NASTAVAK KINESKOG POHODA NA ZAPAD

Investiocioni dogovor Kine i EU (CAI) je potpisan 30. decembra 2020. godine. Ovaj dogovor otvara novu eru u multipolarnim odnosima i stvara mnoga geopolitičкa komešanja

Sveobuhvatni dogovor o ulaganju između EU i Kine (Comprehensive Agreement on Investment -CAI) je donet nakon sedam godina pregovora i trideset pet rundi razgovora i dok predstavnici EU gledaju na ovaj potez kao jačanje multipolarizma, protivnici ovog dogovora predstavljaju ovaj dogovor kao poklon EU Kineskoj Komunističkoj Partiji. Dogovor se najviše odnosi na pristup evropskim kompanijama kineskom tržištu. Ključni ciljevi  bili su usmereni na liberalizaciju investicija, uklanjanje kvantitativnih ograničenja, pravila protiv prisilnog prenosa tehnologije, nove obaveze u vezi sa ponašanjem kineskih državnih preduzeća, bolja pravila o transparentnosti za subvencije i druge obaveze. Kina će ovim i značajno unaprediti svoju tehnologiju i inovativnost ali i jaku ekonomsku vezu, jer je Kina preuzela mesto najvećeg trgovinskog partera EU od SAD.

Ono što predstavlja najveći problem za protivnike ovog dogovora jeste pitanje  ideoloških temelja obe strane u sporazumu, EU i Kine, to jest dve strane sa totalno suprotstavljenim ideologijama. Kao i što i sami znamo da bi neka zemlja bila strateški partner ili članica EU, ona mora slediti vrednosnu ideologiju koja pristaje na vrednosti koje podržavaju ljudsko dostojanstvo, ljudska prava, slobodu, demokratiju, jednakost i vladavinu zakona. Sa druge strane imamo Kinu koja počiva na temeljima komunizma Mao Ce-tunga i vođstvu Komunističke Partije Kine, koju Evropa godinama optužuje za razna kršenja ljudskih prava i vrednosti koje EU promoviše. Pored toga, interesi dve strane su se poklopili, a pregovore je ubrzao COVID-19 koji je izazvao globalnu krizu u svakom smislu.

ŠTA POSLE MUTI MERKEL?

Predsednica Evropske Komisije Angela Fon der Lajen je izjavila da je ovaj dogovor brana multipolarizma. Ona je uz kancelarku Angelu Merkel i predsednika Emanuela Makrona vodila završne razgovore sa predsednikom Si Đinpingom, svakako, dogovoreni su principi, a glavni tekst treba da ratifikuju sve države članice EU što može potrajati i do 2022. Mnogi ovo vide kao nesigurnu budućnost sa pregovorima koji su se završili između dve američke administarcije, pandemije i drugih otežavajućih okolnosti. Ono što izaziva zabrinutost u EU jeste sve bliži odlazak Angele Merkel u penziju, i pitanje ko će skoro nakon dve decenije preuzeti njen tron ali i nesposobnost Emanuela Makrona da bude jak lider EU i nespremnost da vodi u godinama koje dolaze. Ono što se očekuje od naslednika Angele Merkel, jeste jačanje tvrde moći u bezbednosti i odbrani, sa kojima ona nije želela dovoljno da se bavi u Nemačkoj, ali i na nivou Evropske Vojske koja može osnažiti EU kao globalnog igrača. Evropske političke elite su svesne da novi lideri EU moraju raditi na ovim pitanjima bez obzira na jake veze sa NATO savezom koji je i sama Angela bezrezervno podržavala. Jačanje tvrde moći, to jeste samih vojski EU i zajedničke Evropske Odbrambene Agencije je neminovnost ukoliko EU želi da napreduje. Veliki broj načelnika Generalštabova zemalja EU je sa neprijatnošću posmatralo sukov u Nagorno-Karabahu, jer su shvatili da su zaostali za modernim ratovanjem i da je većina snaga NATO u Evropi stacionirana preko Lamanša.  Tako da ukoliko EU želi da ostvari ovaj dogovor sa Kinom po svome nakon Merkelove u godinama koje dolaze, mora da dobro razmisli o vojnoj renesansi koju će voditi novi lider EU.

NEODOBRAVANJE SA DALEKOG  ZAPADA

Sve oči sveta su i dalje uperene u SAD, tačnije u preuzimanje predsedničkog mesta od strane Džozefa Bajdena, koja treba da okonča višemesečno sporenje oko izbora u ovoj zemlji, a šta je EU iskoristila da privede kraju pregovore sa Kinom. Stav SAD po pitanju CAI je očigledan kako prenose više izvora i on govori to da ako se CAI ratifikuje, to biti de facto priznanje da je prihvatljivo voditi širok spektar poslovnih aktivnosti sa totalitarnom komunističkom vladom koja se pokazala sposobnom da krši ljudska prava sa tačnošću preciznosti i bez izvinjenja. Za SAD je totalno neprihvatljivo nadziranje građana Kine od strane njhove vlade, ,,dužničke zamke” sa kreditima koje postavljaju zemljama u razvoju , žestoki odgovori demonstrantima u Hong Kongu, zatvaranja Ujgura zbog političke indoktrinacije, do krivičnog gonjenja medicinskih stručnjaka koji su izrazili zabrinutost zbog pandemije koronavirusa. SAD vidi politiku KPK  čiji je po njima cilj da proširi teritorijalni opseg na veći deo Južnog kineskog mora i granična pitanja sa Indijom, kao jasne primere njenog provokativnog i ratobornog stava.

Ono što je alarmiralo američku stranu jesto to što su se ovi prestupi  dogodili dok se pregovaralo o CAI. To postavlja pitanje da li su zagovornici EU CAI naivni i  veruju da će se vrednosti EU preneti na Kinu preko noći. Nakon Trampove doktrine, ostaje nam da vidimo kako će se Džo Bajden zvanično poneti prema Kini u svom novom dokumentu,

GDE JE TU SRBIJA?

Posle mnogih kritika od strane EU koje su bile upućene Srbiji zbog saradnje sa Kinom, uz dodatak priče o vrednostima i procesu pristupanja Srbije EU, EU je rešila da i ona proba da otvorenije sarađuje sa Kinom. Već nakon potpisivanja CAI, vidimo da trenutno nema kritika na račun uvoza kineskih vakcina. Da li će ovaj sporazum značiti da će odjednom kinesko prisustvo u regionu postati samo pretnja prošlosti i da će se nakon ratifikacije CAI smanjiti tenzije EU-Kina? Verovatno ne ali će novi oblik odnosa svakako promeniti današnju sliku Evroazije, sa Srbijom između Pojasa i puta i Globalne Strategije EU.

More Stories
LIČNI I DRUŠTVENI INTERES