koje se i u praksi ispoljava. Srbija je potkraj prošle godine sklopila neki vid aranžmana u Vašingtonu, koji nema jasan naziv, ali se tumači i kao poboljšanje odnosa sa SAD. EU ne gleda blagonaklono na približavanje Srbije i Rusije, pa i Kine. SAD su izdejstvovale neke uslove prema Srbiji koje nije lako izvršiti. SAD i većina zemalja članica EU podržava nezavisnost Kosova. Rusija i Kina su na stanovištu da se u traganju za rešenjem pitanja Kosova poštuje Rezolucija SB UN 1244. Nedvosmisleno je da je ugled Srbije u regionu i u svetu porastao u odnosu na period pre 20 godina. Kako će se taj ugled tretirati u perspektivi, teško je precizno odmeriti, jer procesi oko nas nemaju jasnu viziju;
  • Srbija je od dolaska SNS (i koalicije) na vlast najočevidnije napredovala u sferi opšte (makro) ekonomije. Tu se, pre svega, misli na smanjenje udela spoljašnjeg duga u BDP, fiskalnoj stabilnosti, smanjenju stope nezaposlenosti, rastu BDP, rastu plata i penzija, pokrivensoti uvoza izvozom, stranim investicijama i drugim pokazateljima. Činjenica je da je Srbija lider na Zapadnom Balkanu skoro po svim navedenim pokazateljima;
  • Dok je vojski biće i ratova. Nema ozbiljne države koja ozbiljnu oružanu silu ne sprema. Čini se da je tako i u Srbiji. Ovo pre svega ako se uzme u obzir modernizacija i opremanje Vojske unazad nekoliko godina. Srbija za vojsku izdvaja najviše finansija od svih zemalja regiona Zapadni Balkan, pa i malo šire. Takođe, činjenica je da se u nekoliko poslednjih godina Srbija opremila modernim tipovima naoružanja i vojne opreme kao malo koja zemlja. Ozbiljo se u Srbiji razmišlja o ponovnom uvođenju obaveznog služenja vojnog roka, odnosno odmrzavanju Odluke Narodne skupštine o njegovoj suspenziji. Srbija se usvajanjem strateških dokumenata 2019 eksplicitno izjasnila kao vojnoneutralna država. Do tada ta neutralnost bila je samo deo Rezolucije Narodne skupštine iz 2007. godine. Principijelno posmatrano, vojna neutralnost Srbije „ne smeta“ ni zapadu ni istoku. Šta to „ne smeta“ konkretno znači teško je jednoznačno utvrditi, do neke zamršenije situacije. Ne daj Bože;
  • Socijetalna (društvena, socijalna) ravan se različito operacionalizuje, što ovaj sektor čini najneodređenijim u odnosu na druge sektore. U najopštijem kazano, socijalna bezbednost zavisi od državnih normi, mera i akcija koji garantuju životne uslove populacije bez rizika, a posebno se odnosi na: socijalno osiguranje, socijalnu zaštitu i socijalno obezbeđenje stanovništva u slučaju bolesti, invalidnosti, starosti i smerti, nezaposlenosti i osiguranja materijalnih uslova života i rada, kao i celokupan set mera koje garantuju određeni standard života i blagostanja. Stoga, u razvijenim zemljama postoje brojne oblasti i desetine indikatora kojima se ovaj aspekt bezbednosti neposredno vrednuje. Nekako se uspostavilo nepisano pravilo da se socijalna bezbednost najviše očitava u stopi siromaštva. Vrlo su različiti podaci koji ilustruju stanje socijalne bezbednosti u Srbiji, u zavisnosti od izvora iz koga dolaze. Dok Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, 2019 godine najavljuje 15 novih zakona koji će poboljšati stanje građana, dotle struka ukazuje na 1,8 miliona osoba koji žive na ivici siromaštva i sve veći stepen socijalnog raslojavanja u zemlji. Koliko socijalno raslojavanje uzima maha pokazuje podatak da petina najbogatijih ima skoro 10 puta više prihoda od najsiromašnije petine, do toga da i kad se gleda po potrošnji, po najnovijoj analizi, vidi se da zapravo desetina najbogatijih troši 62.800 dinara mesečno, u odnosu na najsiromašnija domaćinstva koja troše oko 11.000 dinara.
  • Organizovani kriminal i korupcija jedan su od pokazatelja stabilnosti svake zemlje. U Srbiji (Strategija nacionalne bezbednosti, 2019) su organizovani kriminal I korupcija identifikovani kao izazov, rizik I pretnja bezbednosti, a borba protv tih pošasti kao jedan od prioriteta nove (stare) vlasti nakon izbora juna 2020. Teško je proceniti stopu organizovanog kriminala I korupcije u nas. Ovo s razloga što i zvanični podaci oficijelne vlasti i pojedinačni istupi pripadnika opozicije ukazuju na brojne problem u toj sferi. Da li će od strane predsednika države najavljena žestoka borba protiv kriminala dobiti šire razmere I konkretnije pokazatelje, ostaje da se vidi. Da li je činjenica (lična izjava predsednika) o prisluškivanju predsednika države jedan od pokazatelja da je borba u toku?
  • U proučavanju ekološke bezbednosti treba imati u vidu, da su objedinjeni mnogi faktori koji nepovoljno utiču na životnu i radnu aktivnost. U izvore ugrožavanja ekološke bezbednosti izazvani ili podstaknuti aktivnostima ljudi, ubrajaju se klimatske promene i globalno zagrevanje, promene u atmosferi-smanjenje ozonskog omotača, oskudice zaliha pitke vode i zagađenje vodnih resursa, promene u svojstvima i funkcijama zemljišta, uključujući floru i faunu – smanjenje biološke raznovrsnosti, oskudice plodnog zemljišta i nekontrolisana seča šuma. Problem ekološke bezbednosti poistovećuje se s zaštitom životne sredine i/ili se poima kao deo održivog razvoja. U tom smislu, taj pojam (ekološka bezbednost) dosta je intrigantan u današnjim uslovima. EU kada meri napredak Srbije, ovo pitanje razmatra u Poglavlju 27 – Životna sredina i klimatske promene. Bez iznošenja detaljnih podataka, činjenica je da Srbija ima ozbiljne probleme po pitanju zagađenosti vazduha; oslobađanju od recikliranog i istorijsaki opasnog otpada otpada; zagađenosti voda; upravljanju hemikalijama i neusavršenim sistemom zaštite i spašavanja u vanrednim situacijama (civilna zaštita);
  • Predsednik Srbije je pred Novu godinu poručio da će ciljevi u 2021. biti da se očuvaju mir i stabilnost u regionu i vitalni nacionlani interesi u zemlji, da je drugi prioritet briga o zdravlju građana i borba sa koronavirusom, a na trećem mestu poboljšanje životnog standarda u raznim oblastima – od povećanja plata do zagađenosti vazduha.

 

 

Šta činiti valja?

Ukoliko krenemo upravo od poslednje navednog u prethodnom tekstu (ciljevi Srbije u 2021), verujem da malo ko (dobronameran) ima zamerke na to što je domaćoj javnosti saopštio predsednik Republike pred Novu godinu. Ako pak razložimo stavove predsednika uočićemo da je on posebno podvukao: 1) opšti preduslov opstanka i napretka – mir i stabilnost, 2) trajne ciljeve – nacionalni interesi, 3) konkretan iskaz trajnog cilja – životni standard građana i 4) gorući problem u ovom trenutku – korona virus (zdravlje populacije). Bez ikakve dileme, ti ciljevi se odmah mogu definisati i za 2022 i ze sve naredne godine, osim što bi se samo menjao gorući problem u datom trenutku. Dakle, šta činiti valja jeste da svi daju sve od sebe (koliko je u njihovoj moći i nadležnosti) da se navedeni ciljevi ostvare.

Šta smeta?

Podele među Srbima, to je kletva i smetnja najveća. Istorijski posmatrano, podele u srpskom nacionalnom biću jesu konstanta, a njihovi pojavni oblici su dobijali nazive po aktuelnom trenutku: monarhisti i komunisti; vernici i ateisti; partizani i četnici; zvezdaši i partizanovci, s ove i s one strane Drine, do pripadanja pojedinim strankama (partijama).

Nekom čudnom kombinatorikom, danas se Srbi (u Srbiji) dele na vlast i nevlast. Sve ostale (navedene) podele su marginaliziovane. Između ključna dva pola sve više se učvršćuje „demarkaciona linija“, gotovo po principu snama i protiv nas (svejedno s kojeg aspekta posmatrano).

Vlast u Srbiji je legalna i legitimna, to je činjenica. Otuda, na njoj leži glavna odgovornost za stanje u zemlji i procese koji se o nama vode. Vlast mora da radi po zakonu i propisima, u skladu s nacionalnim interesima, a da za to ne traži posebnu nagradu, jer joj je nagrada – poverenje naroda. Ko radi taj i greši. Grešaka ne sme da bude mnogo, ali se moraju priznati, sankcionisati i otklanjati.

Nevlast je, takođe, legitimna i legalna, i to je činjenica i volja naroda. Otuda, na njoj je da sa svog aspekta doprinosi boljitku zemlje i građana u skladu s nacionalnim interesima, da pomno prati rad vlasti i upozorava je na pogreške, te da se legitimnim sredstvima bori za vlast, odnosno naklonjenost građana. Nevlast mora da poštuje zakone i propise.

Afera je reč francuskog porekla (affair) i izvorno znači „delo“. Ako izuzmemo konotaciju tzv. ljubavnih afera, kao jednog od značenja te reči, ona se primarno vezuje za skandale organa vlasti s ozbiljnim posledicama. Nažalost, afera postaje ključna tema naše svakodnevice. I što se manje utvrđuje istinitost tzv. afera, to se sve više pojavljuju novi oblici međusobnog optuživanja i demantija nevlasti i vlasti. Dokle?

 

EPILOG

Nismo mi samo ono što mislimo da jesmo, nego i ono što i drugi o nama kažu. Slagali se ili ne sa navednom konstatacijom, to je u međunarodnim relacijama tako. Ta konstatacija ima poseban aspekt kad se posmatra viđenje objektivne stvarnosti. Obično, kaže se da je istina jedna, a da  viđenja objektivne stvarnosti može biti više, u zavisnosti od ugla (interesa) posmatranja. Ako ukrstimo sliku objektivne stvarnosti i mišljenje o nama, a u odnosu na pared izneto – šta se valja, onda se razložnim po pitanju šta činiti valja, nameću sledeće premise:

  • M(UDRO) politički, podrazumeva dva principa: konsenzus unutar zemlje i kompromis u spoljnoj politici. Pri tome, teško ćemo pronalaziti optimalan kompromis, ako konsenzusa nema;
  • R(ACIONALNO) u ekonomiji, principiejlno, podrazumeva harmonizaciju unutrašnjeg razvoja s fokusom na oblasti koje vuku napred, s jedne i strana ulaganja (investicije), s druge strane. Čini se da nam ovo do sada najbolje ide;
  • A(GRESIVNA) diplomatija, podrazumeva da Srbija mora da bude tamo gde se o njoj rasptravlja, ali i tamo gde možemo naći sagovornika. Ako nas ne slušaju, bar da nas čuju! Srbija mora da razvija i utvrđuje spoljne pravce manevra (sloboda manevra), po modelu strateških partnerstava, kako u najtežim trenucima ne bi ostala sama na vetrometini nenaklonjenih sila, bilo s koje strane da dolaze;
  • V(EŠTA) vojska, Ozbiljne zemlje imaju ozbiljne oružane snage. To je zakonitost međunarodnih odnosa, ma kako i koliko protiv rata bili. Vešta vojska je moderno opremljena i osposobljena i uključena u mirovne operacije, s jedne te aktivan činilac podrške civilnoj vlasti u zemlji u suprostavljanju nevojnim pretnjam, s druge strane.

Ono što se (iza brda) valja, najvećim delom ne valja. Otuda ono što činiti valja jeste strategija M.R.A.V. U toj strategiji, kako davno kaza Car DUŠAN, najbitnije je kakvo je stanje u nas, a ne kolika nam sila preti.

Mir Božiji – HRISTOS SE RODI!

 

More Stories
Sajber ratovanje

Mišljenje čitalaca o vakcinaciji

Da li mislite da su vakcine protiv virusa covid-19 bezbedne?

Loading ... Loading ...

Koja je vakcina, po vašem mišljenju bezbedna?

View Results

Loading ... Loading ...

This will close in 20 seconds